[Мањача]

На данашњи дан, прије 20 година, погинуо је Бошко Перић Пеша, командир специјалне јединице ''Пеша''.
Нека је јунаку вјечна Слава, и хвала му!

Лета господњег 1971. родило се дете 1. новембра, српско дете, имало је младеж на левом образу који је значио срећу у животу, а и породица Перић је тај дан блистала од среће што је након четири кћерке добила сина по имену Бошко.

У селу ражљево, под обронцима Мајевице, негде на средини пута између Брчког и Бијељине рођена је легенда овог времена. Бошко Перић, је био дете са села. Своје школовање је започео у родном селу Ражљево. Био је примеран и вредан ђак. Основну школу је завршио 1986. године познат као, већ тада, сналажљив момак, даље школовање је наставио у Словенији код рођака, у Љубљани. Живео је код једне од својих сестара, у том граду је уписао електротехничку школу, смер телекомуникације. Средњу школу је завршио 1989. године по завршетку школовања одлази на служење војног рока у тадашњи Титоград (данас Подгорица, Црна Гора). Из војске се враћа кући у Ражљево са чином десетара. Убрзо затим опет одлази у Словенију, у Копар, где налази запослење у својој струци.

По избијању ратних сукоба у Хрватској, изазван патриотским вредностима одлучује да се врати у родно место, што и чини задњим возом "Љубљана-Винковци". Чим се вратио у свој завичај, ставио се на располагање резервном саставу тадашње ЈНА. Прво ватрено крштење му је било у пролеће 1992. године у ослобађању Шамца.

У оквиру резервног састава, тада још ЈНА, пред сам почетак рата у Брчком формирана је елитна јединица црвених беретки по узору на јединице капетана Драгана у Крајини. У тој јединици се налазио и Бошко Перић. Већ у првим акцијама истакао се као храбар борац, што доказује начин на који је први пут рањен; приликом заузимања приградског насеља Кланац, Бошко ношен својом младалачком жестином усправио се и с митраљезом у рукама кренуо према муслиманским положајима: ''Беж' те, турци, стиже Пеша!'', загрмео је. Испред њега је била чистина. Док је тако усправно ишао пуцајући, сасекао га је рафал. Добио је три метка, један у ногу, два у руке, али се још држао на ногама. То је било прво рањавање од укупно шест. Друго рањавање у августу 1992. је поново издржао на ногама, и ако га је бровинг погодио у прса, жеља да одбрани свој народ, за дивно чудо, га је одржала у животу.

По изласку из болнице оснива интервентни вод који тада броји 19 војника, остварује значајне подвиге у пробијању "Коридора Живота" који је био једина веза са западним делом Републике Српске. У марту 1993. године одлуком 1. Посавске бригаде ујединили су се сви интервентни водови у једну елитну диверзантску јединицу! Нико се није много двоумио о командовању таквом јединицом, Бошко Перић Пеша био је чини се, својим рођењем, предодређен за такву одлуку. Чак је пао предлог и да јединица носи његово име, као симбол једног поимања рата, части и поштења који су красили младића који ће до краја свог кратког живота на телу имати више рана него што је проживео година.

Коначно у истом месецу, удружењем више интервентних водова, формирана је специјална јединица ''Пеша'' Бошко Перић, надимак Пеша је добио по стрицу који је био четник у другом светском рату. Под командом Бошка Перића Пеше, специјална јединица је била храбра и дисциплинована, и као таква је била узор осталим српским јединицама. Специјална јединица "Пеша" успешно је бранила свету српску земљу на свим фронтовима широм РС.

14. новембра 1994. године Бошко Перић Пеша, шест пута рањаван, креће у своју последњу акцију на сопствени захтев, у покушају да спасе око 70 опкољених српских војника, на брду Лисаца на Мајевици. У блиској борби, прса у прса, муслимански војник баца пресудну бомбу, која пада у непосредној Пешиној близини, чији гелери погађају јунака по целом телу. Још при свесном стању, лежећи на земљи, питао је двојицу својих војника ''Јел' ми лице пуно оштећено?''

