(07-01-2014, 03:02 PM)Свевлад Пише: Ја љубим једино Истину, а теби ако се не свиђа, а видим да ти се не свиђа, ти веруј у бајке, немам ништа против.
А ја сам лепи и прелепи Бора и о себи имам високо мишљење...
(07-01-2014, 03:02 PM)Свевлад Пише: Није ми само јасно како можеш у исто време да будеш и за четнике, и за оне који су пуцали у четнике, али изгледа да има и тога.
По некада, да се разуме свет око себе, треба прво погледати у огледало.
Човек у другима највише мрзи своје грехове. А следствено томе, мрзитељи воле да лепе етикете објекту мржње.
Подсети ме све то (ваљда спонтано), на једну књигицу коју сам давно скинуо негде са интернета, па је релативно скоро прочитао.
Zoran Spalajković
"Političko zaveštanje srpskom narodu dr Miroslava Spalajkovića"
Beograd 2002
Откуцам у гуглу и има два линка да се скине:
1. Овај ради:
http://www.27march.org/~n7thma5/images/F...jkovic.pdf
2. Скрибид уме да зеза задњих година:
http://www.scribd.com/doc/131040679/Dr-M...palajkovic
Ради се о препричавању рада (беше) деде, а од унука. Наводни огромни национални прегалац, а писано латиницом...
Мислио сам да дам обимнију критику, али требало би свако да прочита ову књижицу, јер је цела прича за себе, па ћу укратко и без превише цитата.
(Сви цитати из књиге)
Цитат:Biografija
Dr M.Spalajković, diplomata i političar rođen je u Kragujevcu 6.
aprila 1869.godine Osnovnu školu i gimnaziju je završio u Kragujevcu.
Pravne nauke je studirao u Parizu, gde je doktorirao 1898.godine, radom
"Bosna i Hercegovina".
Diplomatsku karijeru je započeo 1900. godine kao sekretar
poslanstva u Petrogradu. Potom postaje konzul u Prištini. 1911. godine
odlazi u Sofiju kao poslanik Srbije gde uzima učešće u stvaranju
Balkanskog saveza. Uz napredovanje 1913. godine postaje poslanik
Srbije u Petrogradu, na kom mestu se zadržava do početka Sovjetske
Revolucije 1919. godine.
Veliki prijatelj porodice Karađorđević (pre svega zbog odanosti
prestolu, izvlačenja i spasavanja iz boljševičke Rusije Knjeginje Jelene i
njene dece kao jednih od naslednika krune Romanovih).
Pripadao je Narodnoj Radikalnoj Stranci. Po završetku Prvog
Svetskog Rata bio je ministar bez portfelja i zastupnik ministra
inostranih dela u kabinetu St. Protića. 1922. godine je postavljen za
poslanika u Parizu gde ostaje do polovine 1935.
Kao ministar u penziji i dalje se bavio politikom. U toku Drugog
Svetskog Rata živi u Beogradu gde je bio jedan od blizih saradnika
Milana Nedića.
Nakon Drugog Svetskog Rata živi kao emigrant u Parizu u kome je
i preminuo 1951. godine.
Очигледно се ради о масону, француске орјентације. А веома је интересантно да је са краљем Александром био у блиским односима, као и уосталом цео низ "мутних" особа, јевреја, итд...
Спалајковић се дефинише (сам из књиге) као:
1 - демократа И монархиста, верник револуције и монархиста
2 - антикомуниста, антибољшевик, антиреволуционаран И онај ко дели револуције по циљевима.
3 - поклоник запада, теорије о мрачном истоку, И Србенда
4 - светосавац и православац И поклоник науке и еволуције
5 - родољуб, монархиста И сарадник немаца, мрзитељ Драже
6 - антитиранин, али треба тиранин кад треба (нпр. хитлер)
7 - југословен и огорчени антијугословен
...
Прави демократа, љигав до неба.
Све то он сам негира и потврђује у овој књижици!
Страшно је да "монархиста" овако пише о фебруарској револуцији у Светој Русији, која је уништила Православни Царизам:
Цитат:Nemoguće mi je, da ostanem još pri objašnjavanju uzroka
ekonomskog ili istorijskog reda, koji su najpre izazvali rusku revoluciju, a
zatim joj dali nevezan karater i doveli je do besnog ludila boljševizma.
Važnije i korisnije s gledišta cilja, koji imam u ovom članku, da
privučem malo dužnu pažnju na sadašnji čin ruske drame, na borbu
protivu boljševizma, da bi mogao više ili manje sigurno zaključiti kakav
će biti njen kraj. Rezultat ove borbe odlučiće krajnji čin ruske revolucije,
i prema tome, buduću sudbinu Rusije. Dokazaćemo da je boljševizam
jedina i poslednja prepreka utvrđenju pravog demokratskog režima u
Rusiji, i da će se ta prepreka oboriti silom, t.j. samom akcijom revolucije
(nazvane u tom slučaju “kontra-revolucija” ma da bitnost
revolucionarnog procesa ostaje ista u oba slučaja), kao što je to bilo sa
autokratskim režimom, koji je predstavljao glavnu prepreku
demokratizaciji države. Povodom toga primećujemo odmah da bi
posledice boljševizma mogle biti vrlo nezgodne za političku evoluciju ne
samo Rusije nego i cele Evrope, jer dug život boljševičkog režima može
da kompromituje i diskredituje postepeno u očima naroda pravi
demokratski ideal.
Или:
Цитат:U Evropi se shvata opasnost od eventualnog širenja boljševizma
preko granica Rusije, ali se ne gleda opasnost, još ozbiljnija i stvarnija,
ako se ostavi da se boljševizam još dugo održi u Rusiji. Ipak možemo
reći da, i ako stari autokratski režim poređen sa boljševičkim režimom
može izgledati danas kao vrlo liberalan, povraćanje ka prošlosti u Rusiji
treba da se smatra kao moralno i materijalno nemoguće. Razlog za to je
vrlo prost i leži presvega u prirodnoj želji da se za budućnost uštedi
ponavljanje sadašnje nesreće; narod sam sebi instinktivno kaže, da je
prošlost bila dobra ne bi se tako velika katastrofa desila. Dakle u očima
naroda naročito je prošlost odgovorna za sadašnjost, i ona nosi najveću
težinu za današnju situaciju. Sledeći primer pokazuje narodno
neprijateljstvo prema svemu onom što opominje na stari režim i njegovo
eventualno povraćanje. Neznatan čin kao što je nedavno ponovo
uzimanje epoleta od strane ruskih oficira, čime se u drugim zemljama ne
bi pridavalo nikakvo značenje, proizveo je u severnoj Rusiji, oslobođenoj
od boljševika vrlo mučan utisak; u očima neobrazovane mase, to je bila
uspomena na stari režim i znak reakcije. Naprotiv, galoni koji su do tada
zamenjivali epolete, nisu nadahnjivali nikakvo nepoverenje, jer su u
tome gledali novačenje, a za detinjasu uobrazilju ruske mase, svako
novačenje predstavlja progres. Ovaj je primer dvostruko karakterističan;
jer potvrđuje demokratske tendencije ruskog naroda i lakovernost
narodne mase, koju su boljševici tako vešto umeli iskoristiti.
Или цитат где се обраћа лењину као заблудном из истих редова:
Цитат:Da li Lenjin shvata strahovito značenje za buduću demokratsku
Rusiju one lude fabrikacije novčanica, koja predstavlja jamačno za sve
Ruse bez izuzetka jednakost bede? Da li on zna da sprema na taj način
za buduće ruske naraštaje najsurovije ekonomsko ropstvo, koje će trajati
nekoliko desetina godina, a za ruski proletarijat povišenje rada i bede u
korist proletarijata svih drugih zemalja? To je najveći Lenjinov zločin.
Или када отворено подржава идеју о подели (распаду) Русије:
Цитат:Pad boljševizma mogao bi biti brži da nisu učinjene neke greške,
koje su pojačale boljševički otpor i umanjile antiboljševičku snagu u
Rusiji.
