Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Није Черчил, већ Стаљин
#29

Ово сте комотно могли дебатовати на п-форуму Историја јер нема баш никакве везе са дневном политиком.
ПС. Зна ли се напокон ко издаде генерала КЈВуО, Черчил или Рузвелт?

[Слика: Veliki%20rat%20%20-%20Vojvoda%20Jovan%20Babunski.jpg]
Одговори
#30

На стр. 98 у раду пољског историчара, занимљива је фуснота 87:

87 Карактеристично је да је и Елеонора Рузвелт имала веома просовјетски и прокомунистички став. Видети:
К. Јозвјак, наведено дело, стр. 45.

Articles:

- Jóźwiak K., Wspólnik Stalina, „Uważam Rze Historia” 2015 no. 6
(39)
Одговори
#31

То је интересантно Митке, али треба проверити. Приказано је у руском филму "Битка код Севастопоља" из 2015. кад Елеонора ћаска са Људмилом Павличенко, која је била снајпериста.

И у стварности Елеонора ју је посетила у Москви 1955.
Одговори
#32

(22-04-2026, 09:51 AM)Monarhist Пише:  То је интересантно Митке, али треба проверити. Приказано је у руском филму "Битка код Севастопоља" из 2015. кад Елеонора ћаска са Људмилом Павличенко, која је била снајпериста.

И у стварности Елеонора ју је посетила у Москви 1955.

У вези са Рузвелтовом женом, то сам навео као занимљив податак који треба да се додатно проучава и истражује.

Што се тиче Харија Хопкинса, међу западним научницима постоји спор како га треба дефинисати: као корисног идиота или агента од утицаја или свесног совјетског агента. Што се мене тиче, тезу да је био корисни идиот треба одбацити и само разматрати да ли је био агент од утицаја или свесни совјетски агент (мада су ове две врсте агената умногоме сличне).
Одговори
#33

Совјетска жена - снајпериста Павличенко била је у посети САД 1942. године и нашла је пријатеља у Првој дами

https://www.smithsonianmag.com/history/e...-23585278/

А такође је Павличенко била да лобира за отварање другог фронта у Европи.

Извор: Смитсонијан магазин
Одговори
#34

(21-04-2026, 10:30 PM)Јеремија Брђанин Пише:  Ово сте комотно могли дебатовати на п-форуму Историја јер нема баш никакве везе са дневном политиком.
ПС. Зна ли се напокон ко издаде генерала КЈВуО, Черчил или Рузвелт?
Черчил ...јер су могли извршити евакуацију али их то није занимало.Особа са тифусом се третира као неурачунљива и није способна да самостално додноси закључке.Савезнички официр се ухапси и транспортује у базу.
Да је то тако показују и Черчилови мемоари у којима наставаља да лаже иако више то није никога занимало нити је било потребно

Показује и заорбљеништво краља Петра токм читавог рата што је нјавећа кост у грлу овим британџијама што су читали само БИГЗ  и пољски авион , као облик потпуне трговине са ове двије земље које су највише страдале у ДСР
Одговори
#35

(22-04-2026, 10:11 AM)Ocaus41 Пише:  
(21-04-2026, 10:30 PM)Јеремија Брђанин Пише:  Ово сте комотно могли дебатовати на п-форуму Историја јер нема баш никакве везе са дневном политиком.
ПС. Зна ли се напокон ко издаде генерала КЈВуО, Черчил или Рузвелт?
Черчил ...јер су могли извршити евакуацију али их то није занимало.Особа са тифусом се третира као неурачунљива и није способна да самостално додноси закључке.Савезнички официр се ухапси и транспортује у базу.
Да је то тако показују и Черчилови мемоари у којима наставаља да лаже иако више то није никога занимало нити је било потребно

Показује и заорбљеништво краља Петра токм читавог рата што је нјавећа кост у грлу овим британџијама што су читали само БИГЗ  и пољски авион , као облик потпуне трговине са ове двије земље које су највише страдале у ДСР

Знам синовац да су јЕнглези, односно Черчил, издали и  продали Чичу и васколику Србију, но лечка се правим незналицом због "нових докумената" које откривају ђеца.
Ако ћемо поштено, англосакси никада нису Србији добра учинили. Оно што је измолио Пупин није имао на уму никакву аветињску државу но Србију.