Бошко Перић Пеша био је мртав непун минут од рањавања. Гелер је кроз врат директно отишао у мозак. Тело му се, снагом здравља и младости, још борило са смрћу док на крају и срце није поклекнуло.

http://www.veterani.rs/srpski-heroji/123...-1971-1994

[Романија]

На данашњи дан 1959. преминуо је у тешким мукама др Стеван Мољевић, родом из Рудог.
А 2009. патријарх Павле.

[смедерево]

На данашњи дан је почела одлучујућа битка 2014. године у којој је српска војска до ногу потукла аустроуграску војску и заувек ушла у анале светске војничке историје!
КОЛУБАРСКА БИТКА!!!
ВЕЧНА СЛАВА И ХВАЛА СВИМ СРБСКИМ ЈУНАЦИМА,ПОГИНУЛИМ ЗА СРБСКИ ОБРАЗ И ЧАСТ!!!

[Романија]

Срећом, Ђорђе Михаиловић је још жив, а лажна вијест да је умро пронијела се захваљујући идиотима новинарима.

[Павле]

Вуковар.

[мунгос]

Вуковар.

Катастрофални српски пораз.

Срушили до земље српски град а Хрвати на основу тога добили све могуће политичке поене и међународно признање. Да су бар Осијек тако срушили, ајд' и некако.

[Романија]

Срећан рођендан

[Борко Радовић]

23.11.1997.г. ванредни избори у Републици Српској (РС) уз "посматрачку" мисију Организације за европску безбедност и сарадњу (ОЕБС) на челу са америчким амбасадором у Босни и Херцеговини (БиХ) Робертом Фровиком. На изборе је изашло око 67 % бирача.
Највише мандата освојила Српска демократска странка (СДС) -24, Коалиција за БиХ - 16,
па „ узлет демократије“ новоформираног Српског народног савеза (СНС) проф. др Биљане Плавшић –15, Српска радикална странка – 15, па још једна „демократска“ Социјалистичка партија РС (СПРС) – 9.
Даље: Странка независних социјал-демократа РС (СНСД РС) Милорада Додика и Социјалдемократска
партија БиХ по 2 посланичка места.
Задовољан резултатима избора Фровик каже да неће бити 2. круга избора у РС јер је изашло 70% бирача. Није потребно понављати о одушевљењу Запада и њихових обожавалаца у Србији због оваквих резутата избора. Али то ће се променити.

[смедерево]

На данашњи дан 1918. године Велика Народна скупштина у Новом Саду прогласила је присаједињење Војводине Србији. Велика народна скупштина Баната, Бачке и Барање донела је тада одлуку да се неизоставно Војводина присаједињује Краљевини Србији. Претходног дана исту одлуку је донела Скупштина Срема у Руми.
''Банат, Бачка и Барања у границама које повуче Антантина балканска војска, проглашују се на основу узвишеног начела народног самоодређења, отцепљеним, како у државоправном, тако и у политичком и привредном погледу од Угарске. Због тога Народна скупштина поставља велики Народни савет, којем је извршни орган Народне управе. Ови органи преузимају сву политичку и управну власт у своје руке на територији Баната, Бачке и Барање до демаркационе линије Оршава - Арад - Сегедин, Баја- Печуј -Барч. ''
Друге одлуке су се тицале начина уједињења:
“1) Моли се влада Србије да на конгресу мира заступа интересе овог подручја.
2) Прикључујемо се Краљевини Србији, која својим досадашњим радом и развитком ујемчава слободу, равноправност, напредак у сваком правцу, не само нама, него свима словенским па и несловенским народима који с нама заједно живе.
3) Овај наш захтев хоће да помогне уједно и тежње свију Југословена, јер је и наша искрена жеља, да српска влада, удружена са Народним већем у Загребу, учини све да дође до остварења јединства државе Срба, Хрвата и Словенаца...
4) И зато, да би ова Скупштина помогла са своје стране остварење јединствене државе, свију Словена, Срба, Хрвата и Словенаца, бирају се два члана, који ће стајати на услузи српској влади (Јаша Томић, Блашко Рајић) и два члана, која ће стајати на услузи Народном вијећу у Загребу (др Јован Манојловић и Васа Стајић). Трећом важном одлуком ове Скупштине обезбеђују се заштита и права националних мањина''.

