[sagus]

На данашњи дан 1915 године почела је Битка за Београд.
Циљ аустроугарских и немачких јединица је био да пређу Дунав и Саву и заузму линију Кнежевац - Ритопек - Авала. Тиме би се навукле веће Српске јединице на ту линију, што би омогућило удар 11. немачке армије на железнички пут Београд - Софија. За то време, Бугарска армија би наступала према Нишу, и одсекла повлачење Српске војске ка Солуну.
Напад аустроугарских и немачких једеиница је почео 5. октобра 1915. године. Београд је бомбардован током целог дана и ноћи тешком артиљеријском ватром. По неким подацима, на Београд је ток дана испаљено 30 хиљада граната. Непријатељ је почео да прелази Дунав 7. октобра. На дунавском кеју, браниоци су их дочекали јаком пешадијском и артиљеријском ватром. Војске су се сукобиле у десетак јуриша, што непријатеља није нимало омело, јер је користио све предности јаке артиљеријске подршке. Престоницу су осим војника, бранили и цивили, жене, деца и старци, који су узимали оружје од погинулих војника.
Очајничка борба је трајала три дана, при чему су браниоци морали прво да се повуку у Душанову улицу, а затим у Васину. У исто време, браниоци су потиснути са Аде Циганлије и Бановог брда, одакле су се повукли ка Звездари и данашњем Правном факултету. Када су немачке јединице заузеле Дедиње, браниоци су се повукли на Авалу, а након тога на линију Брестовик - Парцански висови. У том тренутку је Бугарска напала Србију, и због тога је Моравска дивизија другог позива пребачена на тај фронт. Тиме су окончане борбе око Београда 1915. године.
Након завршетка борби у граду је остао мањи део становништва - око 8 хиљада, док се већи део повукао са војском. Међутим, пошто их је непријатељ сустигао, били су принуђени да се врате у Београд.
Слава јунацима!

[Тодоровић]

На данашњи дан, пре 90 година, убијен је Александар I Карађорђевић.

Фотографија и опис: cetnikosvetnik

[sagus]

НА ДАНАШЊИ ДАН ЗАПОЧЕО KРВАВИ НЕМАЧKИ ПИР У ДРАГИНЦУ
Немачки војници су од 13. до 19. октобра 1941. побили мештане Драгинца и више јадарских села, а најмлађа жртва била је беба, стара само три дана. Најмасовније стрељање било је у самом Драгинцу где је за четири дана ликвидирано 1.379 мушкараца, жена и деце.
У овим насељима је испољена највећа бруталност немачке војске, јер у њима су убијали све што су видели: од човека до животиње, од старца до некрштене бебе, на њиви, на кућном прагу, у групама и појединачно, метком и бајонетом, спаљивали. Многе породице у овим насељима су потпуно затрте (уништене) тако да о њиховом страдању (посебо броју убијених) касније нико осим малобројних преживелих комшија и није могао да сведочи,
Бездушна стрељања у Драгинцу први су масовни злочин почињен над цивилима у Другом светском рату у тада окупираној Србије и претходила су таквим злочинима у јесени 1941. године у Kраљеву и Kрагујевцу. Сви побијени мештани јадарских села затрпани су у заједничке гробнице које су уређене и обележене после рата. Њихови посмртни остаци пренети су 1961. у заједничку спомен-костурницу у Драгинцу обележену великим гранитним спомеником, аутора Остоје Горданића Балканског, где се сваког 14. октобра одржава комеморативни скуп. На месту ранијих гробница остале су уређене хумке.

[Милослав Самарџић]

Како знамо да је 1.379 убијених?
Изгледа да се још не помиње да партизани нису учествовали у Бици на Јадру и осталим биткама у том крају. То јест, тврди се или подразумева да су то били партизани.

[Бенито]

Нека стави неко фотографију како данас изгледа тај споменик и гробница у Драгинцу. То ће најбоље објаснити однос власти према жртвама у Драгинцу.
И локалне и опште.... Знају они много добро да партизани нису учествовали у биткама против Немаца. Да је обрнуто, то би све блистало....

[Митић]

На данашњи дан у Историји Чачка
4. новембар:

1941. – Партизани су извршили напад на заједничку (четничку и партизанску) болницу у селу Горња Горевница. Стрељали су једно лице, разоружали један број четника, ухапсили и спровели у затвор за Чачак команданта болнице мајора Војина Ратковића, четничког команданта села Горња Горевница Животу Ђевића и интеданта болнице Симу Ешкеназија (Јеврејин). У досадашњој историографији представљано је да су четници први извршили напад на болницу. Али сећања болничара и пре свега партизанских лекара, као и историјска грађа, дају другачији опис тог догађаја.

Copyright©Горан и Данијела Давидовић

https://www.facebook.com/profile.php?id=100077882432337

Извор: Историја Чачка

[Митић]

Нека стави неко фотографију како данас изгледа тај споменик и гробница у Драгинцу. То ће најбоље објаснити однос власти према жртвама у Драгинцу.
И локалне и опште.... Знају они много добро да партизани нису учествовали у биткама против Немаца. Да је обрнуто, то би све блистало....

Овде има неких фотографија

https://bookaweb.com/sr/ad/1725

https://www.spomenikdatabase.org/draginac

Или ако неко жели да нађе више фотографија, укуца у Гугл претрагу "споменик Драгинац" и кад избаци резултате претраге, изабере се опција "Images".