Н.В.Ч. III кл. ГОЈКО Ђ. КАДИЈЕВИЋ
Мислио сам неко време да напишем пар скромних речи о овом официру, али не стигох док му је био жив син Ђорђе Кадијевић, познати југословенски и српски режисер, сценариста и историчар уметности. Надам се да на овај начин нећу никог да повредим, посебно неког од Кадијевића, којих на жалост и нема, ваљда, више. Ђорђе је рекао: "Када не умреш на време свашта доживиш". Нећу ни једну реч о његовим филмским и тв остварењима, ем су позната, ем ја нисам за то власан.
Поч. септ. 1942, кап. Ал. Михајловић Саша и кап. Мил. Масниковић из ГШ 2 (Команда Београда), послали су допис ВК и ђенералу Дражи Михаиловићу, Списак официра који су као легални, на служби у Недићевом апарату, а да су сигурно четнички опредељени и да свако на свој начин делује у "нашу" корист. На Списку је било и име н.в.ч. III кл. Гојка Кадијевића.
Гојко је рођен 14. 7. 1907. у Имотском, од оца Ђура и мајке Мандалене. Током 1925. свршио је, као питомац III кл. Бродарску подоф. школу у Шибенику, а пред рат је унапређен за војног писара III кл. морнарице. Оженио се хрватицом из Шибеника Милком, р. Дулибић и потом добио децу: Ђорђа (1933) и Веру (1934). Након кратког Априлског рата 1941. Гојко се обрео у Београду, а ускоро (2. јула) је на неки срећан начин то успела и његова породица из Шибеника.
Због својих веза са ЈВуО, Гојко Кадијевић је ухапшен од Немаца и отеран у заробљеништво, у логор у Хамелбургу. Преживео је рат и за увек је остао у Немачкој, где се оженио једном Немицом. Касније, као директор неке немачке фирме, Гојко је долазио у Југославију и виђао се са својим сином. Гојко Кадијевић умро је у емиграцији, 1982. Ђорђе: "Живео сам за тај дан када ће се тата вратити, али то се никада није догодило".
Одмах после рата, због мужа и оца издајника, породица Кадијевић је избачена из стана и стрпана у један, који су делили са још две породице. Милка Кадијевић, и ако је била професор југословенске књижевности, није могла да се бави својим послом, већ је прала судове у кафани "Морнар" у Нушићевој улици. Најзад, 50 тих година, добила је посао, као писар у Дому здравља.
Средином 60 тих година, у свом дому, смртно су настрадале Милка и њена и Гојкова ћерка, а Ђорђева сестра Вера, од суманутог убице, који је тада извршио и самоубиство. Трагедије су се само низале. Ђорђу Кадијевићу умире ћерка Јелена, од шећерне болести у само 24. години, а шест година касније умире и Ђорђева супруга.
1.јула 2026. преминуо је Ђорђев син Александар Кадијевић, историчар архиктектуре и професор на Филозофском факултету у Београду. На дан када се вршила комеморација Александру, 10. јула, преминуо је отац Ђорђе Кадијевић.
Ђорђе је добио име, по жељи свог оца, по Карађорђу. У Србију, у коју је стигао као дете, звао је Недићева Србија. Често, контроверзан, Ђорђе знао да збуни изјавама. За Тита је тврдио да он води "модел меке диктатуре и да је један од тројице наших политичких генија, први је - Милош Обреновић, други - Никола Пашић."
Нека Бог прости душу свим Кадијевићима.