Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Операција ”Шварц” (”Битка на Сутјесци”) према немачким документима
#15

(23-11-2022, 05:03 PM)Николај Пише:  
(23-11-2022, 03:12 PM)Chicot Пише:  Svarc je sredina '43.
Ako su mogli da salju ljudstvo u Srbiju avionima, zasto ne bi mogli da bombarduju ciljeve u Crnoj Gori?

Ne kazem da je ovde to slucaj ,samo Englezi su tada vec raspolagali sa zamasnim brojem aviona razlicitih namena u tom podrucju.
Samo SOE je imala od juna oko 30-tak  bombardera na raspolaganju za Balkan.

И прво снабдевање комуниста оружјем из авиона било је јуна 1943.

Da, u pravu si.
Izvori su konfrontirani oko toga da li je i neka kolicina zaliha slata Dikinovoj misiji dok nisu probili obruc. 
Licno mislim da nije ali to nije definitivno.
Одговори
#16

Раније смо говорили о овоме, али Часлав М. Дамјановић спомиње да је требало да две комунистичке бригаде учествују на страни Немаца у операцији "Шварц".

Цитат:

"према генералном наређењу, у операцији “Шварц” је на ликвидацији Драже Михаиловића учествовало 110.000 војника, у шта су биле укључене 5 немачких дивизија, 3 италијанске дивизије – 2 комунистичке бригаде – и бугарске, хрватске и муслиманске ударне групе.(8)"

(8) Документ T501-259-274, Амерички Државни Архив)

http://www.novinar.de/2014/02/26/sutjesk...evare.html

Овде се могу истаћи још два цитата које Дамјановић налази у Зборницима (превод на енглески):

"чак и “Зборник” доказује да напад – није био на Тита – него на Михаиловића: “Док су партизани нападали црногорске четнике у правцу Колашин-Липово, друге четничке јединице су напале Немце у пределу Матешева”!(10)

“Био је такође и трећи фронт у околини Санџака, где су се четници борили да заштите Михаиловића и Врховну команду”!(11)

(10) Зборник, XII-3, 1978, стр. 296. Превод са енглеског)

(11) Исто, Зборник)

Претпостављам да су четници напали Немце у пределу Матешева са истим циљем као и Кесеровић и Калабић, а то је да се одбрани одступница Дражи. Јер у немачким плановима за операцију "Шварц", стварно се предвиђало наступање Немаца са рачвања пута за Матешево како би се онемогућила Дражина Врховна команда.
Одговори
#17

Значи буквално све војске против наше, укључујући од тада и савезнике. И како се снаћи у том кључалом лонцу, том ратном вртлогу је заиста.....

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#18

(27-11-2022, 06:50 PM)Mitic Пише:  Раније смо говорили о овоме, али Часлав М. Дамјановић спомиње да је требало да две комунистичке бригаде учествују на страни Немаца у операцији "Шварц".

Цитат:

"према генералном наређењу, у операцији “Шварц” је на ликвидацији Драже Михаиловића учествовало 110.000 војника, у шта су биле укључене 5 немачких дивизија, 3 италијанске дивизије – 2 комунистичке бригаде – и бугарске, хрватске и муслиманске ударне групе.(8)"

(8) Документ T501-259-274, Амерички Државни Архив)
Питање за аутора, да ли се сигнатура Т501-259-274 односи на ролну 259 и страницу 274?
Пошто се на тој страни не помињу ни партизанске бригаде, ни Шварц, а богами ни Југославија.
Одговори
#19

Тачно је да аутор може сам да каже како је цитирао документ, али можда не прати форум.

Али претпостављам да су комунисти обећали Немцима те две бригаде током мартовских преговора, па их је Литерс унео у ту наредбу, јер како закључује Гај Трифковић, стварно би се борили против Британаца и четника у случају искрцавања на јадранску обалу:

"Нема доказа да је партизанско руководство размишљало о дугорочном договору са Немцима у периоду од марта до априла 1943. Тврдња да су ројалисти били главни непријатељи партизанског покрета може се узети као номинална вредност. Међутим, за југословенске комунисте, борбе против домаћих реакционара и против Осовине биле су неодвојиве и комплементарне. Да нису биле, нема сумње да би Тито раније у рату тражио модус вивенди са Немцима, на начин на који је Михаиловић био са Италијанима. Што се тиче декларације која се тиче Британаца, консензус учесника је да би се партизани заиста морали борити против њих у случају да подрже четнике када се искрцају. Као и много пута пре и после, срећа се осмехнула југословенским комунистима и ток догађаја им никада није пружио прилику да испуне своју изјаву дату Немцима".

https://unipub.uni-graz.at/download/pdf/233643

Извор: Gaj Trifkovic, "Making Deals with the Enemy: Partisan - German Contacts and Prisoner Exchanges in Yugoslavia 1941-1945", Dissertation zur Erlangung des Doktorgrades der Philosophie an der Karl-Franzens-Universität Graz, стр. 212-213
Одговори
#20

Moze biti da je u pitanju odredjeni broj pripadnika muslimanske milicije koji su presli komunistima krajem 1942 ili pocetkom 1943 a za koje je javljeno da su dezertirali Nemcima - jos tokom Vajsa.

