[Милослав Самарџић]

Четничка Мата Хари
Наду Станић су два пута хапсили Италијани а једном Гестапо, али је ипак обавила огроман посао за Динарску четничку дивизију
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Линк ка чланку:
https://www.pogledi.rs/cetnicka-mata-hari-29362.html

Четничка Мата Хари (2): Новац за Динарску дивизију
Суму, за коју је Дража у депеши војводи Ђујићу написао да је ‘’врло велика’’, из Београда је успела да отпреми управо Нада Станић. Пошто су то били недићевски динари, које су Дражини илегалци запленили – реч је о камиону пуном новца – ту и тамо може се чути да је новац заправо послао Милан Недић
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
Линк:
https://www.pogledi.rs/cetnicka-mata-har...29381.html

[Милослав Самарџић]

Зоран Домановић, син Радоја Домановића, рођен 1905. у Београду, писац, нестао с доласком комуниста 1944. у Београду.
Да ли је могуће да су црвени убили и сина Радоја Домановића?
Да ли знамо нешто више о њему?

[Краљевина Шумадија]

У једном документу, који садржи Списак људства 2. Далматинског корпуса који се предлажу за одликовање, под ред. бр. 43, налази се:
акт. поручник пољске војске ЈАН ПОРКОВСКИ, (псеуд. "поручник Савић") командант Ђеврсачке бригаде. У предлогу за орден Златне медаље за храброст, наведено је: "необично храбар и одличан командант".

[Бенито]

Зоран Домановић, син Радоја Домановића, рођен 1905. у Београду, писац, нестао с доласком комуниста 1944. у Београду.
Да ли је могуће да су црвени убили и сина Радоја Домановића?
Да ли знамо нешто више о њему?

Имаш ли неки извор за ово?

[Краљевина Шумадија]

Ово за Радојевог сина, могуће је.
Из брака са учитељицом Наталијом Ракетић (кум Јаша Продановић), Радоје је имао сина Зорана и ћерку Даницу.
Зоран (1905 - 1944), ош и гимназију је завршио у Београду, једну годину је провео у Паризу,па је службовао као писар на Универзитету, а по завршетку студија, био је судски писар и судија у Соко Бањи, Неготину и Београду. И Зоран је писао приповетке. Последња његова адреса у Београду (од 10. 6. 1941) била је Кајмакчаланска 45.
Даница (1896 - 1956), уд. Радовановић, имала је двоје деце: Радоја, књижевника и Вељу, хирурга.

[Милослав Самарџић]

Зоран Домановић, син Радоја Домановића, рођен 1905. у Београду, писац, нестао с доласком комуниста 1944. у Београду.
Да ли је могуће да су црвени убили и сина Радоја Домановића?
Да ли знамо нешто више о њему?

Имаш ли неки извор за ово?

Немам, зато и питам.
Зна се само да је нестао кад су дошли црвени.

[Краљевина Шумадија]

редов НОВО СИМЕ ТРИФКОВИЋ - 2. чета 4. батаљон 2. сарајевска бригада Романијски корпус, 1944.
Проглашен за инвалида, јер је онеспособљен услед болести и последица од тифуса, "одсечена му нога".

[Милослав Самарџић]

Поручник Боривоје Мирић, погинуо марта 1942. код села Кран код Хан-Пијеска, у борби против Црне легије. Ово према усташким изворима, имају и слику његовог леша.
Да ли знамо нешто о њему?
Вероватно је био у Дринској групи одреда потпуковника Момчила Матића.
Мања вероватноћа је да је био у Церској бригади.
Усташе пишу да им је ту главни непријатељ био Рачић.

[Краљевина Шумадија]

Поручник Боривоје Мирић, погинуо марта 1942. код села Кран код Хан-Пијеска, у борби против Црне легије. Ово према усташким изворима, имају и слику његовог леша.
Да ли знамо нешто о њему?
Вероватно је био у Дринској групи одреда потпуковника Момчила Матића.
Мања вероватноћа је да је био у Церској бригади.
Усташе пишу да им је ту главни непријатељ био Рачић.

