Оцена Теме:
  • 0 Гласов(а) - 0 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Еуро 24
#43

На којој телевизији је тај Раде Богдановић?
Одговори
#44

Централна телевизија БЈРС.
Одговори
#45

Прва одлука Васкрсија из Пасије пољане, односно оног ко управља њиме као џојстиком, је да отера Митровића из репрезентације.
Има, наравно, више разлога зашто се то чини, али главни је новац, наравно. Треба направити места онима који код престолонаследника купују вино . Или Кокаџин. (Ко не зна које је то пиће, нека се распита. Продаје се у Србији само у винотеци преко пута стадиона "Рајко Митић", где је званично и запослен престолонаследник).
Одговори
#46

Хајде мало да успјех-неуспјех фудбалске репрезентације Србије погледамо из неког другог угла.
Шта је у Србији боље од фудбала, чији је врхунац репрезентација? Односно, да ли Србија у односу на остале државе Европе боље стоји у фудбалу, него рецимо у привреди, науци, култури, туризму, политици, па и осталим гранама спорта? У којој области је Србија боља од фудбала?
Одговори
#47

(12-07-2024, 04:02 PM)luka.luke Пише:  Хајде мало да успјех-неуспјех фудбалске репрезентације Србије погледамо из неког другог угла.
Шта је у Србији боље од фудбала, чији је врхунац репрезентација? Односно, да ли Србија у односу на остале државе Европе боље стоји у фудбалу, него рецимо у привреди, науци, култури, туризму, политици, па и осталим гранама спорта? У којој области је Србија боља од фудбала?

У рударењу злата, бакра, а до краја године и лидер по количини извађеног литијума.
Лука, горе стоји наслов теме. Дакле, конкретно такмичење, конкретна екипа и све око ње. Није тема положај српског спорта у српском друштву. Мислим, може и та тема, али није јој овде место. 
Поготово зато што је то релативизација случаја који је индикативан на хиљаде начина и умногоме објашњава смисао, појаву и исходишта једног режима који је по својој погубности превазишао све оне који су му претходили.
Одговори
#48

Србија против Шпаније 5. септембра

https://www.tanjug.rs/sport/fudbal/10000...embra/vest
Одговори
#49

Селектор сениорске фудбалске репрезентације Енглеске Герет Саутгејт поднео је неопозиву оставку на место главног тренера репрезентације на чијем се челу налазио 8 година. Убедљиво је најуспешнији фудбалски селектор Енглеске у њеној дугој историји.
Водио је Енглеску на четири велика такмичења: на два СП (Русија и Катар) када је испадао у полуфиналу, односно четвртфиналу; као и на два ЕП на којима је оба пута играо у финалима и
У којима је изгубио. Краљевски фудбалски Енглеске се спремао ових дана да му понуди нови уговор.
Међутим, пошто је пре почетка Еура у Немачкој обећао да ће се повући са места селектора Енглеске уколико његова репрезентација не освоји прво место, за Саутгејта није било дилема. Поднео је неопозиву оставку.
ПС треба ли овај случај уопште поредити са Овај случај у једној брдовитој земљи некада сељака, а сада сељачке удбе?
Одговори
#50

[Слика: IMG-064b25a169ee3623e60b08aa81718f6f-V.jpg]

Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.

Д М
Одговори
#51

Ајде кад смо већ код Пиксија и политике.Када је куповао кућу на Дорћолу пре много година Пиксета је дала налог да се повади стари паркет са монограмом А 1 и баци.Паметница није знала шта значи тај монограм.Или је можда знала ?
Одговори
#52

Та вила налази се испод Народног позоришта, преко пута Дома здравља Стари Град. Мислим да је Симина улица.
Под неразјашњеним околностима, откупио ју је Борис Вукобрат, један бизнисмен који је живео у Паризу. Кућа је пропадала, јер је господин био противник режима Слободана Милошевића. Али, није желео ни да је прода, док није налетела будала да је плати више него што вреди.
Стојковић је, када је отишао у Јапан, испунио жељу својој алавој жени да купи стан у Паризу. Тако да се он од тада до данас води као грађанин Париза. Тамо су се зближили са Цептером и Вукобратом, и малим бројем богатијих Срба који живе у Паризу.
Из те везе је дошло до амбиције Стојковићеве жене да купи ту вилу. Стојковићу је, иначе, "Мадера" обећала водећу функцију у ФСС чим заврши каријеру. Нешто слично као са Џајићем и местом техника у Звезди.
Зато им је требала кућа у Београду, а госпоџа је дошла на идеју да купује ентеријере и да их сређује и продаје потом. Углавном, Стојковић је, по завршетку фудбалске каријере, постао председник ФСС, а недуго затим напустио је то место и постао председник ФК Црвена Звезда. И то у тренутку када је Звезда коначно, после више од једне деценије, имала једну генерацију играча која је могла да сочини иоле добар тим у европским оквирима. Кичму су чинили играчи генерације 1984. Свака сличност са његовим амбицијама да постане селектор репрезентације када је сазрела генерација светских првака са Новог Зеланда, је очигледна.
Стојковић је, наравно, у следеће две-три године продао све те играче у иностранство. Звезда је и даље била у губитку.
Што се тиче куће, она је била јединствена по томе што се у њеном салону налазио јединствен уметнички паркет, од чувеног храста са планине Папук у Славонији, сачињен од великог броја паркетних елемената који су стварали велики грб Немањића. Ти елементи, сваки понаособ, били су урађени у дуборезу, па се после склапало у јединствену целину.
Поред тог грба, налазио се изрезбарен монограм краља Александра. 
Госпоџа - другарица, која је била знатно образованија од свог супруга, који није завршио основну школу, а она није завршила средњу школу, наредила је мајсторима да поваде сав тај паркет и баце у оближњи контејнер. То су они и учинили, али су то јавили једном познатом београдском сакупљачу уметнина, антиквару који им је за ту информацију дао по хиљаду марака (још није био уведен евро).
Човек је дошао и одвезао тај паркет, пре него што су га однели ђубретари. Однео га је у једну халу, где га је на патосу те хале реконструисао, односно поново поставио. Потом је позвао неколико потенцијалних купаца и продао га исто вече.
Лицитира се са цифром за коју је продат тај јединствени паркет, али се причало да је за ту цену тада могла да се купи кућа на Вождовцу. Дакле, не мање од 150 хиљада марака.
Госпоџа - другарица је у том реконструисаном салону тих дана поставила - ламинат.
Када је Стојковић побегао из Београда, поново у Јапан, да тамо постане фудбалски тренер, госпоџа-другарица је једва продала ту вилу једној банци. Цена је била три пута мања од оне за коју су Стојковићи купили најпознатију руину у центру Београда, током 1990-их година. Срећом, банка је ангажовала једног од бољих београдских архитеката и урађена је једна од најбољих реконструкција, тако да су ту сада вила која изгледа као некада када је и изграђена, а поред је једна модерна кула која се идеално уклопила у амбијент.
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним