(16-12-2013, 11:25 AM)Felix Пише: Значи ти не би имао ништа против да смо имали наш, српски комунизам? Чак и тамо у емиграцији? 
Не, него то тије овако. Само српски комунизам ти је ко лоше вино. А југо-комунизам ти је ко лоше вино, па још измјешано са ђубром. Сад, од лошег вина ће те болити глава, боли па прође, а од овога другога, море и отићи глава (чисто медицински), па ако и преживиш, заувијек остаје факат да си се најео гована.
Цитат:Е па видиш, имали смо га и тамо (рад Удбе) и овде у земљи. Ранковић, Ћосић, то ти је "наш" комунизам. Зато донекле Хрвати имају право када причају о "србо-комунизму" или "југо-комунизму".
Комунизам је пријатељу, као тоталитарна идеологија, опасан сам по себи, без обзира на одежду коју носи.
Комунизам и југо-комунизам су двије различите ствари, јер он није само комунизам, него и југославизам, није једно зло него два у једном, ђе је ово друго далеко веће зло него сам комунизам. Далеко веће зло него потуриштво.
Не знам како се на било који начин префикс "српски" и "наш", па чак и под наводним знаковима, море користити за антисрбина и највећег српског крвника послије павелића, архизликовца Александра Ранковића. Но добро, нек свак мисли шта оће.
Цитат:Кључни проблем није био до наше емгирације која се залагала за Југославију (Југославија је, нажалост, и српски пројекат). Контекст је такав био да у послератном периоду није било ни теоријске шансе да се политички бори за остварење некакве независне државе, јер је читав Запад подржавао и глорификовао Брозову накарадну творевину. Зато је део антијугословенске српске емиграције доживљаван као екстреман, шовинистички итд...
По мени, кључни проблем је до оних који су на првом месту створили Југославију.
Напротив, то јест кључни проблем. Прије свега, зато што су та српска говна, ти српски изроди, настављали још горе у своме антисрпском раду него кад је Југославија створена.
И уопште није битно да ли су Срби у емиграцији могли срушити југо-комунизам или нијесу, него је битно било да се чује српски глас у свијету. Да се неко бори за српски интерес пред странцима. А тога не само да није било, него су ти српски изроди, те српске модерне потурице, кидисали на све што је српско и само српско, горе него и Хрвати и југо-комунисти заједно.
И онда се неко пита зашто 1991. године, нико у свијету није имао појма о Србима.
Е па зато, јер је и на задњем попису у Америци, тек 180 000 Срба се изјаснило као Срби, а 300 000 ко "Југословени".
И баш зато, "бошњачка емиграција у Америци" која је ту тек 20 година, је сто пута јача и утицајнија, од српске, која је у Америци 200 година.
Шта је то него ПОТУРИШТВО?
Цитат:И опет, велика је грешка када се у интерпретацију прошлости учитавају садашња гледишта.
Ниђе ту нема тумачења садашњим стањем. Све то љепо пише у стотинама књига, брошура, листова, новина, писани од руке српски национални писаца у емиграцији уназад 60 година. Који своју муку и јад записаше и оставише доказ о вјечној срамоти и бруки. Почевши са Јованом Дучићем и Американсним Срборбаном, давне 1942. године. Све то има црно на бијело.
(17-12-2013, 01:18 AM)Лепи Бора Пише: Тачно!
А тек да није био БРИТАНСКИ ни 10.000-ти!
Да, крив је Енглез, исто ко и зли учитељ, кад ти одвали јединицу, за твоју глупост, љеност и незнање.
А и тест је крив, зли тест је твој највећи непријатељ у школи, јер да није теста, ти не само да би прошао, него би био ко зна шта у животу...