[Шумадинац]

Крајем 19. и почетком 20. века Срби западно од Дрине су били склонији југословенству, тј. суживоту са Хрватима у једној држави. У Другом светском рату то им се једном за свагда обило о главу, тј. невиђеним страдањем од усташког ножа. Па и поред тога чинили су највећи број у комунистичким редовима који су побили неколико стотина хиљада својих Срба. Највећи усташки и партизански крволоци су били Срби, тј. Личани, Далматинци, Херцеговци, Срби из Кордуна и Баније, и сл. Сви они скупа са Хрватима и муслиманима су била ударна партизанска снага на Србе источно од Дрине, тј. на Србију. Јер Шумадинци, Драгачевци, Ере, Чивијаши, Ваљевци, Чарапани, Срби из Источне и Јужне данашње Србије су били 99% у четницима. А с друге стране све што је ваљало у Србаља западно од Дрине које је било у четницима, и то је већином побијено или расељено. И дан данас већина Срба западно од Дрине су окореле комуњаре и поред масовних ратова и оних из '90. И дан данас су им узори Добрица Ћосић и Данко Поповић.

Поставља се питање зашто се Срби западно од Дрине тако лако идентификују са агресорима, док то код Срба са ове стране Дрине није случај?

[Милослав Самарџић]

Требало би прво да докажеш нешто, па онда да пређеш на закључке.
Докажи да су Срби с оне стране Дрине били за комунисте и чак побили ''неколико стотина хиљада Срба''.
Прво, све до реке Врбас били су за четнике (преко Врбаса комнуисти су успели да их надјачају марта 1942). Мајевички и Романијски били су највећи четнички корпуси, са по 6.000 четника. Босанскокрајишки корпус се најдуже очувао као целина, до септембра 1945. године. Мотајичка бригада сишла је са Мотајице и предала се 1946. или чак 1947.
Друго, Прва пролетерска бригада је тмао однела и проширила комунизам, а хајде погоди који њен батаљон је био најкрвочлочнији у убиствима цивила по Херцеговини?
Треће, изгледа да ниси скоро био преко Дрине. Мало комуњара је остало тамо, пре свега у области Козаре.

[Шумадинац]

Све то стоји али само погледај ко је све сачињавао ударне комунистичке снаге '44 и '45. и у којем проценту. Преко 90% Личани, Славонци, Далматинци, Херцеговци, Црњегорци, Босанчероси и др. преко Дрине. Онда идемо редом.... касније скоро сви државни руководиоци и официри КПЈ су били опет горепоменути Срби. Чак и данас највише војних пензионера је из тих крајева. И на крају Овај одакле је? Из Мрчајеваца или из Бугојна?

[Милослав Самарџић]

Ти прво одговори одакле је био четврти батаљон прве пролетерске... Онда кажи људима одакле си ти.

[Бенито]

Шумадинац, какву Ти разлику видиш између Србина из Зворника и из Малог Зворника? Или из Прибоја и Руда? Братунца и Бајине баште?
Срби који су били измешани са Хрватима, ближе Загребу, били су склонији том "споразумашком" правцу и ту су комунисти регрутовали већи број Срба него на другим српским територијама. 
Али, што вели Самарџић, читав период СФРЈ, и поготово рат из деведесетих, отрезнио је већи део тог народа. Наравно, они који су слугерањали комуњарама и који од тога имају користи, а поготово они којима су крваве руке, никада неће бити трезни од комунизма, прецизније титоизма.
Мислим да ту имамо највећи проблем са Монтенегринима и Македонцима. Ако си гледао ономад оно колективно лудило у Љубљани, када су црногорске рукометашице освојиле бронзу на ЕП, схваташ о чему говорим.

[Шумадинац]

Да ме не схватите погрешно, нисам локал патриота, нити сам склон регионалним поделама Срба. Потпуно једнако волим и вреднујем честите Србе и домаћине Личане и Шумадинце, Црногорце и Ере, Херцеговце и Драгачевце, Врањанце и Далматинце, и сл. Али хоћу да нагласим управо оно што је Бенито констатовао "склоност споразумашком правцу" Срба који су били сажитељи са Хрватима и потурчењацима. Као и већу идентификацију са агресором Срба са тих терена. Можда би и био тачнији наслов уместо Дрине "западно од Врбаса". Ако изузмемо Шиптаре, Бугаре и Македонце, преко 90 % партизанских, назовимо, војника и официра су сачињавали Срби из тих крајева,  Хрвати и муслимани који су пред крај рата освајали, уз помоћ са стране, део по део данашње Србије. Да се не лажемо.... највише личких, крајишких, херцеговачких и далматинских комесара су окрвавили руке до рамена по крајевима данашње централне Србије.