[Слика: Veliki%20rat%20%20-%20Vojvoda%20Jovan%20Babunski.jpg]
Одговори
#36

(21-04-2026, 07:10 PM)Monarhist Пише:  
(21-04-2026, 05:59 PM)ЛукаЛоко Пише:  Мени се то не изгледа баш неко откриће.
Да је Рузвелт поштовао Стаљина јесте, да је био слаб према њему јесте.
Да су Пољаци пожртвовани јесте, итекако!
Међутим нико не може и даље оспорити да је из чисто војног разлога опција искрцавања на сјеверну Француску била најбоља.
Нити тај чланак то оспорава.
Можеш ли ово мало образложити?
Савезници су у најмању руку, имали много, много среће на том фронту. И опет су претрпели тешке губитке.
А шта мислиш, да би они имали мање губитака пролазећи кроз Алпе или брдовити Балкан?

Поента је што тај пољак ништа није открио јер транскрипти и мемоари из Техерана и Јалте одувијек су познати историчарима. Ту нема никаквих тајни.
Зна се да је у тим састанцима Черчил стално инсистирао на спасавање слободе Пољске, и понављам стално!, а Рузвелт одбијао да контрира Стаљину и задовољио се неким гаранцијама од њега.
Черчил и Рузвелт нису се волели друг друга.
Зна се да у палати гдје је боравио у Јалти Черчил се јако жалио на Рузвелта са својим сарадницима!
А то што Рузвелта није занимао будућност Пољске није зато што је био под утиском неких совјетских агента, него што су се амерички генерали држали војне логике а не геополитике. Први од њих Ајзенавер, који колико су до сада тврдили сви историчари, од самог уласка Америке у рат, намјеравао нападати Трећи Рајх преко најкраћег и најлакшег пута, то јест од сјеверне Француске преко Белгије до индустријског срца Њемачке.

Средоземље је занимало Британце, за Американце кампања у Италији је била увијек секундарни фронт.
Одговори
#37

Међутим,
ако тражимо сензационална оркрића,
оно када је Смиља Аврамов открила да је Тито примљен у посјети од папе Пија дванаестог,
то је по мени СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ!
које не би ви требали да падне у заборав!
Одговори
#38

Прошле недеље на ДОКС ТВ био је документарац "Хитлерова последња година" и помињало се искрцавање у Нормандији.

У суштини, није све ишло лагано. Како кажу у документарцу, Монтгомери је мислио да ће за 48 сати освојити луку Кан, а трајало је шест недеља, плус цео град је сравњен са земљом.

И у операцији Маркет Гарден било је доста губитака на страни Савезника: 16.000 жртава је погинуло, рањено или нестало током операције. Плус, 500 Холанђана је изгубило живот и тад је била глад у Холандији

https://www.ncap.org/news/2024/operation...the-battle

https://www.cwgc.org/liberation/arnhem/t...of-arnhem/

И требало је пробити Зигфридову линију.
Одговори
#39

(23-04-2026, 11:54 AM)ЛукаЛоко Пише:  
(21-04-2026, 07:10 PM)Monarhist Пише:  
(21-04-2026, 05:59 PM)ЛукаЛоко Пише:  Мени се то не изгледа баш неко откриће.
Да је Рузвелт поштовао Стаљина јесте, да је био слаб према њему јесте.
Да су Пољаци пожртвовани јесте, итекако!
Међутим нико не може и даље оспорити да је из чисто војног разлога опција искрцавања на сјеверну Француску била најбоља.
Нити тај чланак то оспорава.
Можеш ли ово мало образложити?
Савезници су у најмању руку, имали много, много среће на том фронту. И опет су претрпели тешке губитке.
А шта мислиш, да би они имали мање губитака пролазећи кроз Алпе или брдовити Балкан?

Поента је што тај пољак ништа није открио јер транскрипти и мемоари из Техерана и Јалте одувијек су познати историчарима. Ту нема никаквих тајни.
Зна се да је у тим састанцима Черчил стално инсистирао на спасавање слободе Пољске, и понављам стално!, а Рузвелт одбијао да контрира Стаљину и задовољио се неким гаранцијама од њега.
Черчил и Рузвелт нису се волели друг друга.
Зна се да у палати гдје је боравио у Јалти Черчил се јако жалио на Рузвелта са својим сарадницима!
А то што Рузвелта није занимао будућност Пољске није зато што је био под утиском неких совјетских агента, него што су се амерички генерали држали војне логике а не геополитике. Први од њих Ајзенавер, који колико су до сада тврдили сви историчари, од самог уласка Америке у рат, намјеравао нападати Трећи Рајх преко најкраћег и најлакшег пута, то јест од сјеверне Француске преко Белгије до индустријског срца Њемачке.

Средоземље је занимало Британце, за Американце кампања у Италији је била увијек секундарни фронт.

