[posmatrač]

 Е сада, како Девић каже, разликовало се војно организовање од покрајине до покрајине. Другим речима, на окупираној територији постоје три војна ангажовања која притом продужавају рат: јединствена четничка организација сходно предратним овлашћењима, војни одреди које предводе такође опуномоћени официри (углавном из Генералштаба) и народне снаге које се у појединим крајевима стапају у четничке одреде. То је суштина која не би требала историчарима да измиче.

Разликовала се и ситуација од покрајине до покрајине. Непријатељи, расположиво становништво за мобилизацију...

Кад смо код предратне етничке организације, са предратним овлашћењима, нису ли и Дреновић, Тешановић, Ђујић, Форкапа, Винчић и многе друге вође отпора против НДХ били предратни чланови те организације?

[Александар Динчић]

Јесу били чланови четничке организације, али је изнад њих био војвода Бирчанин. Једини је он имао овлашћење, а поменути нису. Бирчанин је те српске крајеве требао четнички да организује. Пошто га Италијани заробљавају, нестао је организатор четничких снага у том крају Краљевине Југославије, па је уследило народно организовање. Четничка организација није од почетка узела примат, већ је то ишло постепено. Са појавом партизанског фактора, поново се прешло на народне устаничке снаге (у неким крајевима).

[posmatrač]

Наравно, али у војсци, кад изгубиш везу са претпостављеним, радиш у складу са последњим наређењем. А, неки од наведених су били и резервни официри, па су знали нешто и о војсци.
Кад је у питању дјеловање четничке организације на територији тзв. НДХ, усташка власт је по успостављању почела са хапшењем чланова четничке организације. Четничка организација се нашла на удару, а убрзо и цијели Српски народ. У датим околностима није ни било могуће централизовано организовати отпор.

[Шумадинац]

Помирење на релацији четници—партизани је наша обавеза
https://etos.press/post/4794


О националном помирењу. ''Са српских партизана скинути жиг комуниста!''
https://etos.press/post/5294

[Милослав Самарџић]

Ја сам против , било да је реч о помирењу са комунистима или нацистима, фашистима или припадницима ма које идеологије.
Народ нема шта да се мири са идеологијама. Него се тоталитарне одбацују. Та прича о помирењу само их одржава у животу. Циљ је да тоталитаризам нестане потпуно. Што је тешко остварити. Али да присталице тоталитарних идеологија, и уопште особе тог менталног склопа, играју главне улоге у друштву, то је недопустиво и свакако томе ћемо једном видети крај.

[Шумадинац]

Ја сам против , било да је реч о помирењу са комунистима или нацистима, фашистима или припадницима ма које идеологије.
Народ нема шта да се мири са идеологијама. Него се тоталитарне одбацују. Та прича о помирењу само их одржава у животу. Циљ је да тоталитаризам нестане потпуно. Што је тешко остварити. Али да присталице тоталитарних идеологија, и уопште особе тог менталног склопа, играју главне улоге у друштву, то је недопустиво и свакако томе ћемо једном видети крај.

Нажалост, тај став је веома усамљен у Србаља. И прихватам га у потпуности. Први пут чух нешто слично само код блаженопочившег Владике Таса и сад од тебе. Девић, Димитријевић и та струја историчара хоће да "рехабилитују" српске партизане сељаке који нису имали везе са идеологијом и да их ставе у исти кош са четницима. Е сад, право питање, поред тог "помирења" је "како превазићи поделе, које, ето, трају и дан данас?" Ту треба дати опширан и прецизан одговор.

[Милослав Самарџић]

Нема шта опширан, кад нестану те идеологије, нестају поделе.

[Шумадинац]

Ја сам против , било да је реч о помирењу са комунистима или нацистима, фашистима или припадницима ма које идеологије.
Народ нема шта да се мири са идеологијама. Него се тоталитарне одбацују. Та прича о помирењу само их одржава у животу. Циљ је да тоталитаризам нестане потпуно. Што је тешко остварити. Али да присталице тоталитарних идеологија, и уопште особе тог менталног склопа, играју главне улоге у друштву, то је недопустиво и свакако томе ћемо једном видети крај.

Да. Скоро нико од државних историчара није дошао до овог, заиста генијалног и смелог Бенитовог закључка: 
"Синтагма 'братоубилачки рат' је празна идеолошка флоскула која нема никакве везе са историјском истином." 

Тако да "томе ћемо једном видети крај" ми нећемо дочекати. Па чак ни млађе генерације.

[Милослав Самарџић]

Потписујем!

[Милослав Самарџић]

Зашто државни историчари и даље некритички преузимају ”документа” ОЗН-е и УДБ-е?
Они то чине као да им није јасно да су документа ових органа настала у тоталитарном систему само лектира ”диктатуре пролетаријата” а никако историјски извор. Настављајући се на ову „искривљену логику“, званична историографија, у лику института, се прилично искомпромитовала. Њихове књиге, штампане као мало ублажена и умивена издања из педесетих година, нико не чита и углавном се размењују и поклањају. Њихова методологија је заснована на верности раније објављеној литератури, проучавању домаћих, углавном селектованих и делом фалсификованих докумената. Посебно инсистирају на документима некритички преузетих од ОЗН-а и УБД-е прихватајући их са скоро неограниченим поверењем. Њихови извори су већ прелистани и „дорађени“ у партизанским фабрикама фалсификата од којих се једна налазила на Карабурми (данашњи ВМЦ Карабурма), где су официри ЈВ повратници из заробљеништва као хонорарно ангажовани писали документа која ми данас тумачимо са робовском послушношћу
Пише: Мр Драган Крсмановић, виши архивиста
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/zasto-drzavni-ist...27374.html

[РежисерСтари]

Зашто државни историчари и даље некритички преузимају ”документа” ОЗН-е и УДБ-е?
Они то чине као да им није јасно да су документа ових органа настала у тоталитарном систему само лектира ”диктатуре пролетаријата” а никако историјски извор. Настављајући се на ову „искривљену логику“, званична историографија, у лику института, се прилично искомпромитовала. Њихове књиге, штампане као мало ублажена и умивена издања из педесетих година, нико не чита и углавном се размењују и поклањају. Њихова методологија је заснована на верности раније објављеној литератури, проучавању домаћих, углавном селектованих и делом фалсификованих докумената. Посебно инсистирају на документима некритички преузетих од ОЗН-а и УБД-е прихватајући их са скоро неограниченим поверењем. Њихови  извори су већ прелистани и „дорађени“ у партизанским фабрикама фалсификата од којих се једна налазила на Карабурми (данашњи ВМЦ Карабурма), где су официри ЈВ повратници из заробљеништва као хонорарно ангажовани писали документа која ми данас тумачимо са робовском послушношћу
Пише: Мр Драган Крсмановић, виши архивиста
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
https://www.pogledi.rs/zasto-drzavni-ist...27374.html


Занимљиво,после његовог мандата,све је тоталитарно,као да је у жутом времену владао неки други принцип.Па ваљда је и он,ништа лично наравно,био каѕанџија у државном апарату,није ваљда био директор приватног архива.

[Милослав Самарџић]

Са њим није било проблема, нити са Војним архивом.
Али документа Удбе су у Архиву Србије.

[ексрежисер]

https://standard.rs/2024/02/19/kriza-srp...1w0mycAdb0

[Митић]

Професорка Дубравка Стојановић говори о томе како се Србија сврстала на поражену, четничку страну. И то је урађено кроз запуштање партизанских споменика и кроз судске процесе који су рехабилитовали четнике.

https://www.youtube.com/shorts/KQcy50lMzag