[Vlad Alekš]

Читајући ова тему која је на нивоу пашквиле, сетих се дискусија у вези са пандемијом короне и вакцинама. Због тога је нећу коментарисати ове и овакве аутошовинистичке будалаштине, већ ћу написати нешто о тестирању вакцина.
Како се тестирају вакцине? Прво се изаберу две групе људи. Првој групи се пласира права вакцина, а другој (контролној групи) плацебо. Онда се упоређују дејства и последице.
Ето, тако се тестирају вакцине.

[Шумадинац]

Ти прво одговори одакле је био четврти батаљон прве пролетерске... Онда кажи људима одакле си ти.

Одговорићу Ти контрапитањем.... Одакле су родом командант и политички комесар који су водили тај батаљон? У том одговору се и крије сва проблематика ове теме.

[Милослав Самарџић]

Ти прво одговори одакле је био четврти батаљон прве пролетерске... Онда кажи људима одакле си ти.

Одговорићу Ти контрапитањем.... Одакле су родом командант и политички комесар који су водили тај батаљон? У том одговору се и крије сва проблематика ове теме.

Са Баније. Али зашто је 250 твојих Краљевчана кренуло за њима?
Иначе Срби су чинили 60 посто партизана који су нападали Србију 1944, укључујући и Србе из Јужне Србије. Има тачно национални састав партизана у то доба у Дражи 4.
Они са стране су од чинили први талас убистава,
локални су наставили.
То што ти је Бенито рекао односило се само на Србе око Загреба, не и на Босну, нарочито не на Херцеговину.
Много машиш и не знам шта ти ово треба.

[Митић]

Ти прво одговори одакле је био четврти батаљон прве пролетерске... Онда кажи људима одакле си ти.

Био је Шумадијски и Крагујевачки батаљон, а била су и два црногорска батаљона.

Мислим да тако беше.

[Бенито]

Шумадинац, иако су се Личани, поготово због Јованке и 6 хрватске личке дивизије баш трудили да после рата покажу правоверност Брозу, много је већи траг у том смеру био и јесте Срба из Македоније и Црне Горе.
То је, ваљда, данас толико очигледно.

[Милослав Самарџић]

Ти прво одговори одакле је био четврти батаљон прве пролетерске... Онда кажи људима одакле си ти.

Био је Шумадијски и Крагујевачки батаљон, а била су и два црногорска батаљона.

Мислим да тако беше.

Тако је. Они су есенција. А не Личани и остали.

[Милослав Самарџић]

Шумадинац, иако су се Личани, поготово због Јованке и 6 хрватске личке дивизије баш трудили да после рата покажу правоверност Брозу, много је већи траг у том смеру био и јесте Срба из Македоније и Црне Горе.
То је, ваљда, данас толико очигледно.

Плус додај Лички корпус код Ђујића и Ликокордунашки код Јевђевића.

[Ђорђе Ивковић]

Чему бесконачно доказивање око чињењенично неоспоривие ситуације? Дискриминација Србијанаца је неспорна. У ЈНА, у напредовању официра, та дискриминација је видљива као на длану. Главни ослонац дискриминације су Срби-пречани, и она (дискриминација) свој корен вуче из "НОБ". Здрава памет каже - ако је дискриминација практикована у најригиднијем облику у ЈНА, зашто би у другим областима живота било друкчије?

Надопуњујући генерала Нађа, министар Гошњак је изнео и
неке друге аспекте које о којима управа мора водити у будуће рачуна, управо из
политичких разлога: ''Ја бих допунио ове податке које је дао друг Коста Нађ. У реферату
нису дати подаци за Србе из Србије, већ су Срби заједнички приказани. Ево како то изгледа.
Код Србијанаца имамо извесни дефицит кадра из Србије. Недостаје га одређени проценат.
Имамо Срба из Србије - становништва 30,4% - а официра Србијанаца из Србије 29%, значи, -
недостаје 1,4%. То се утопило у оној цифри од 59% Срба. Значи у овом проценту од 59%
имамо Срба из Босне и Хрватске. Раније је тај проценат био још слабији. Медјутим, задњих
година се већи број питомаца јавља из Србије, па се однос поправио. Али и даље треба водити
рачуна о тој националности. Не само о Хрватима и Словенцима и националним мањинама -
Мађарима, којих је прилично код нас, него и о Србијанцима. За генерале не можемо се
потпуно служити процентима. Ако морамо о опћем броју официра да водимо рачуна, не
можемо потпуно о генералима па нити о мајорима, али ипак ево како изгледа: генерала из
Србије имамо 11,7%, а становништва 30.4% Значи немамо довољан број Србијанаца. Док
Срби ван Србије представљају у становништву л л,3% а генерала има 30,5%. Јасно, ту је у питању
борба и ратни кадар из борбе. Али, морамо о томе водити рачуна, иако сад то не можемо изменити. Ми
морамо имати више генерала Србијанаца. И код кандидовања се то мора имати у виду. Уколико
кандидујемо два једнака пуковника, морамо се определити за онога из Србије. Код других
националности то изгледа овако: Хрвата има 25,1% становништва, а 19% генерала - то је мало мањи
број, значи за - 4%; генерала - Словенаца чак има више /становништва 8,6%, а генерала 9,9%/.
Македонаца Т становништва 6,6%, а генерала 2,5%. Значи - премало је Македонаца. Црногораца
- становништва 2,8%, а генерала 25,4%. То је сада смањен проценат, а могу да кажем да смо
имали после рата 55%, од свих генерала, Црногораца. То је било 1948-1949. године. Не можемо
баш тако строго ово гледати код генерала, али морамо водити рачуна о националном моменту, то
је неоспорно. Овде је нарочито проблем са Србијанцима, а посебно овде код нас, у овој кући.
Имамо само једног начелника управе /Танасковића/ који је Србијанац. То може да постане
критично, да се тога дохвате разноразни људи који нису пријатељи нашег покрета, шовинисти итд. и
могу да из тога направе проблем. Морамо водити рачуна о томе. А не смемо оставити Армију
без Словенаца, Хрвата, Македонаца - то је политичко питање. Зато мислим да је то правилно што је
постављено на данашњој седници, јер то је стварно политичко питање, као питање подмладјивања
кадра је, као што видите, јако компликовано.30
http://chdr-ns.com/pdf/documents/kornati...elajac.pdf

...Наиме, читаво послијератно раздобље, од 1945. до 1980. године, у суштини је било раздобље у којем су бројчано и држањем кључних позиција у заповједној хијерархији, доминирали Црногорци те Срби “пречани” (рођени на Kордуну, Банији и Лици те у Босанској крајини). Они су практично били надзаступљени кроз цијелу кадровску пирамиду ЈНА, тако да се слободно може констатирати да је ЈНА била дубински, у читавој својој кадровској структури, изразито српско-црногорски попуњена. Међутим, не може се тврдити да је она у том раздобљу била великосрпски оријентирана.
...генерал-пуковник Милоје Милојевић, народни херој и командант И. армијске области (Београдске), је умировљен “по кратком поступку”....У чему се састојао “гријех” генерала Милојевића ? Kонкретно, од средине 1943. године, када су подијељени први генералски чинови, па све до средине 1965. године, када је иступио генерал Милојевић (дакле, 22 године), број генерала Срба рођених у Србији био је знатно мањи од националне заступљености становништва Србије у становништву СФРЈ. Истовремено, свих тих година, у г/а кору ЈНА укупан број генерала српске националности био је знатно већи у односу на заступљеност становништва српске националности у укупном броју становника СФРЈ. Kонкретно, од 77 ратних генерала (свибањ 1943. - свибањ 1945.) било је 27 генерала Срба (или 35%). Међутим, само девет од 27 генерала Срба рођено је у ужој Србији, а осталих 18 рођено је претежно у Хрватској те у Босанској крајини. Ти омјери између Срба из Србије и Срба “пречана” остали су присутни дуље од три десетљећа. Примјерице, 1970. године, с територија уже Србије долазило је само 10,8 %генерала, или око 70% мање него с територија Црне Горе, а готово три пута (300%) мање него с територија Хрватске.
Kада се проматра цјелокупно раздобље дођеле г/а чинова у ЈНА од 1943. до 1992. године, од укупно 1224 г/а ЈНА, Срба је било мало мање од 600, али је на територију уже Србије рођено само њих око 200. Дакле, готово 400 г/а српског подријетла односи се на Србе “пречане”. У Хрватској је рођено далеко највише г/а ЈНА, њих готово 350, или готово двоструко више него на територију уже Србије. Од око 350 г/а рођених на територију Хрватске на Србе односи се њих готово 50%. Kада се томе придодају крајишки Срби из БиХ, тада бројка Срба “пречана” постаје доиста импресивна.
Kривња генерала Милојевића била је у томе што је јавно проговорио о “подцјењивању и потискивању српских кадрова” из уже Србије од Персоналне службе ЈНА. Генерал Милојевић одмах је смијењен с дужности команданта И. армијске области, а након што се жалио, 17. просинца 1965. одржан је састанак Опуномоћства ЦK СKЈ за Организацију СK у ЈНА, које је потврдило претходно донесену “пресуду” о смјени генерала Милојевића. Челник наведеног Опуномоћства, генерал армије Иван Гошњак, том је приликом изјавио:

“Милојевићеви критеријуми персоналне службе значили би враћање на оно што је било у старој Југославији; то управо значи политику Пере Живковића и краља Александра; то управо значи неравноправност националности Југославије”.

Гошњак је врло добро знао што говори. Kао ратни заповједник Главног штаба НОВ-а и ПОЈ-а на територију Хрватске, знао је сљедеће три повијесне чињенице:
...прво, док је он заповиједао корпусима НОВ-а и ПОЈ-а на територију Хрватске, у Србији нису постојале нити партизанске бригаде. Дакле, темељем заслуга из НОР-а предност у промицању у генералске чинове имали су кадрови из Хрватске, БиХ и Црне Горе, а не кадрови из уже Србије, гдје прави устанак за ослобођење земље почиње тек 1944. године. Тек тада се формирају прве дивизије НОВ и ПОЈ које носе српске називе и бројеве “21., 22., 23., 24., и 25. српска дивизија”;
друго, повијесна је чињеница да је национална структура официрског и генералског кадра у Kраљевини Југославији била изразито просрпска те да су превладавали кадрови поријеклом из уже Србије. Након 1945. Срба није мањкало у највишем заповједном врху ЈА/ЈНА (начелни распон кретао се од 40 до 60%), али више нису били у великој већини Срби из уже Србије, него у овисности од “повијесних” заслуга у НОР-у, то су били првенствено Срби изван Србије, односно Срби “пречани”, те треће, Срби “пречани” - Kрајишници, а темељем повијесног, прије свега партизанског искуства, изражавали су резерву спрам војничких врлина и заслуга Срба из уже Србије, као и према њиховом патриотском - југославенском опређељењу...

Изравну потврду ових теза/повијесних чињеница изрекао је умировљени адмирал флоте Бранко Мамула (један од 33 генерала који су “пресудили” генералу Милојевићу) у интервјуу који је у травњу 2010. дао новинару Слободне Далмације Денису Kрнићу. На новинарско питање... како оцјењује утјецај бројних генерала ЈНА, Срба поријеклом из Хрватске, Kордунаша, Личана и Банијаца, као најјаче скупине у генералском кору ЈНА, на вођење послијератне кадровске политике у ЈНА... адмирал флоте Мамула је одговорио:

“То је резултат оружане борбе из Другог свјетског рата и одрастања људи кроз борбу. Срби у Хрватској били су кључни дио те борбе, не занемарујући да је политичко водство партизанске борбе било углавном састављено од Хрвата. Срби су дали подршку том руководству и помогли му да води борбу против фашиста. (...) С друге стране, Срби из Србије су све до 1944. били изван ослободилачке борбе”.

Најважније из цијеле приче о “случају генерала Милојевића” је чињеница да су Србе из уже Србије, а претенденте на највиша заповједна мјеста у ЈНА, “дисциплинирали” Срби “пречани” - Kрајишници, а не Хрвати или Словенци.


Уосталом, већ смо писали све то...
https://www.pogledi.rs/forum/thread-1612-page-22.html