[мунгос]

Ђе Барања и пола Сријема? Појела маца, ... овај, "југа".

[херцеговац]

Лесандра и Карађорђевићи... јебао их југословенизам.

[смедерево]

ТАКО ЈЕ ПОЧЕЛА СРПСКА ТРАГЕДИЈА: Пре 96 година створена је Краљевина СХС
Пре 96 година, 1. децембра 1918. године проглашена је прва заједничка држава Јужних Словена – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца. Стварање нове државе у палати Крсмановић на Теразијама у Београду прогласио је регент Александар Карађорђевић, који је 1921. постао краљ.

Краљ Александар Карађорђевић прогласио је Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца

Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца заузимала је територију данашње Србије, Босне и Херцеговине, Македоније и Црне Горе, као и највећи део данашње Хрватске и Словеније. На челу монархије била је династија Карађорђевића.

Краљевина Србија је још почетком Првог светског рата званично објавила да су њени ратни циљеви уједињење Срба, Хрвата и Словенаца, што је потврђено Нишком декларацијом Скупштине Краљевине Србије 7. децембра 1914. године.

Формирање Југословенског одбора уследило је 1915. године, а сачињавали су га истакнути Срби, Хрвати и Словенци са простора тадашње Аустро-Угарске, опредељени за стварање нове заједнице Јужних Словена.

Конкретни преговори о уједињењу у будућу државу постигнути су на грчком острву Крфу, где је 20. јула 1917. донесена Крфска декларација, а у Женеви 9. новембра 1918. године, такозвани Женевски споразум. Скупу у Женеви присуствовали су представници Краљевине Србије, Народног вијећа из Загреба и Југословенског одбора с централом у Лондону.

У јеку распада Аустро-Угарске под вођством челника и присталица Југословенског одбора у Загребу је проглашена држава Словенаца, Хрвата и Срба, као земља Јужних Словена дотадашње Аустро-Угарске.

У Новом Саду је Велика народна скупштина 25. новембра 1918. године донела одлуку о присаједињењу Краљевини Србији, а 24. новембра и Скупштина Срема у Руми, па је Војводина ступила као саставни део Србије у нову заједничку државу образовану 1. децембра 1918. године. Крајем новембра и “Подгоричка скупштина” донела је одлуку о припајању Црне Горе Краљевини Србији.

Тако је 1. децембра 1918. године регент Александар Карађорђевић прогласио стварање нове државе. Име у Краљевина Југославија променила је 1929. године. То је био доследни наставак изворне концепције с којом је и образована заједничка држава, што је било унесено и у Устав из 1921. године, познат као “Видовдански”. Краљевина Југославија постојала је до Другог светског рата.

[Мањача]

У ноћи између 1. и 2. децембра прије тачно 70.година, Динарска четничка дивизија је, у бици код села Пађене, пробила комунистички обруч. Уз огромне губитке маса бораца и народа одступила је даље ка Словенији.

Слава војводи Момчилу Ђујићу и његовим храбрим борцима!

[смедерево]

На Светог Николу, 1991. године основана је Република Српска Крајина.

---

1991 - немачка влада признала је Словенију и Хрватску. При том, Немачка се није освртала на бројна упозорења да такав чин може да изазове крвопролиће, због нерешеног статуса Срба.