[Sima]

Извор:Орао Немањин

Ova slika se nalazi u "Krvavoj listi komunistickih zlocina", ima jos 2-3 slicne. Dodacu ako ovde nema.

[Митић]

Није у питању фотографија, већ текст и документ



Због тешког историјског наслеђа и посебно пропаганде историографије за време СФРЈ, изучавање и писање о трагичним догађајима из Другог светског и грађанског рата који су се десили на нашим просторима, унапред повлачи оцену да је то тема о којој се све зна. Одбацује се могућност и минималне објективности аутора/истраживача.

У данашње време се то од појединаца до тзв. политичких елита квалификује као ревизија и фалсификовање историје, и поред бројних доказа, докумената који бацају ново светло на трагичне догађаје из наше прошлости.

Суочавањем и прихватањем прошлости онаквом каква је била, ма колико она болна била, стављањем у реалне оквире, она може бити извор знања, искустава и основа за превазилажење или ублажавање конфликата у друштву.

Један од таквих догађаја, који се негира и поред докумената, десио се и у нашем чачанском крају, тачније бившем драгачевском срезу, током лета 1943. године. Потврду налазимо у извештају од 11. августа 1943. године.

Немци су због појачаних активности припадника ЈВуО (четника) у Драгачеву послали једну специјалну СС јединицу којом је командовао капетан Ханс Биргер. На удару ове немачке јединице су се нашли поред четника и присталице партизанског покрета. У потрагама и терору који су спроводили по Драгачеву током јуна, јула и августа 1943. године, помагали су им партизани Савле Милосављевић из Дљина, Раде Ружић из Гуче, Добривоје Тодоровић, управник поште у Котражи и Миодраг Јанковић из Котраже.

„Именовани су се потпуно ставили у службу Немаца, обукли њихово војничко одело, наоружани до зуба и као такви били путовође, и са оружјем хватали исправне грађане, пљачкали, палили њихове куће и заједно са Немцима исте убијали (као што је био случај у селу Негришорима, где је за један дан побијено на лицу места 46 људи и жена).“ Јединица капетана Биргера се повукла 19. јула 1943. године, са њима и њихови помагачи. Након њиховог одласка, уследила је одмазда припадника ЈВуО према осам припадника партизанског покрета за које су сматрали да су сарађивали са Немцима. Четворо су убили. Посебно је је кажњена породица Ружић, а међу њима су били отац и мајка Рада Ружића, као и Миладин Ружић.

Убрзо након ових убистава од стране ЈВуО, у Драгачево се враћа немачка јединица Ханса Биргера, а са њима и некадашњи партизани Ружић, Милосављевић, Тодоровић и Јанковић. Током августа 1943. године ова јединица је наставила са стрељањима по Драгачеву. Убијено је 17 људи. У убиствима и малтретирању народа нарочито су предњачили Тодоровић и Милосављевић, обучени у немачке униформе.

То и документи из Архива војске Србије (раније Архив војноисторијског института – АВИИ) потврђују. У извештају од 11. августа 1943. године је наведено:

„Поручник Илија Парац као командир одељења утврдио је да су немачки војници само неколико лица поубијали – стрељали који су покушали да побегну, сва остала лица стрељали су Тодоровић и Милосављевић, који су и данас у саставу немачке полиције у Гучи.“

У другој половини августа 1943. године Биргерова јединица напушта Драгачево, али је пре тога стрељала своје помагаче бивше партизане: Добривоја Тодоровића, Рада Ружића и Миодрага Јанковића. Четврти помагач, Савле Милосављевић, успео је да побегне својим дојучерашњим „газдама“ и преживи рат.

Након завршетка рата прихваћен је као угледан учесник НОР-а и никада није одговарао за своје злочине. Преминуо је 90-их година XX века у Чачку као "миран и угледан" грађанин.

(Извор: Архив Војске Србије, НА, Стање у округу краљевачком 1943. године; МИАЧ, НОП, К-2, Стање у округу краљевачком)

Copyright©Горан и Данијела Давидовић

Извор: Фејсбук страница "Историја Чачка"

https://www.facebook.com/100181374680658...=3&theater

[Бенито]

Комадант СДС у Гучи био је поручник Илија Шарац, а не Парац. Поручник Шарац је, свега неколико дана после овог извештаја, пребегао у ЈВ са целом својом командом из Гуче.
Давидовић би оволико требало да зна и да види да је у питању штампарска грешка у документу, односно препису документа. Јер, ово је препис документа из АВИИ који је Давидовић нашао у МАЧ, а не у Војном архиву у Београду, како је навео у овој објави.