Zašto se na primer nije otvoreno priznao Sibir, čija će uloga u
oslobođenju i vaskrsnuću Rusije biti odlučna i koji svojom teritorijalnom
veličinom, svojom unutrašnjom organizacijom i akcijom svoje vojske,
ima sva prava da privremeno predstavlja Rusiju, kao narod i državu? U
tome svojstvu, on je trebao biti primljen na Konferenciji Mira, kao jednak
drugim velikim silama, pa makar samo da označi u očima ruskoga
naroda razliku, koju saveznici čine između Sovjetske i anti-boljševičke
Rusije.
Или великодушност у подели Руске имовине:
Цитат:Ona bi sasvim prirodno ubrzala
ofanzivu saveznika u severnoj Rusiji kao i u Sibiru i Volodga, spojna
tačka sa prekosibirskom željeznicom, nebi dugo čekala i bila bi
oslobođena. Tako bi Sibirski put bio otvoren. Bilo bi rešeno pitanje
snabdevanja ne samo za Petrograd i Rusiju, nego za čitavu Evropu, jer
Sibir raspolaže količinom namirnica dovoljnjom za ishranu čitavoga
sveta. U tome slučaju, i samo snabdevanje Berlina bilo bi lakši posao za
saveznike.
Из правог мора података, да издвојимо и опис Марсељског атентата (који одговара енглеској). Да би у окупацији другачије гледао на ствари:
Цитат:Na veliku sramotu ljudske moralne svesti, g. Čerčil se hvali svojim
prijateljstvom sa Josipom Brozom – Titom. On zaboravlja, a možda
i ne zna, da je i taj Tito pripadao onoj mračnoj mafiji koja je ubila
Vašeg plemenitog oca u Marselju. Engleski "sekret servis" mogao
bi rasvetliti mnoge tajne, a naročito one gde su i njegovi prsti
umešani. Ja se sećam da se tada u Parizu s bolom i gnušanjem o
tome govorilo. Možda će g. Idn moći o toj mafiji štogod bliže da
Vam kaže.
А да био лавалов пријатељ (ономе ко је профитирао из Марсељског атентата, а истовремено и пријатељ Александра...
):
Цитат:Završavajući tekst mislim na mog odličnog prijatelja predsednika Lavala. Ja
ga molim da mi oprosti ako sam uputio bratski prekor mojim prijateljima u
Francuskoj.
Исечци из извештаја о фебруарској револуцији:
Цитат:Spalajković javlja: juče, 28. pošta i telegraf nisu radili. Revolucija
je bila dobro organizovana, zbog toga je uspeh brz i relativno bez velikih
žrtava.
...
su svi zahtevi Dume usvojeni. U 5. sati Car i Aleksijev stigli u Carsko
Selo. U francuskoj i engleskoj ambasadi veseli što je revolucija ovako
brzo uspela. – Druga depeša pošla iz Peetrograda 14. u 1. č. a stigla 15.
u 10.č.: Malo pre poslao sam Vam telegram o dogašajima jutros 27.
gebruara. Sad u 4-č. po podne vojska i narosd sa crvenim zastvama
vraćaju se od Dume i uz uzvike "ura" javljaju da je Duma proglasila
Rusiju za republiku a načelnika Vrhovne komande Aleksejeva za
Predsednika Republike. U odružnom sudu preko puta Poslanstva
zapaljena arhiva. – Treća depeša pošla iz Petrograda 28. u 1. č. stigla
...
Drugi telegram glasi: "Revolucija potpuno uspešno završena. Do
juče je moglo biti reči još samo o neredima, ali sad zatonema izgleda.
Revolucija uspela brza i bez žrtava, jer je potpuno sazrela ne samo u
svima masama nego i u svakom čoveku; zbog toga se nije niko protivu
nje bunio i već drugog dana Car i Carica bili su napušteni od sviju. Veliki
kneževi, činovništvo, oficiri, koji su bili blizu li dalje od Cara, solidarisali
su se revoludijom i bez prethodne zavere preobraženski puk prvi puk
Carevine, i garda otišli prvi braniti Dumu, koja je jednini vođa ove
revolucije, a njeni prvi glasnici bili su radenici, u čijem rejonu nije bilo
hleba i ako u Petrogradu ima svega. Bivši ministar unutrašnjeg dela
naročito tako udesio da bi izazvao uličnu revoluciju, kkoja je bila
neizbežna, i na prvoj demonstraciji odmah odgovorila oružjem. Prve
trupe koje prešle na stranu revolucije bile su prekobrojne, zatim bez
oklavanja i druge. Prvi utisak Dume bio je imao strah od posledica sa
obzirom na rat. Staro stanje srušilo se kao organizam trošan. Od njega
ostala gomila bez forme. Oficirsko stanje, ali nisu upravljali revolucijom,
koja došla odozdo kao poplava, koju državnici gladaju da uguše. Prva
parola bila je protest protivu pokvarenosti režima, a ne partijski
program radenika, koji su posle prvih uspeha pokušavali pretvoriti
revoluciju u socijalnu. Ipak preovladao kompromis između Dume i
radenika, jer se videlo da se bez vojske i ostalog građanstva ne može. U
budućem razvoju ruskog parlamentarizma igraće ulogu okolnost, što su
radenici počeli revoluciju, i dali joj svoje obeležje, i ako je njihova
zasluga samo u tome što prvi počeli. Nedostatak energije, koji pokazala
inteligencija, svetiće se još dugo. Već prvi program vlade sadrži značajne
ustupke radenicima. Značaj promene vrlo veliki, ičak buduće pograške
nove vlade neće ga lako kompromitovati, jer Rusija do sad suviše
stradala. Vlada ima rešiti dva pitanja: snabdevanje vojske i
stanovništva, kao i uspešno završiti rat, i ona će raditi svom silom da bi
time obezbedila budući politički razvoj Rusije. Naše pitanje, i pored
Miljukova, može od ove promene samo dobiti, jer mi tražimo samo ono
što je osnovano na elementarnoj pravičnosti i tazumnom shvatanju
srpskih i ruskih interesa. Osim toga, sad imamo garantiju u
slobodoumnoj Rusiji, gde su isključene zakulisane radnje i tek sada može
biri koristi za nas od velikog rada u ruskoj javnosti.
...
oslonca za sobom. Izgleda da revolucija zbilja nije htela zbaciti Cara već
njegovo odvajanje od Carice ali Car nije hteo pristati na to i abdicirao je
čime je ceo plan pobrkan. Ovi su došli u još teži položaj nepristajanjem
Velikog Kneza Mihajla da primi presto. Time je umerena struja izgubila
svoj oslonac i značaj i radnički elementi su u prevlasti. Vrlo su značajne
zvanične izjave koje su poslednjih dana dali Knez Ljvov uredniku
agencije "Radio", a Miljukov u svome cirkularu upućenom štampi. U oba
ta dokumenta ističe se kao glavni cilj sređivanje unutrašnjih prilika, a
produženje rata stavlja se na sporedno mesto. Poslanici na strani
dobijaju masu uputstava nove vlade, ali svi pokazuju samo brigu za čisto
unutarnje stvari i često su skroz sitničarski shvaćeni. Značajan je samo
raspis Sv. Sinoda kojim se objašnjava da je Božijom milošću sa Cara
prešla na Privremenu Vladu vlast i da njoj zato treba odavati poslušnost i
poštovanje. Ovo pribegavanje Sv. Sinodu pokazuje da vlada
revolucionara pokušava tražiti nov oslonac. Na granici kao da se vrši...
Од оволике количине љигавости, лицемерја и покварености, само се небо љути!
Ето то је демократија = слина болесне свиње.
Зато и не треба да чуди што су многи Руски емигранти, тако здушно радили за гестапо. Или што Срби протерани са своје земље, често буду Србији страшан непријатељ! Или што су Личани у другом рату, усрдно уништавали београдско дедиње!
Зато што оволика количина гадости, лицемерја, лажи, лоповлука, покварености, столичности, не може бити другде, него у демократији!
А комунизам онда дође као лудачка секира за врат истинског убице:
демократије са њеним фашизмом и бољшевизмом.
А да, заборавих да кажем!
И такав је велик, а што је пљунуо лењина...
Јер му није донео фотељу као енглеском амбасадору, већ столицу и што је био бољи револуционар од њега.
