Ратко, јел си читао све њихове књиге?
Ево неких цитата:
- Михаиловић и његова околина су се одлучили на покушај тактичке сарадње са Немцима... Супротно његовом очекивању, немачки преговарачи су одбили било какво савезништво. ''Рат и мир ђенерала'', 38.
- Од Михаиловића је увек очекивана и тражена помоћ и он је остао плашт за оправдавање различитих нагодби и споразума са Италијанима, понегде и са усташама. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 183-184. Односи се на четнике западно од Дрине.
- Превише је старешина радило независно и прилагођавало се непријатељу, да би могла бити створена ефикасна војна организација чија је најважнија одлика дисциплина, а најзначајнија војна компонента - организацијска повезаност. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 287.
- Од тактике до колаборације у вишеструком идеолошком и верском грађанском рату, граница је изузетно мала. Многи независни четнички одреди, одбијали су Михаиловићеве официре као старешине, али су своје споразуме са Италијанима бранили његовим именом. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 191.
- Од средине новембра па до краја децембра 1943. године закључена су четири краткорочна уговора између одреда ЈВуО у Србији и Немаца. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 419.
- И у другим крајевима Србије било је самоиницијативних контаката са Немцима. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 422.
- Тако су се уговори са Немцима показали као непотребни, јер нису донели никакву ефективну помоћ за ЈВуО, али су нанели много штете: били су идеални амтеријал за комунистичку пропаганду о слугама окупатора и колаборацији. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 427.
- Они команданти ЈВуО који су директно били угрожени од партизана, често су самоиницијативно ступали у контакт са локалним немачким снагама. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 428.
- Контакти са Немцима, појединачни, самовољни, са или без неког смисла, само су компромитовали ЈВуО када је то било најмање потребно. Никаква корист није извучена, а немачки став није мењан. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 430.
- Није био имун од контаката са Немцима. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 431.
- У завршној фази рата, Калабић је много петљао са Немцима. ''Историја Равногорског покрета'', 3, 355.
- Једна од основних грешака у раду ЈВуО у Србији биле су репресивне мере према комунистичким симпатизерима. ''Историја Равногорског покрета'', 2, 204.
- Током лета 1943, списак страдалих је све дужи. Глава је летела због различитих ствари: активне помоћи партизанима, избегавања ''обавезе'' према Краљу и Отаџбини, погрешно изговорене опаске, на погрешном месту или пред погрешним људима. ''Историја Равногорског покрета'', 2, 207.
- Села Орашачког среза доста су страдала у септембру 1943. ''Историја Равногорског покрета'', 2, 208. Мисли се на ''страдање'' од четника.
- И почетком октобра страдају сељаци у Шумадији. ''Историја Равногорског покрета'', 2, 209. Мисли се на ''страдања сељака'' од четника.
- Тешко је, међутим, било зауставити ритам злочина. ''Историја Равногорског покрета'', 2, 210.
- Нема рата без злочина у њему, посебно према цивилима... Многи су узроци који доводе до таквих појава: карактер рата, тип војне организације која се изграђује, особине људи који воде ту организацију, али и менталитет народа на који се одређени покрет ослања. У случају ЈВуО деловали су сви ти чиниоци, понекад притајено, понекад рушилачки, али и многи други који су, ипак, тешко објашњиви и који су збуњивали савременике, изазивали огорчење, како у Покрету, тако и у народу и које је заиста тешко дефинисати, још теже објаснити... У редовима ЈВуО било је доста авантуристичких фигура карактеристичних за мутна времена... Ти људи неретко су водили засебне ратове, само формално признавајући Михаиловићеву команду. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 285.
- Ако је устаничка 1941. година остала запамћена по црвеном терору, од 1942. године, када партизана практично више нема у Србији, почињу да се дешавају необичне појаве у ЈВуО које ће је пратити до краја њеног постојања. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 288.
- Огорчење је настављено и у фебруару (1944)... Ситуација се није поправила ни у наредним месецима. Тада се глава губила лакше него икад... Највише злочина извели су људи потпоручника Живорада Павловића. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 329-330. Односи се на Смедеревски корпус.
- Убиства измишљених или стварних непријатеља, била су рак-рана војне организације. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 333.
- И мајор Комарчевић је могао само да прикупља жалбе народа Колубарског среза на понашање војника и старешина. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 336.
- Разна злодела према народу. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 358.
- На југу Србије, где су имали своја снажнија уточишта, ни партизани нису много заостајали у злочинима. ''Историја Равногорског покрета'', 2, 211. Нису заостајали за четницима, тј. тврди се да су четници били већи злочинци. За партизане не користе термин ''злочин'', већ необавезујуће придеве, типа црвени терор и сл.
- Никола Калабић је затим пристао на сарадњу са органима ОЗН-е, који су му у назнаци обећали живот... После низа препрека, Калабић је довео групу у Михаиловићево склонише у околини Добруна. ''Рат и мир ђенерала'', 80.
А ово се понавља више пута:
- Нераздвојни пратилац многих јединица био је алкохол. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 345.
Или:
- У септембру и октобру (1944) расуло ЈВуО достиже кулминацију, као и покушаји надлежних команди да га зауставе драконским мерама: због опијања на положају, често је следило стрељање. Ипак, тешко је било зауставити неумитност и искоренити дугогодишњу тенденцију: пљачкале су се и ствари упућене Врховој команди. ''Историја Равногорског покрета'', 1, 354.
