[Милослав Самарџић]

Једно сведочење о партизанској болести
О партизанској грозници, односно болести, или лудилу, први је писао др Хуго Клајн, испитујући 150 комуниста смештених у психијатријску установу у Ковину, 1945. године. Потом је овај феномен описао Угљеша Крстић у својим меморима, а дотицали су га се још неки аутори. Ипак, из очигледних разлога, партизанској болести посвећено је мало пажње. Зато преносимо део мемоара четника из Црне Горе, Драгутина Рајковића. После робије, он је послат у Седму дивизију тадашње Југословенске армије, у Словенију, одакле је пребегао у Италију и остао у емиграцији. У Словенији се ускоро сусрео са првом групом партизана захваћеном овом болешћу: ”У малој згради болнице, недалеко од опасне бараке, још дуго нисмо могли да заспемо. Узнемиривали су нас језиви крици четрнаесторице нервних болесника, који су своја крвава недела, платили душевним мукама. Онде где их још није стигла људска казна, Бог им није остао дужан!”
Линк ка чланку:
https://www.pogledi.rs/jedno-svedocenje-...29402.html

[Милослав Самарџић]

[Mekenzi]

Tо се стручно зове ПТСП.

Пострауматски стресни поремећај.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%...0%B0%D1%98

[Милослав Самарџић]

Tо се стручно зове ПТСП.

Пострауматски стресни поремећај.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%...0%B0%D1%98

Не, ПТСП се односи на ратна страдања, а овде је више последица убистава немоћних, дакле ван борбе.
Упореди ситуацију после Првог и после Другог светског рата.

[Mekenzi]

Tо се стручно зове ПТСП.

Пострауматски стресни поремећај.

https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9F%D0%...0%B0%D1%98

Не, ПТСП се односи на ратна страдања, а овде је више последица убистава немоћних, дакле ван борбе.
Упореди ситуацију после Првог и после Другог светског рата.

Да, тако је постоји партизанска болест.

Хвала госн. Самарџићу.

Питао сам вештачку интелигенцију, ево шта каже.

[font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Partizanska bolest (često nazivana i partizanski tifus ili pegavac, mada se u narodu i istorijskim izvorima pod ovim pojmom ponekad podrazumeva i kombinacija ekstremne fizičke iscrpljenosti, neuhranjenosti i psihofizičkog stresa) istorijski se najčešće odnosi na pegavi tifus (Typhus exanthematicus).
Ova bolest je bila apsolutni medicinski neprijatelj broj jedan tokom Drugog svetskog rata na prostorima Jugoslavije, posebno tokom 1943. i 1944. godine (tokom i nakon Četvrte i Pete neprijateljske ofanzive).
Evo ključnih istorijskih i medicinskih činjenica o ovoj bolesti:
1. Uzročnik i prenosilac[/font]

• [font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Uzročnik: Bakterija Rickettsia prowazekii.[/font]
  
• [font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Prenosilac: Bela vaška tela (Pediculus humanus corporis). Bolest se nije prenosila samim ujedom, već bolesnik utrlja izmet vaške (koji sadrži bakteriju) u kožu kroz ranice od češanja.[/font]
  

[font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]2. Zašto je bila "partizanska"?
Iako su od nje obolevali svi – i vojske i civilno stanovništvo – dobila je ovaj epitet zbog specifičnih uslova u kojima je boravila Narodnooslobodilačka vojska (NOVJ):[/font]

• [font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Konstantan pokret: Stalni marševi kroz surove planinske predele, bez mogućnosti odmora.[/font]
  
• [font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Nemogućnost održavanja higijene: Nedostatak tople vode, sapuna i prilike za pranje i otkuvavanje odeće.[/font]
  
• [font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Zbijenost: Boravak velikog broja ljudi u malim prostorijama (zemunicama, seoskim kućama) tokom zime, što je omogućavalo munjevito širenje vašiju.[/font]
  

[font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]3. Simptomi i klinička slika
Bolest je bila izuzetno teška i imala je visoku stopu smrtnosti (često preko 20%, a u lošim uslovima i znatno više):[/font]

• [font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Nagli početak: Izuzetno visoka temperatura (do 40 °C) koja traje danima, jaka glavobolja, bolovi u mišićima i zglobovima.[/font]
  
• [font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Osip (egzantem): Karakterističan pegavi osip koji počinje na trupu i širi se po telu (otuda naziv "pegavac").[/font]
  
• [font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]"Tifozno stanje": Težak uticaj na centralni nervni sistem. Oboleli bi padali u stanje apatije, buncanja (delirijuma), teške konfuzije i gubitka svesti.[/font]
  

[font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]4. Borba protiv bolesti i istorijski značaj
U partizanskim uslovima, lečenje je bilo rudimentarno jer antibiotici (poput tetraciklina) tada nisu bili dostupni na terenu. Borba se svodila na preventivu i improvizaciju:[/font]

• [font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Partizanska buread (Džonsonova buread): Improvizovana burad na loženje koja su radila na principu vodene pare. Odeća se sakupljala i "kuvala" u tim buradima kako bi se uništile vaške i njihove gnjide. To je bio glavni način depedikulacije (uništavanja vašiju).[/font]
  
• [font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Izolacija: Formiranje posebnih tifusarskih bolnica i izolacija obolelih u teškim geografskim uslovima (poput Centralne bolnice tokom bitke na Neretvi).[/font]
  

[font='Google Sans Flex', 'Google Sans', 'Helvetica Neue', sans-serif]Tifus je odneo živote hiljada boraca i nekih od vodećih lekara partizanskog saniteta (poput dr Sime Miloševića i dr Olge Dedijer), ostavivši dubok i traumatičan trag u kolektivnom sećanju na ratni period.



[/font]

[Милослав Самарџић]

Ма ово нема везе...