[Перун]

Данас је годишњица ослобођења Чачка 1941. године. Мићо, можда си писао, па нисам прочитао. Тог дана је у Чачку основан Босански четнички одред од избеглица. Командант је био поручник Лазар Елез.
Ако знаш нешто о његовој биографији?

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-aktiv...sne?page=4

[Бенито]

Thank you.

[Николај]

Др. ГАБОР А. САНТО-GABOR A. SZANTO
Рођ. 1882.год. у Будимпешти, у јеврејској породици, од оца Адолфа и мајке Доре. Иступио је из јеврејске црквене општине и прешао у римокатолике. Дипломирао на Медицинском факултету и као лекар дошао у Суботицу 1916.год. Супруга му је, од 1912. до раставе 1930.год, била Ела Кунец.
Након Првог рата бави се приватном лекарском праксом у Суботици, а једно време, 1926-27.год, обавља посао купалишног лекара на Палићком језеру. Тада је и предс. признатог тениског клуба, са Палића.
Од 30 тих година прошлог века постаје водећа фигура Мађара, као националне мањине у краљ. Југославији. Истовремено је важио за режимског човека, оданог круни Карађорђевића.
До 1931.год. је члан Радикалне странке и предс. м.о. на Палићу, од 1931. до 1939. члан ЈНС и на крају члан ЈРЗ.
1931.год. изабран за народног посланика у срезу Сенћанском, као кандидат на владиној листи и 1935.год. у срезу Бачкотополском. За изборе 1938.год. није се кандидовао, али је од власти добио сенаторско место.
По окупацији 1941.год. склања се од Немаца у Ражањ, код свог пријатеља, такође народног посланика, Михајла Крстића. Када су га Немци открили, да би се спасао помогао му је Јосеф Бланда, фолксдојчер, који је пре рата живео у Ражњу, а за време рата био предс. општине. Била је то његова захвалност доктору за излечену опекотину коју је задобио. Бланда је обавестио капет. Весића, те је он са својим четницима изненадио Немце који су дошли из Крушевца и ослободио доктора, ког су Немци повели са собом.
Командант Војне болнице Делиградског корпуса, у с. Ст.Брачин, срез Ражањски.
У четницима остао до јесени 1944.год.
Др. Габор Санто је преживео рат и наставио да живи и ради у Нишу.

[ХраброСрце]

Још има живих четника! Вукасовић из Боке, скоро је боравио у селу Жлијеби код Херцег Новог. 45. Је имао 19 год. Живи у Француској. Пријатељу обећао послати неке књиге, али мора под другим именом. У Ц.Г. Ништа није дошло што је гласило на његово име. Нажалост, пријатељ баш није превише информација узео од њега. Тако да ако шта стигне, објављујем. Имамо ли податке о овом човјеку? Или неком од њих ко је преживо Словенију?

[Милослав Самарџић]

Заборављени јунаци: Поручник Драгољуб Филиповић
“Ако се ко наново рани, или га погоди смртно – да то буде без лелека и роптања како би се омогућило извлачење браћи која су још у животу“ – командовао је Филиповић, уочи свитања 23. децембра 1944, спашавајући, у наступајућем пробоју, бројне рањенике сигурне смрти
ПИШЕ: Милослав САМАРЏИЋ
ЦЕЛИ ЧЛАНАК:
http://www.pogledi.rs/%D0%B7%D0%B0%D0%B1...%99%D1%83/

[Мића Адмирал]

Не треба заборавити и њиховог оца, солунца Тадију стрељаног као таоца у Краљеву, од Немаца у прол.1943.
Из једне куће отишло пет српских глава.

[Милослав Самарџић]

У праву си, додао сам.

[Мића Адмирал]

арт.поручник КОНСТАНТИН В. ХАЏИ - ИЛИЋ КОСТА КОКАН

Син је Владе Хаџи - Илића инж.агрономије, руског ђака и русофила на стари, српски начин. По мајци Милеви, унук радикала и народног посланика за срез Посавски Николе Николића Ђерфа ( 1853-1905 ).
Константин је свршио 59.кл.НШВА ( 1931-1934 ). Касније завршава и припрему за ђенералштабни струку, а марта 1941.одобрено му је полагање за испит арт.капетана II кл.
Након Априлског рата 1941. пада у италијанско заробљеништво ( Анверс ), одакле је успео да побегне маја 1942. и да се врати у Београд.
Одмах ступа у ЈВуО, кроз београдску организацију.
Ађутант команд.( мај.Жар.Тодоровић ) Војног Штаба Команде Београда, 1942.
Псеудоними и шифров.имена : Тони, Капетан Митић, Антоније Грегорић.
Извршавао важне обавешт.задатке за потребе Команде Београда и ВК ЈВуО. Октобар - новембар 1942 борави у Штабу ВК у с.Липово, Црна Гора.
Са већим бројем официра и команд.Жарком Тодоровићем постаје жртва контраобавешт.рада Гестапоа.
Ухапшен је 2.марта 1943.
Поручн. Константин Хаџи - Илић убијен је 7.јуна 1943. у бункеру Ратничког дома у Београду.

[Милослав Самарџић]

Да немаш његову слику?

[Мића Адмирал]

Да немаш његову слику?

Lp
Има је у књизи Угљеше Крстића Најлепши позив на свету.

[Милослав Самарџић]

Нашао, хвала!

[Бенито]

Исувише лагано ова тема склизне са прве стране. Предлажем да је ставите у приоритетне.
Питање:
Нешто о биографији капетана Лалића кога су комунисти бацили у јаму у Херцеговини 1942. године?

[Милослав Самарџић]

Адмирале, знаш ли нешто, пита једна читатељка:

Na fotografiji je moj deda. Vazduhoplovni potporučnik Milorad Filipović. Znamo da je bio JVuO, 1944. je nestao, nikad vise nista nismo saznali. Da li ste mozda nekada naisli na neki podatak o coveku sa ovim imenom. "rođen je dvadeset i neke, koliko ja znam u Kuršumliji"

[Мића Адмирал]

[quote='Милослав Самарџић' pid='106428' dateline='1545588766']
Адмирале, знаш ли нешто, пита једна читатељка:

Na fotografiji je moj deda. Vazduhoplovni potporučnik Milorad Filipović. Znamo da je bio JVuO, 1944. je nestao, nikad vise nista nismo saznali. Da li ste mozda nekada naisli na neki podatak o coveku sa ovim imenom. "rođen je dvadeset i neke, koliko ja znam u Kuršumliji"


[
Жао ми је али ништа.