Nije bas sasvim jasno, ali proistice da su ukljuceni u 369 diviziju.
To bi onda znacilo da je Liters po inerciji njih nazivao komunistima, te da je na to ljudstvo gledao posebno sumnjicavo.
Одговори
#21

Овакав документ би био прилично револуционаран у тумачењу историје. Мало је чудно да га аутор није ставио у факсимил - дефинитивно би требало, а још чудније да је потпуно промашио сигнатуру.
Одговори
#22

Da, u pravu si Vatra.
Ali to nikako ne bi bio presedan u ovakvom izopacenom tumacenju i interpretaciji dokumenata.
Ovaj Damjanovic je samo pristrasni klovn, mnogo veci poznavaoci kod komunista su takve stvari radili zlonamerno i iz ideoloskog antagonizma prema "neprijateljima revolucije".
Evo i ti. S pravom si kritican na zloupotrebe nesrecnoga Caslava, ali nista ne komentarises fenomen da su kojekakve milicije, ustase i domobrani ulazili i izlazili iz partizanskih redova po zelji, bez konsekvenci. Nijedna kritika nicim zasluzenom protekcionizmu i blagonaklonosti partijskog vrha prema takvima iz hrvatskih, muslimanskih, pa i albanskih redova, dokle god nisu srpski cetnici i njima naklonjeni.
Kako to da je takvima stalno bio dozvoljen pristup njihove redove?
Kako je moguce da ti bar malo ne zasmeta takva cinicna politika vrha KPJ na stetu Srba, makar i onih u partizanskim brigadama? Na koga su usmeravane te dojucerasnje sluge okupatora?
Одговори
#23

Сад баш кад Шико спомиње феномен да су усташе и домобрани улазили и излазили из партизанских формација, то исто Дража преноси Краљевској влади у Лондону октобра или новембра 1943.

Може се наћи у Гласнику "Његош", под одредницом "Документа", у првих десетак бројева. Ишчитавао сам у последње време, па зато кажем.
Одговори
#24

(28-11-2022, 06:06 PM)Chicot Пише:  Kako je moguce da ti bar malo ne zasmeta takva cinicna politika vrha KPJ na stetu Srba.

Ајде...
Одговори
#25

https://www.masina.rs/epopeja-partizana-...-sutjesci/

Скојевац

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#26

Цитат:U školi u Bijelom polju kod Mostara skupilo se 14. maja 1943. godine oko 150 hercegovačkih četnika, iz raznih brigada. Odjednom se na vratima i prozorima pojaviše nemački mitraljezi i četnici se, nemajući kud, predadoše. „Dok su nas vodili prema logoru, pored puta masa naroda sa ustašama i domobranima, prijete, psuju nam srpsku i četničku majku“, priča Anđelko Šiniković sa Boraka. Logor je bio na nekom polju, u žičanoj ogradi. Tu prenoćiše. Sutradan Nemci dovedoše još jednu grupu pohvatanih četnika, strpaše ih u kamione i odvezoše na mostarsku železničku stanicu, pa sve zajedno povedoše kroz Mostar. „Dok nas gone, opet silan narod, ustaše u prvom redu. Čini mi se čitav Mostar se slegao. Psuju, ,Pobit bandu!ʻ, ,Pravac Jasenovac!ʻ, ,Majku vam srpsku i četničkuʻ“, nastavlja Anđelko. Iz Mostara ih prebaciše najpre u Jablanicu, prođoše pored onog mosta na Neretvi koji su srušili partizani u „bici za ranjenike“. Odatle u Sarajevo, pa u Zenicu. „I tu nas dočeka narod, ustaše, ista slika kao i u Mostaru.“ Uskoro u Zenicu Nemci dopremiše još jednu grupu od 530 četnika zarobljenih u Kalinoviku. Te četnike peške dovedoše do Sarajeva, ali se grupa smanji: neki pobegoše usput, druge Nemci iz nekog razloga pustiše. Ostale dopremiše do Zenice, gde opet neki pobegoše a neke Nemci pustiše.  U Zenici sve zarobljene četnike razvrstaše. Sarajevsko-romanijske i kalinovačke četnike deportovaše preko Zagreba i Zemuna u Nemačku, dok Hercegovce uputiše u grčki logor „Pavlos Melos“. Anđelka Šinikovića sa drugom grupom najpre prebaciše u Sarajevo, gde ih opet na Bistriku dočeka špalir naroda i ustaša. U otvorenim vagonima zastadoše u Višegradu, gde ih dočeka narod sa ustašama, urlajući kao da će ih progutati. Nemci ih odbiju od vagona. Potom pređoše granicu i dospeše u Užice. „Narod se tiska da nas vidi. Nude nam i hranu, sprovodnici odbijaju, popustiše i dobismo po parče hljeba“, priča Šiniković. Isto se ponovi u Čačku. I u Kraljevu masa naroda, daju hranu, pozdravljaju braću. U Kosovu Polju kompoziciji pripojiše još vagona sa crnogorskim četnicima Pavla Đurišića. Voz u Uroševcu dočekaše „balisti i Šiptari“, koji psuju, vređaju, prete… U Skoplju je bilo lakše. Četnici tek u Solunu prvi put izađoše iz vagona, da bi 6. juna stigli u logor „Pavlos Melos“. Tu je internirano 1350 ljudi iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore.


Sreten Jakovljević, Skrivena istorija, str. 568-572

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#27

Фасцикла: HW 1/1749

Опис:

Медитеран/Балкан: Преглед кретања немачких трупа од 15. јуна; детаљан преглед борбених операција Осовине на Балкану 15. јуна; Операција ШВАРЦ, истребљење Михајловићевих снага југоисточно од Сарајева, завршена до 15. јуна, следећа велика операција која ће бити изведена средином јула, планови ГАФ-а (немачка авијација, прим.) за следећи месец у Југославији.

Датум: 20. јун 1943.

https://discovery.nationalarchives.gov.u...r/C4464977
Одговори
#28

Јесу та документа доступна?

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним