[sagus]

На данашњи дан 1915 године почела је Битка за Београд.
Циљ аустроугарских и немачких јединица је био да пређу Дунав и Саву и заузму линију Кнежевац - Ритопек - Авала. Тиме би се навукле веће Српске јединице на ту линију, што би омогућило удар 11. немачке армије на железнички пут Београд - Софија. За то време, Бугарска армија би наступала према Нишу, и одсекла повлачење Српске војске ка Солуну.
Напад аустроугарских и немачких једеиница је почео 5. октобра 1915. године. Београд је бомбардован током целог дана и ноћи тешком артиљеријском ватром. По неким подацима, на Београд је ток дана испаљено 30 хиљада граната. Непријатељ је почео да прелази Дунав 7. октобра. На дунавском кеју, браниоци су их дочекали јаком пешадијском и артиљеријском ватром. Војске су се сукобиле у десетак јуриша, што непријатеља није нимало омело, јер је користио све предности јаке артиљеријске подршке. Престоницу су осим војника, бранили и цивили, жене, деца и старци, који су узимали оружје од погинулих војника.
Очајничка борба је трајала три дана, при чему су браниоци морали прво да се повуку у Душанову улицу, а затим у Васину. У исто време, браниоци су потиснути са Аде Циганлије и Бановог брда, одакле су се повукли ка Звездари и данашњем Правном факултету. Када су немачке јединице заузеле Дедиње, браниоци су се повукли на Авалу, а након тога на линију Брестовик - Парцански висови. У том тренутку је Бугарска напала Србију, и због тога је Моравска дивизија другог позива пребачена на тај фронт. Тиме су окончане борбе око Београда 1915. године.
Након завршетка борби у граду је остао мањи део становништва - око 8 хиљада, док се већи део повукао са војском. Међутим, пошто их је непријатељ сустигао, били су принуђени да се врате у Београд.
Слава јунацима!

[Тодоровић]

На данашњи дан, пре 90 година, убијен је Александар I Карађорђевић.

Фотографија и опис: cetnikosvetnik

[sagus]

НА ДАНАШЊИ ДАН ЗАПОЧЕО KРВАВИ НЕМАЧKИ ПИР У ДРАГИНЦУ
Немачки војници су од 13. до 19. октобра 1941. побили мештане Драгинца и више јадарских села, а најмлађа жртва била је беба, стара само три дана. Најмасовније стрељање било је у самом Драгинцу где је за четири дана ликвидирано 1.379 мушкараца, жена и деце.
У овим насељима је испољена највећа бруталност немачке војске, јер у њима су убијали све што су видели: од човека до животиње, од старца до некрштене бебе, на њиви, на кућном прагу, у групама и појединачно, метком и бајонетом, спаљивали. Многе породице у овим насељима су потпуно затрте (уништене) тако да о њиховом страдању (посебо броју убијених) касније нико осим малобројних преживелих комшија и није могао да сведочи,
Бездушна стрељања у Драгинцу први су масовни злочин почињен над цивилима у Другом светском рату у тада окупираној Србије и претходила су таквим злочинима у јесени 1941. године у Kраљеву и Kрагујевцу. Сви побијени мештани јадарских села затрпани су у заједничке гробнице које су уређене и обележене после рата. Њихови посмртни остаци пренети су 1961. у заједничку спомен-костурницу у Драгинцу обележену великим гранитним спомеником, аутора Остоје Горданића Балканског, где се сваког 14. октобра одржава комеморативни скуп. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке.

[Милослав Самарџић]

Како знамо да је 1.379 убијених?
Изгледа да се још не помиње да партизани нису учествовали у Бици на Јадру и осталим биткама у том крају. То јест, тврди се или подразумева да су то били партизани.

[Бенито]

Нека стави неко фотографију како данас изгледа тај споменик и гробница у Драгинцу. То ће најбоље објаснити однос власти према жртвама у Драгинцу.
И локалне и опште.... Знају они много добро да партизани нису учествовали у биткама против Немаца. Да је обрнуто, то би све блистало....

[Митић]

На данашњи дан у Историји Чачка
4. новембар:

1941. – Партизани су извршили напад на заједничку (четничку и партизанску) болницу у селу Горња Горевница. Стрељали су једно лице, разоружали један број четника, ухапсили и спровели у затвор за Чачак команданта болнице мајора Војина Ратковића, четничког команданта села Горња Горевница Животу Ђевића и интеданта болнице Симу Ешкеназија (Јеврејин). У досадашњој историографији представљано је да су четници први извршили напад на болницу. Али сећања болничара и пре свега партизанских лекара, као и историјска грађа, дају другачији опис тог догађаја.

Copyright©Горан и Данијела Давидовић

https://www.facebook.com/profile.php?id=100077882432337

Извор: Историја Чачка

[Митић]

Нека стави неко фотографију како данас изгледа тај споменик и гробница у Драгинцу. То ће најбоље објаснити однос власти према жртвама у Драгинцу.
И локалне и опште.... Знају они много добро да партизани нису учествовали у биткама против Немаца. Да је обрнуто, то би све блистало....

Овде има неких фотографија

https://bookaweb.com/sr/ad/1725

https://www.spomenikdatabase.org/draginac

Или ако неко жели да нађе више фотографија, укуца у Гугл претрагу "споменик Драгинац" и кад избаци резултате претраге, изабере се опција "Images".

[ХраброСрце]

На данашњи дан прије 150 година, почео је херцеговачки устанак, познатији као Невесињска пушка. Догађај који је покренуо ријешавање источног питања и довео до Берлинског конгреса 1878.

Слава јунацима палим за слободу!

[Monarhist]

Захвално Српство!

[Тодоровић]

Пре 79 година 17. јула 1946. убијен је Ђенерал Драгољуб Дража Михаиловић.
Гроба му нигде, а име му свуда.

Такође на исти дан 17. јула 1918. убијена је Царска породица Романов.

Цар Николај II са породицом.
Фотографија: Википедија

[Митић]

Војислав Михаиловић: Одржали смо помен мом деди Дражи Михаиловићу

https://www.danas.rs/vesti/politika/pome...-vojislav/

Помен Дражи

https://www.youtube.com/shorts/ABENsOJBvUI

https://www.youtube.com/shorts/s7Hi54M0QeM

[sagus]

12. августа 1914. године почела је чувена Церска операција, један од највећих успеха српске војске у Првом светском рату. У Церској операцији која се водила од 12. до 24. августа 1914. године потучена је аустроугарска војска и однета је прва победа у Првом светском рату.
Аустроугарске снаге, које је предводио командант балканске војске Оскар фон Поћорек, имале су више од 250.000 људи, добро наоружаних и опремљених, који су дејствовали уз одличну логистику и садејство модерне артиљерије.
Војска Краљевине Србије, чији је врховни командант био регент Александар Карађорђевић, имала је 180.000 војника и невиђен морал. Начелник Генералштаба српске војске био је војвода Радомир Путник.
У току Церске операције водила се чувена Церска битка, од 16. до 19. августа 1914. године, под командом војводе Степе Степановића. Храброст српских војника и ратника, њихова жеља да одбране своју земљу од аустроугарске армије задивиће свет . Војна стратегија српских команданата заузеће посебно место у светској историји.
У току 12. августа у Шабац је ушла 2. Аустроугарска армија која је вршила незапамћена злодела над цивилним становништвом. Шабац је у току 12 дана окупације био разорен и потпуно уништен, његово становништво је преполовљено. Злодела која су чинили "културтрегери" аустроугарске армије забележиће др Арчибалд Рајс и њих ће изнет пред светску јавност. Остаће забележена потресна реченица проф. Павла Поповића, о страдању Шапца у августу 1914. године, "Када бисте видели Шабац не бисте опростили!" Шабац - град мученик за своје херојско држање добиће после Првог светског рата три највиша ратна одликовања од Француске, Чехословачке и Краљевине Југославије.
У току 12 дана на подручју Шапца, Мачве, Поцерине и Јадра убијено је 4.000 недужних цивила, жена, деце и стараца. Злодела су чињена по команди Аустро-Угарске врховне команде.
Церска операција и Церска битка су пример савршене војне стратегије и тактике, која се и данас изучава на свим Војним академијама у свету.

[Горски штаб 52]

На данашњи дан, од стране злочиначке руке, уз необјашњив немар француске полиције, убијен је највољенији српски краљ.

[sagus]

НА ДАНАШЊИ ДАН ОСЛОБОЂЕН ШАБАЦ 1918.
Шабац је у Првом светском рату претрпео страховита страдања и крвожедну освету аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу. У овом рату становништво Шапца је преполовљено, а град опустошен. Због великих страдања Шабац је одликован са три ордена – Француским ратним крстом са палмом, Чехословачким ратним крстом и Карађорђевом звездом, а као пандан славном француском граду назван је „Српски Верден“. Други светски рат поново је донео нова страдања и огромне жртве становништву овом мачванском граду.
Скоро идиличну слику предратног Шапца прекида страховита катастрофа оличена у Првом светском рату. Велике војне операције које су се током четири ратне године догађале на овим просторима, као и крвожедна освета аустроугарске солдатеске због изгубљених битака на бојном пољу, кулминирале су страховитим страдањем Шапца и његове околине.
Град порушен, попаљен и опљачкан, села у околини такође. Народ, што побијен, што расељен, измрцварен и оболео, у великој материјалној беди, са болном радошћу дочекује слободу 1918. године. Ослобођен је 2. новембра 1918. године. Од предратних 14.000 становника, једва да је у животу остало 7.000, а и број постојећих кућа био је више него преполовљен. Непријатељ није поштедео чак ни шабачку цркву. Колика је утеха што се овај град опет издвојио у Србији, али сада по страдалаштву, и по своја три јединствена ордена добијена за ратне заслуге: Француски ратни крст са палмом (1920), Чехословачки ратни крст (1925) и Карађорђева звезда.
После свог великог пострадања Шабац је назван, као пандан славном француском граду, „Српски Верден“.
Анри Барби, француски новинар и књижевник, ратни дописник француских журнала са српског ратишта за време балканских ратова и Првог светског рата, овако је видео разорени Шабац:
„Већ код првих кућа јасно је да је град разорен. У главним улицама, на којима се још виде барикаде које је непријатељ саградио од најразличитијег материјала: малтера, гипса, од кревета, намештаја, узалуд се тражи кућа која је остала нетакнута.“
Кровови су пробијени и на њима је остала само понека греда, која нестабилно виси на деловима малтера. Разбуцани зидови личе на позоришне сценографије. Врата су изваљена; прозори разлупани и избачени из лежишта, нагињу се напоље и прете да ће испасти.
Све радње су испражњене и уништене. Све што није могло да буде понето, упропашћено је. У банкама, непријатељ је узео готовину, вредности и уништио књиговодство. У школама је све поразбијано. У апотекама — лекови, бокали, хемијски производи, стакленке — све је поразбијано и претворено у разливену прљаву скраму на паркету. У приватним кућама, све што није покрадено, избачено је на улицу или разбијено. Уништавајући бес Аустро-Мађара терао их је чак дотле да ломе стакла, цепају породичне портрете, прљају зидове, чак и плафоне, смећем и изметом! „Било је ужасно ово видети!“
„Шабац је био богат и важан град, метропола најбогатије области у Србији — Мачве, и средиште велике трговине воћем, вуном и свилом. Имао је 2.500 кућа. Неке су уништили топови; двоструко толико било је намерно спаљено, а у све је било проваљено и опљачкане су. Човек је могао километрима да хода — свака је кућа била похарана. Освајачи су узели платна од лана, слике, дечје играчке и намештај — а оно што је било превише тешко и незграпно да би се понело, они су уништили секирама. Своје коње су сместили у спаваћим собама отмених кућа. У приватним библиотекама све су књиге биле разбацане по поду у прљавштини, пажљиво покидане из својих корица. Нису овако поступили само са неким кућама — већ са сваком кућом! Било је ужасно ово видети“, навео је Џон Рид, амерички дописник из Србије.