[Милослав Самарџић]

Шта то значи рећи да индустрија није била у домаћим рукама? Била је и у "домаћим" и у "страним". Изгледа да ниси упознат са развојем индустријализма у модерној Србији. Иначе, то инсистирање на "домаћој" индустрији остатак је социјалистичког економског размишљања. Домаћа је свака привреда без обзира на власништво која послује по законима наше земље, у нашој земљи, плаћа све што треба да плаћа и има исти статус као и било која фирма ("домаћа" или "страна") у Србији.
(По овом питању јако греши и Милослав у оном свом тексту где помиње банке, али то је друго питање.)

Мислим да смо преслаби за то решење (потпуно слободно тржиште); мора држава да има извесну улогу, па и у банкарству.

[Felix]

Држава итекако данас има улогу у банкарству. То је један од разлога што су кредити код нас толико скупи. Држава треба да постоји ако мислимо на добре законе и добру примену закона. А не да буде механизам пљачке грађана, што је данас случај. И што је случај свугде где је држава присутна у великом обиму.

Иначе, држава у економији нужно води у "трагедију заједничке својине" - свачије ничије: наша јавна предузећа очит су пример. Није то изузетак, то је правило.

У сегменту учешћа државе у економији ми смо прави правцати социјализам. Ту смо се од доба друга Тита померили за један сантиметар. Превише смо социјалистички чак и за социјалистичку ЕУ.

Иначе, ови наши стално хоће да уведу немачки модел у Србији - од Ђинђића до Вучића. То је тотално погрешно. Нисмо ми Немци да можемо да изградимо јаку државу са компликованим правилима. Нама треба мала држава са једноставним правилима (иначе, пропорцијално гледано Немачка има мању амдинистрацију од Србије). Према свецу тропар. А нека декадентни Запад пропада и тоне у свом путу у ново ропство. Не морамо ми са њима.

[Громовник]

Иначе, ови наши стално хоће да уведу немачки модел у Србији - од Ђинђића до Вучића. То је тотално погрешно.

У Немачкој свака регија има свој устав и надлежности, не бих се баш сложио да се ико од наведених уопште померио у том правцу.

[Милослав Самарџић]

Држава итекако данас има улогу у банкарству. То је један од разлога што су кредити код нас толико скупи. Држава треба да постоји ако мислимо на добре законе и добру примену закона. А не да буде механизам пљачке грађана, што је данас случај. И што је случај свугде где је држава присутна у великом обиму.

Да, на то мислим, свакако си за ову и овакву државу у праву; у оваквој држави не ваља ни приватно ни државно, тако да можемо да причамо само теоретски.

[ватхра]

1. Просечна плата у Србији је око 44 хиљаде, за 2013-у.
http://www.cekos.rs/prose%C4%8Dne-neto-z...013-godine
(варира током године од 39 па до 51 хиљаде, као и по регионима).
Ово је наравно без сивог сектора који је сликовито описао Ненад, али са друге стране у сивој зони има и приватника који доста зарађују.

2. Не знам какве везе са темом имају данашњи услови у Србији, кад се СФРЈ распала пре скоро 25 година.

[Felix]

Не знам какве везе са темом имају данашњи услови у Србији, кад се СФРЈ распала пре скоро 25 година.

Није направљен суштински дисконтинуитет са наслеђем социјализма, како у економији тако и у другим сегментима друштвеног живота. У политичким сегменту све земље некадашњег Источног блока прошле су кроз дебољшевизацију, само некадашње чланице Југославије нису. У економији, оне су давно завршиле "транзицију". Неке од њих, попут Пољске, нису ни осетиле рецесију.

Наравно, доста тога је и промењено од распада СФРЈ и овде говоримо генерално. Међутим, ако гледамо економске проблеме позне Југославије (80-те године) видећемо да су они скоро истоветни данашњим (нестабилна валута и инфлација, презадуженост и стална претња од банкрота, спољнотрговински дефицит, фискална неодговорност, огромна администрација, висока регулација привредног живота, политика заштитних цена...). Разлика је само у томе, што је СФРЈ имала идеолошки разлог да не мења ствари у корену, а ови данас немају, бар декларативно, такав проблем. Али опет ништа не мењају и упорно истрајавају на истој економској политици активног државног мешања.

[Милослав Самарџић]

Тај идеолошки разлог је у суштини изговор за држање власти и сопствену добит, како онда, тако и сада.

[Felix]

Не бих правио разлику између те конкретне идеологије и лоповлука. Сама идеологија је лоповска. Само што то није на први поглед видљиво. Видљиве су "лепе ствари" у тој идеологији које привлаче људе. Они који заиста поверују у ту идеологију само су "корисни идиоти", како рече друг Лењин. Они први страдају од те исте идеологије.

[мунгос]

Дакле, Југославија јесте била грешка. Прва, а нарочито друга. Најбоља је била Кнежевина Србији и Краљевина Србија, али да је тако остало питање је да ли би ти херцеговац писао данас на овом форуму

Хм, српство ван те Кнежевине и Краљевине Србије је било сто пута јаче прије него послије "уједињења".
Нпр. прије сто година је било 125 000 Срба у Лици (ако се не варам Лика је тад била демографски највиталнија српска покрајина, уз Босну - са највише дјеце, највише младог становништба по просјеку, чак испред Краљевине Србије, ђе је био велики прилив досељеника из свију крајева), а 1991. 45 000. Прије сто година Срби у Крајини су имали 25 своји СРПСКИ листова и новина, имали су српске странке и српске политичке предсатавнике, а од 1918. до 1991. - НУЛА, НИЈЕДНО.

Знаш ли шта то значи да смо ми прије 120 година имали 25 српски новина и листова, а 1918-1991. ниједан?? Знаш ли шта значи да у Аустро-Угарској, на сваком кораку су била српска друштва, српске читаонице, српски соколи, а од 1918. НИЈЕДАН?

Камо среће да је тако и остало, ако већ Србија није била за то да ствара државу са осталијем Србима.

[Felix]

Ја и кажем да је било боље за све пре уједињења. Срба би данас било у Лици.
Тако да не поричем ништа од овога што кажеш.

[Bacvanin]

Неумесно је поредити економију краљевине Југославије са економијом СФРЈ, јер је краљевина била у далеко тежој ситуацији. На пример, после Првог Светског рата није било ни ''Маршаловог плана'', ни блоковске поделе Европе па краљевина није могла да уцењује исток и запад и да извлачи десетине милијарди долара од Американаца као што је то радио тито, затим краљевини Југославији је био исплаћен само мали део ратних репарација од стране Немачке и Аустрије итд.

[Милослав Самарџић]

Да, али опет су економски параметри били бољи...

[Bacvanin]

Спољнотрговинска размена Краљевине СХС (Југославије) у периоду 1925-1939.

У време Милана Стојадиновића 1937. године преко милијарду динара суфицита.

---

Курс америчког долара 1937. године 1$=43.35 дин.

Хвала на занимљивим подацима. Зна ли се из ког су извора конкретни подаци у табели?

[Вукашин Петковић]

Статистички годишњак Краљевине Југославије за 1940. годину.