[Милош Шарац]

Бенито одакле је родом био поручник Илија Шарац?Нисам знао да у Гучи има Шараца.Да ли и данас живе тамо?

[Бенито]

Иначе, постоји оригинални документ у Војном архиву у Београду. Ово је препис документа, једног од многих, који су рађени још 50-их и 60-их година прошлог века, за потребе УДБЕ, а касније прослеђивани новооснованим локалним архивима.
То је требало Давидовић да напише у овој објави, јер овај препис документа показује најмање две чињенице: 1. да је УДБа и формално знала ко је био Савле Милосављевић, па га ипак није ухапсила него је мирно седео у Чачку и уживао благодети "првоборца". Чак се и јавно хвалио о свом учешћу у бројним злочинима над народом и четницима у Драгачеву.
2. Показује ко је преписивао документа из АВИИ у Београду, јер се радило о очигледно неписменим удбашима и то из латиничног матичног подручја који не могу да разликују слово Ш од слова П у азбуци.
Дакле, врхунац је да Давидовић некоме држи предавања у овој објави, а и сам не пише истину које је порекло документа, нити уме да га протумачи.
Да су глуп и безобразан човек рођена браћа, Давидовић показује и тиме што не користи директан архивски документ из ВА у Београду, који показује да је швапских потпомагача у прогону било знатно више, неколико десетина и да су већина дошли са стране. Не користи ни документ, дословце преписан, у коме се наводи како је наредник Новица Цогољевић лично ухватио једног од њих и касније за то, између осталог, унапређен у чин потпоручника. Оба документа се налазе у књизи Горачићи у Другом светском рату. Наравно, Давидовић не жели да користи ту књигу, јер је та књига "ревизија" његове коауторске књиге "Затамњена прошлост", а Давидовићу смета кад њему неко спочитава ревизију историје, што је, наравно, бесмислица, али зато лагано лепи етикету ревизије историје кад неко његово дело далеко превазиђе документима, односно оригиналним документима у односу на његове преписе из архива у Чачку.
Врхунац је овај копирајт на крају ове објаве. Такав безобразлук је својствен само овој лудари од Србије, где један запослени у одређеном архиву ставља ознаку заштите архивског документа на своје име.
ПС Митићу, припази да Те не тужи Давидовић.

[Бенито]

Бенито одакле је родом био поручник Илија Шарац?Нисам знао да у Гучи има Шараца.Да ли и данас живе тамо?

Није из Драгачева, предратни жандарм. Не могу тачно да Ти кажем, али мислим да имам негде записано где је рођен.

[Митић]

ПС Митићу, припази да Те не тужи Давидовић.

У реду, пазићу други пут

И хвала што си ми рекао. Никад се не зна

[Николај]

Пошто је фотографија Екслузивна постављам је овде!Италијани и припадници Злогласне Црне Легије приликом преговора,Источна Босна 1942.Шта мислите о овоме?
Знамо сви какав је то био Геноцид!Међутим Геноцид Усташки се наставља!План и програм Ватикана за Западни Балкан...

Пре бих рекао препирка него преговори. Ако је потпис тачан може бити да је сликано у области Вишеграда, по слому комунистичке "Фочанске републике" маја 1942. Италијани нису дозволили црнолегијашима да продефилују кроз град нити да их локално становништво свечано дочека, што је тражио лично Францетић. Италијани су их возом провели кроз град даље. Овај у првом плану личи на кољаша Фрању Судара.

[posmatrač]

На капи, са стране, се виде два круга, а на доњем дијели рукава један.
Значи да је поручник (један круг) или надпоручник (два круга).

[Милош Шарац]

Хускина милиција!Интересантна је полеђина,има чудан печат!Пише да је слика из 1943. Партизани у служби Вермахта!

mouse click test

[ватхра]

Ако је 1943, није чудан - тад су били квислинзи.

[Милош Шарац]

Ако је 1943, није чудан - тад су били квислинзи.

Баш на то сам и мислио,јер се та слика појављује и оном сету слика из 1944. када су прешли код партизана,сем тога носе Титовке и на овој слици.Како партизани са печатом трећег Рајха?

[ватхра]

То су биле њихове ознаке, не партизанске.

Иначе кога занима, има на знацима ролна са обавештајни подацима XV брдског армијског корпуса. Ту су описани односи са Хускином милицијом, али и са Ђујићем.

[Милош Шарац]

Да разумем,него ме буне капе,изгледају као Титовке!Све једно Турци су,ту нема сумње .