[Митић]

Једном је Џорџ Ц. Маршал изразио своје мишљење о „Хопкинсовом послу са председником“ као „да заступа руске интересе“93. Маршал је то мишљење изнео 1957. Да ли је те године већ знао да је Хопкинс издајник?

Како 1957. када је тај совјетски шпијун напустио животну сцену 1946?

На неком састанку или у разговору изнео је мишљење анализирајући догађаје из прошлости. Претпостављам да је тако било.

Што се тиче шпијуна, њихових имена и акција, треба да прође извесно време како би се нешто разоткрило.

[ЛукаЛоко]

Да, преко Нормандије је најкраћи пут до Берлина, али, то су знали и Немци, па је ту била далеко највећа одбрана.
Искрцавање на југ Француске и на Балкан имало је идеју да се развуки немачке линије, па и да се ослаби одбрана Нормандија.
То би спасили нас.
За Пољску, требало је стићи са Балкана до Варшаве пре Совјета. То је већ било теже изводљиво.
Искрцавање на сам југ Италије делује без војничке логике, као да је идеја губљење времена док Совјети гину. Војнички је логичније да је искрцавање било на север Италије, пресецање Италије на два дела и позив овима јужно да се предају.

Таман Самарџиђу, Пољску нико није могао спасити.
Ја схватам њихово огорчење: они су се борили на Западу, њихови су изгинули за слободу западних земаља, - у Италији се налазе њихова војна гробља - а њихова отаџбина се није спасила од диктатуре!
Међутим, они не смију да оборе све што знамо о географији и историји.
Они се налазе у источној Европи на самом правцу од Русије до Берлина.
Руси долазе са Истока, а Американци са Запада.
Мислим да се догодило оно што је било предвидљиво да се догоди.
А ко би убједио америчко јавно мњење да њихови момци морају да гину за спас неких тамошњих народа са Балкана?
У Италији Савезници су се мучили за свако малено брдо, за сваку малену ријечицу.

[Monarhist]

Лука, ја нисам видовит, али многи фактори указују на то да би имали много мање губитке да су се код нас искрцали. Немци су направили низ грешака у Нормандији, па су Американци опет скупо платили сваки километар, од плаже до дубине територије. Да не помињемо Дражину војску од 100 и потенцијално 300 хиљада људи у залеђу, то је огроман плус већ у почетку. Терен Француске није повољан за герилски рат, док наш јесте, зато је њихов отпор једино био осетан на јужној граници са Шпанијом.

Чак би и неписмени комунисти били од користи да им у првом плану није била борба за власт. Што се тиче Пољака, знали су западњаци да се Стаљин мора намирити овако или онако. Али би могли спасити макар део Пољске.

[Филип Ђукић]

Да, преко Нормандије је најкраћи пут до Берлина, али, то су знали и Немци, па је ту била далеко највећа одбрана.
Искрцавање на југ Француске и на Балкан имало је идеју да се развуки немачке линије, па и да се ослаби одбрана Нормандија.
То би спасили нас.
За Пољску, требало је стићи са Балкана до Варшаве пре Совјета. То је већ било теже изводљиво.
Искрцавање на сам југ Италије делује без војничке логике, као да је идеја губљење времена док Совјети гину. Војнички је логичније да је искрцавање било на север Италије, пресецање Италије на два дела и позив овима јужно да се предају.

Таман Самарџиђу, Пољску нико није могао спасити.
Ја схватам њихово огорчење: они су се борили на Западу, њихови су изгинули за слободу западних земаља, - у Италији се налазе њихова војна гробља - а њихова отаџбина се није спасила од диктатуре!
Међутим, они не смију да оборе све што знамо о географији и историји.
Они се налазе у источној Европи на самом правцу од Русије до Берлина.
Руси долазе са Истока, а Американци са Запада.
Мислим да се догодило оно што је било предвидљиво да се догоди.
А ко би убједио америчко јавно мњење да њихови момци морају да гину за спас неких тамошњих народа са Балкана?
У Италији Савезници су се мучили за свако малено брдо, за сваку малену ријечицу.

Бројност италијанске заједнице у САД је сигурно имала одлучујући утицај на искрцавање на југ Апенина. Они су углавном били противници фашиста, укључујући и људе са оне стране закона, што је једна нечасна савезничка прича.