Да, преко Нормандије је најкраћи пут до Берлина, али, то су знали и Немци, па је ту била далеко највећа одбрана.
Искрцавање на југ Француске и на Балкан имало је идеју да се развуки немачке линије, па и да се ослаби одбрана Нормандија.
То би спасили нас.
За Пољску, требало је стићи са Балкана до Варшаве пре Совјета. То је већ било теже изводљиво.
Искрцавање на сам југ Италије делује без војничке логике, као да је идеја губљење времена док Совјети гину. Војнички је логичније да је искрцавање било на север Италије, пресецање Италије на два дела и позив овима јужно да се предају.
Одговори
#40

(23-04-2026, 12:12 PM)ЛукаЛоко Пише:  Међутим,
ако тражимо сензационална оркрића,
оно када је Смиља Аврамов открила да је Тито примљен у посјети од папе Пија дванаестог,
то је по мени СЕНЗАЦИОНАЛНО ОТКРИЋЕ!
које не би ви требали да падне у заборав!

То јесте сензационално откриће, али управо у овом смислу у коме пишемо, али изгледа да Ти то не разумеш.
Одговори
#41

(25-04-2026, 01:31 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(23-04-2026, 11:54 AM)ЛукаЛоко Пише:  
(21-04-2026, 07:10 PM)Monarhist Пише:  
(21-04-2026, 05:59 PM)ЛукаЛоко Пише:  Мени се то не изгледа баш неко откриће.
Да је Рузвелт поштовао Стаљина јесте, да је био слаб према њему јесте.
Да су Пољаци пожртвовани јесте, итекако!
Међутим нико не може и даље оспорити да је из чисто војног разлога опција искрцавања на сјеверну Француску била најбоља.
Нити тај чланак то оспорава.
Можеш ли ово мало образложити?
Савезници су у најмању руку, имали много, много среће на том фронту. И опет су претрпели тешке губитке.
А шта мислиш, да би они имали мање губитака пролазећи кроз Алпе или брдовити Балкан?

Поента је што тај пољак ништа није открио јер транскрипти и мемоари из Техерана и Јалте одувијек су познати историчарима. Ту нема никаквих тајни.
Зна се да је у тим састанцима Черчил стално инсистирао на спасавање слободе Пољске, и понављам стално!, а Рузвелт одбијао да контрира Стаљину и задовољио се неким гаранцијама од њега.
Черчил и Рузвелт нису се волели друг друга.
Зна се да у палати гдје је боравио у Јалти Черчил се јако жалио на Рузвелта са својим сарадницима!
А то што Рузвелта није занимао будућност Пољске није зато што је био под утиском неких совјетских агента, него што су се амерички генерали држали војне логике а не геополитике. Први од њих Ајзенавер, који колико су до сада тврдили сви историчари, од самог уласка Америке у рат, намјеравао нападати Трећи Рајх преко најкраћег и најлакшег пута, то јест од сјеверне Француске преко Белгије до индустријског срца Њемачке.

Средоземље је занимало Британце, за Американце кампања у Италији је била увијек секундарни фронт.

Да, преко Нормандије је најкраћи пут до Берлина, али, то су знали и Немци, па је ту била далеко највећа одбрана.
Искрцавање на југ Француске и на Балкан имало је идеју да се развуки немачке линије, па и да се ослаби одбрана Нормандија.
То би спасили нас.
За Пољску, требало је стићи са Балкана до Варшаве пре Совјета. То је већ било теже изводљиво.
Искрцавање на сам југ Италије делује без војничке логике, као да је идеја губљење времена док Совјети гину. Војнички је логичније да је искрцавање било на север Италије, пресецање Италије на два дела и позив овима јужно да се предају.

Најкраћи пут до Берлина је равницом, Дунавом. Управо туда је прошла Црвена армија. 
Туда је требало да прође савезничка војна сила, а не Црвена армија.
Погледајте како се завршио Први светски рат, тако се завршио и Други светски рат. Балкан је "меки трбух" Средње Европе. Потпуно је бесмислено да овде доказујемо основне аксиоме европске геостратегије, који постоје миленијумима.
Одговори
#42

(20-04-2026, 01:16 PM)Митић Пише:  Једном је Џорџ Ц. Маршал изразио своје мишљење о „Хопкинсовом послу са председником“ као „да заступа руске интересе“93. Маршал је то мишљење изнео 1957. Да ли је те године већ знао да је Хопкинс издајник?

Како 1957. када је тај совјетски шпијун напустио животну сцену 1946?
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним