Пошто Девић стално помиње да је учио методологију, да ли је урадио критику удбашке верзије о томе како је ухваћен Живорад Мишић?
Како наводи Игор Ивановић, овако је пао према удбашкој верзији:
"Убрзо Калабић пристаје на сарадњу, и последњег дана новембра исте године долази у Београд. На састанак са њим долазе лично Ранковић и Крцун. Да би проверили његову лојалност траже од Калабића да из околине Ваљева позове „на зимовање у Београд“ своје најбоље људе: потпоручника Мирoслава Тимотијевића „Јапана“ и поручника Живорада Мишића. Чим су дошли у престоницу одмах су ухапшени."
https://standard.rs/2022/05/22/odgovor-p...lucajno-1/
А гдин Милослав је већ урадио критику удбашке верзије хватања Мишића и рекао како је Мишић пао у Ваљеву. Исту или сличну верзију износи и Милорад Белић у свом раду:
"О томе, Мишићева сестра казује: „После окршаја у Рађевом Селу, Живорад и Јапан, који је био рањен, преко Крушика су побегли у Горић, где су остали пар дана. Онда су, уз помоћ својих веза, дошли у град, у Карађорђеву улицу. Ту се налазила кафана „Посавина“ (где се данас налази зграда управе града). Имала је велико двориште, са пет станара и једном столарском радњом. Ту је живела и наша тетка, очева сестра Јелена Ђерић, која их је сакрила на таван свињца. Нико од њених за то није знао, ни син, ни кћерка ни зет. У међувремену, код нас је дошао кришом и Живко, заједно са четником Бором Ристићем. Послао их је Калабић да пронађу Живорада и да му пренесу поруку. Живко и Бора су преноћили код Драгољуба Митровића, а сутрадан је наша мајка отишла у Ваљево и посетила Живорада. Од њега је сазнала да чекају документа која ће им помоћи да стигну до Београда, а онда да пребегну у иностранство. Само што се мајка вратила и пренела Живку и Бори информацију, Озна је опколила кућу и позвала четнике да се предају. Онај Митровић, код којег су преноћили, дојавио је Ђурићу. У пуцњави, Бору су ранили и ухватили, а Живко је успео да побегне. Рањен је био и Тимотијевић Јапан, који се, некако, пребацио до Забрдице. Јавио се из Забрдице да је жив и то је био последњи пут да смо нешто поуздано чули о њему. Бору су стрељали на Крушику. Родбина га је пронашла, у току ноћи откопала тело и онда га сахранили у породичну гробницу. 19
Ђурић нам је говорио како Живка неће метак, пошто му се три пута заглављивао у цеви аутомата док му је Живко био на нишану“. Сутрадан су опколили теткину кућу. Нејасно је што је потера, најпре, упала и претресла кућу извесног Марка Марковића, „који је са гостима славио Св. Николу,“20 с обзиром да су имали тачну дојаву. После краће пуцњаве, Ђурић је све укућане постројио уза зид. Живорад је чуо како их туче и сам се предао. Тетку су, иначе, били осудили на смрт, али јој је ћерка отишла код Моше Пијаде, па су је помиловали на 15 година затвора. И син јој је био на робији. После три дана, видела сам брата. Седео је са Милом Милатовићем и Мићом Јеремићем, окован. Рекли су ми да кажем и Животи да се преда и да им неће ништа фалити. Три дана смо му доносили храну, а четврти дан, стражар нам је рекао да је отеран у Београд. Мајка је препознала Живорадову кошуљу на стражару и тада смо знали да је убијен“.21
У белешкама Озне сачуван је податак да је „осуђен на смрт 1946“.22
19 АС, БИА, Збирка докумената о активностима четника, рктг - 3859.
20 МИАВ, Збирка откупа, кут. инв. бр. 2, пр. бр. 92; Марјановић, рукопис.
21 Белешке и казивање Милице Виторовић.
22 АС, Збирка БИА, I-140.
http://istorijskiarhiv.rs/sites/default/...dacija.pdf
Извор: Милорад Белић, "ХВАТАЊЕ И ЛИКВИДАЦИЈА ЖИВОРАДА МИШИЋА - Обрачун са остацима ЈВуО у ваљевском крају", Историјски архив Ваљево, Гласник бр. 48, година 2014, стр. 89-90