22-04-2024, 11:43 AM
Био једном један ђенерал Српске краљевске војске. Име му је било Драгутин Милутиновић. Тешко да је било писменијег ђенерала у СКВ, иако је конкуренција била паклена. Проведе тако славно овај ђенерал Шумадијску дивизију II позива кроз све изазове Првог светског рата и победи у Великом рату.
Е, његов праунук беше неки Милан Милутиновић, једна од највећих љига у историји српске политике. Обичан апартчик и крмељ у Савезу комуниста Србије, лактао се тако кроз своју политичку каријеру, коју је започео тако што је дојављивао удби ко је долазио на демонстрације у Капетан Мишином здању 1968, и ко је, а ко није играо Козарачко коло када је Непомјаник славодобитно устврдио "студенти су у праву".
Једина његова квалификација за велике државне функције била је у томе што је био једини студентски друг једног типа који је био исти као он - никоговић који није ништа знао осим да се добро лакта и увлачи у задњицу друговима одозго. Међутим, тај његов друг је на волшебни начин постао владар Србије, о чему српска историјска наука још није дала адекватне одговоре.
Тако је и љига Милан Милутиновић, уз свог другара, почео да ствара, ни мање ни више, него каријеру државника. Постао је председник Србије. На изборима које је изгубио. Али, о томе више питати главног сарадника службе, који му је и био противкандидат на тим изборима, па некако није схватио и да га је победио.
Непосредно после победе, дођоше Милану и велики изазови. И одмах се прославио. И у Рамбујеу и у Паризу. На првом наступу, одмах је запамћен када је рекао да су "побркани лончићи". А потом је у једном џез клубу у Паризу, на интимној забави, рекао једном америчком дипломати:
"Крис, па зашто ми не би ушли у НАТО?"
Наравно да ово није рекао из своје главе, него му је то натукао да пита његов друг са студија.
И наравно да то тада у Србији нико није ни знао. Управо супротно. У то време је његов друг са студија организовао и спровео референдум о томе да на територији Србије не сме да укорачи ниједна страна војска. "Ни никарангваска, ни камбоџанска....НИЈЕДНА!" Како то славодобитно ускликну главни сарадник службе у Скупштини Србије, уз опште одобравање црвено-црне коалиције.
Е, тај Крис...
Тај Крис коме се обратио друг Милутиновић био је и јесте Кристофер Хил. Једна од перјаница Стејт Департмента у оквиру Демократске странке САД. Шта је тада све Крис Хил урадио Србима знамо, а и сазнајемо и за ово данашње време.
Тај Крис Хил вратио нам се као бумеранг пре пар година као амбасадор САД у Србији. Тај положај је само маска. Крис Хил дошао је да буде управник колоније Србије и доведе у ред овај резерват Индијанаца у коме се домороци баве препродајом земље, бесправном сечом шуме, загађивањем животне околине, трговином наркотика и ко зна чиме још.
Крис Хил се, у међувремену, одлично снашао у тој улози због склоности тренутног владаоца Србије да се, баш као и љига Милан, увек увлачи у задњицу оном изнад себе, а да згази сваког испод себе. Међутим, Крис је временом, услед дружења са типовима које су они и направили, прилично искварио, па се мало и погубио. Вози кола у супротном смеру, иде на ручкове са сумњивим типовима, меша се директно у локалне изборе....
Све то показује тренутну моћ, али је на дуже стазе изузетно погрешна политика.
Тако је Кристофер Хил, пред поновљене локалне изборе у Београду, успео да посвађа опозициону листу Србија против насиља. Неки ће изаћи на изборе, а неки неће. Додуше, какви су... И боље што су се распали.
ПС не могу да верујем да до сада нисмо поставили тему са овим именом на овом подфоруму. Али, никада није касно.
Е, његов праунук беше неки Милан Милутиновић, једна од највећих љига у историји српске политике. Обичан апартчик и крмељ у Савезу комуниста Србије, лактао се тако кроз своју политичку каријеру, коју је започео тако што је дојављивао удби ко је долазио на демонстрације у Капетан Мишином здању 1968, и ко је, а ко није играо Козарачко коло када је Непомјаник славодобитно устврдио "студенти су у праву".
Једина његова квалификација за велике државне функције била је у томе што је био једини студентски друг једног типа који је био исти као он - никоговић који није ништа знао осим да се добро лакта и увлачи у задњицу друговима одозго. Међутим, тај његов друг је на волшебни начин постао владар Србије, о чему српска историјска наука још није дала адекватне одговоре.
Тако је и љига Милан Милутиновић, уз свог другара, почео да ствара, ни мање ни више, него каријеру државника. Постао је председник Србије. На изборима које је изгубио. Али, о томе више питати главног сарадника службе, који му је и био противкандидат на тим изборима, па некако није схватио и да га је победио.
Непосредно после победе, дођоше Милану и велики изазови. И одмах се прославио. И у Рамбујеу и у Паризу. На првом наступу, одмах је запамћен када је рекао да су "побркани лончићи". А потом је у једном џез клубу у Паризу, на интимној забави, рекао једном америчком дипломати:
"Крис, па зашто ми не би ушли у НАТО?"
Наравно да ово није рекао из своје главе, него му је то натукао да пита његов друг са студија.
И наравно да то тада у Србији нико није ни знао. Управо супротно. У то време је његов друг са студија организовао и спровео референдум о томе да на територији Србије не сме да укорачи ниједна страна војска. "Ни никарангваска, ни камбоџанска....НИЈЕДНА!" Како то славодобитно ускликну главни сарадник службе у Скупштини Србије, уз опште одобравање црвено-црне коалиције.
Е, тај Крис...
Тај Крис коме се обратио друг Милутиновић био је и јесте Кристофер Хил. Једна од перјаница Стејт Департмента у оквиру Демократске странке САД. Шта је тада све Крис Хил урадио Србима знамо, а и сазнајемо и за ово данашње време.
Тај Крис Хил вратио нам се као бумеранг пре пар година као амбасадор САД у Србији. Тај положај је само маска. Крис Хил дошао је да буде управник колоније Србије и доведе у ред овај резерват Индијанаца у коме се домороци баве препродајом земље, бесправном сечом шуме, загађивањем животне околине, трговином наркотика и ко зна чиме још.
Крис Хил се, у међувремену, одлично снашао у тој улози због склоности тренутног владаоца Србије да се, баш као и љига Милан, увек увлачи у задњицу оном изнад себе, а да згази сваког испод себе. Међутим, Крис је временом, услед дружења са типовима које су они и направили, прилично искварио, па се мало и погубио. Вози кола у супротном смеру, иде на ручкове са сумњивим типовима, меша се директно у локалне изборе....
Све то показује тренутну моћ, али је на дуже стазе изузетно погрешна политика.
Тако је Кристофер Хил, пред поновљене локалне изборе у Београду, успео да посвађа опозициону листу Србија против насиља. Неки ће изаћи на изборе, а неки неће. Додуше, какви су... И боље што су се распали.
ПС не могу да верујем да до сада нисмо поставили тему са овим именом на овом подфоруму. Али, никада није касно.