Има га и у четничком извору (докум. од 23. марта 1942). Био је активан официр и командир 1. чете Босанских четн. одреда (закључак - под командом кап. Бор. Митрановића). У борби против усташа, погинуо је са 5 војника (позната имена), 3.марта 1942, на Жљебовима (закључак - између Хан Пијеска и Соколца).
Ван документа, сазнање: рођен је 29. нов. 1917. у с. Утиње Врело, Фојнић. од оца Манојла и мајке Јелене. Службовао је у Зајечару.
Баш ми је нејасно да су га обишла одликовања.

[Милослав Самарџић]

Поручник Боривоје Мирић, погинуо марта 1942. код села Кран код Хан-Пијеска, у борби против Црне легије. Ово према усташким изворима, имају и слику његовог леша.
Да ли знамо нешто о њему?
Вероватно је био у Дринској групи одреда потпуковника Момчила Матића.
Мања вероватноћа је да је био у Церској бригади.
Усташе пишу да им је ту главни непријатељ био Рачић.

Има га и у четничком извору (докум. од 23. марта 1942). Био је активан официр и командир 1. чете Босанских четн. одреда (закључак - под командом кап. Бор. Митрановића). У борби против усташа, погинуо је са 5 војника (позната имена), 3.марта 1942, на Жљебовима (закључак - између Хан Пијеска и Соколца).
Ван документа, сазнање: рођен је 29. нов. 1917. у с. Утиње Врело, Фојнић. од оца Манојла и мајке Јелене. Службовао је у Зајечару.
Баш ми је нејасно да су га обишла одликовања.

Одлично, хвала!

[Краљевина Шумадија]

Право име : Боривој

[Николај]

Поручник Боривоје Мирић, погинуо марта 1942. код села Кран код Хан-Пијеска, у борби против Црне легије. Ово према усташким изворима, имају и слику његовог леша.
Да ли знамо нешто о њему?
Вероватно је био у Дринској групи одреда потпуковника Момчила Матића.
Мања вероватноћа је да је био у Церској бригади.
Усташе пишу да им је ту главни непријатељ био Рачић.

Има га и у четничком извору (докум. од 23. марта 1942). Био је активан официр и командир 1. чете Босанских четн. одреда (закључак - под командом кап. Бор. Митрановића). У борби против усташа, погинуо је са 5 војника (позната имена), 3.марта 1942, на Жљебовима (закључак - између Хан Пијеска и Соколца).
Ван документа, сазнање: рођен је 29. нов. 1917. у с. Утиње Врело, Фојнић. од оца Манојла и мајке Јелене. Службовао је у Зајечару.
Баш ми је нејасно да су га обишла одликовања.

Јесу ли према том четничком документу то укупни губици четника у тој борби? Пошто је према усташком документу ту погинуло 60-70 четника, што је вероватно претеривање.

[Милослав Самарџић]

Имам податак да је погинуло око 30 четника
Имам и усташке слике са сахране њихових погинулих од Рачићевој четника и после слику целих гробља, неколико десетина крстова.
Али ти је само један сектор, они су се тукли два месеца.
(Францетић и Рачић, све док овом првом није дошао у помоћ Коча Поповић).

[Краљевина Шумадија]

У питању је, слабо читко и помало конфузно, писмо извесног Предрага, писано у Власеници, 23. марта 1942, а упућено извесном Богдану.
Из писма:
П.пор. Боривој Мирић, командир Прве чете, погинуо је са 5 војника (ипак без имена), у борби против усташа на Жлијебовима, почетком марта (трећи ?) 1942.
П.пор. Мркоњић, командир Четврте чете, рањен у борби, приликом одступања, од усташа, окол. Хан Пјеска, 5. март 1942.
Др Суботић, код цркве Хан Пјесак, прихвата извлачење четника из борбе, март 1942.
Предраг, потписник писма, к - т четн. одреда, рањен у борби против усташа, у окол. Хан Пјеска, око 10. марта 1942, и лечи се у четн. болници у Власеници.