[Милослав Самарџић]

Свака част за податке! Тешко је наћи све ово, а тако компликовано било је скоро свугде.

[Милан Бабић]

Након смрти Мићића, Рајко, па Стриковић школовани официр кроз 1943. годину, па Рајко у октобру 1943. заједно са Бобаром. 

Радомир Тушевљаковић је био командант Власеничка бригаде најкасније од марта 1944. године.

Е сад о Радомиру. Он је наше из власеничког среза предводио на Неретву, а сребреничане Воја Дангић. Прије самог поласка децембра 1942. водили су борбе са Њемцима и у једној од њих су убили 7 Нијемаца и велики број ранили. Раде (Радомир) је носио пушкомитраљез. Да прескочимо познате догађаје и остало. Тушевљаковић је заробљен у борби против Нијемаца на подручју Калиновика, након чега је Воја преузео команду над Тушевљаковићевим људима.

[Monarhist]

Свака част!
Можете ли написати коју реч о Љељи Петковићу, ослободиоцу Дрињаче? Шта је са њим било?

[Boško]

Aleksandar Ljeljo Petković rođen 1912. godine u Zelinju. Na početku ustanka avgusta 1941. godine jedan od organizatora ustanika u Drinjači, zajedno sa Perom Đukanovićem oslobodio Drinjaču 16. avgusta 1941. godine. U toku rata zamjenik, pa komantant Kravičkog bataljona.  Ujesen 1942. godine bio kod Momčila Đujića u Kninskom Kosovu polju zajedno sa Radomirom Neškoviće. 1945.godine se predao komunistima ali je pobegao iz zatvora i kao odmetnik se krio u okolini Bratunca i Srebrenice. Komunisti nikada nisu objavili da su ga ubili.

[Monarhist]

Хвала!

[Мића Адмирал]

Иначе, верујем да је мало познато да је Власеничка бригада (нов. 1942) имала у саставу чак 11 батаљона плус Пратећа и Штабна чета и комора. Познати су називи батаљона и њих. бројност и наоружање. Тада је то била највећа бригада у Романијском корпусу.

[Милан Бабић]

Иначе, верујем да је мало познато да је Власеничка бригада (нов. 1942) имала у саставу чак 11 батаљона плус Пратећа и Штабна чета и комора. Познати су називи батаљона и њих. бројност и наоружање. Тада је то била највећа бригада у Романијском корпусу.

Пуно је 11 батаљона, може ли извор?

[Милан Бабић]

Романијски корпус, летеће бригаде, допуна:

• Летећа Мајор Бошко Тодоровић - командант п. поручник Радомир Нешковић
  
• Летећа Романија - Стеван Југовић
  
• Летећа бригада Босна - Саво Дерикоња (вјероватно в.д.)
  
• Летећа Лелија - Поповић ?
  
• Летећа Игман - не могу да нађем 
  

Допуна

• Јуришна бригада Жеп - основана 4. априла, в.д. командант Ратко Радовић. Проглас формирања бригаде на смотри војске дао је Милорад Боровчанин, а на основу наређења команданта Тушевљаковића. Ово је Летећа бригада власеничког среза.
  
• Старјешине су именоване до 15. априла, али им не нађох имена. Тад је бригада кренула у прве акције. 
  

[РежисерСтари]

Иначе, верујем да је мало познато да је Власеничка бригада (нов. 1942) имала у саставу чак 11 батаљона плус Пратећа и Штабна чета и комора. Познати су називи батаљона и њих. бројност и наоружање. Тада је то била највећа бригада у Романијском корпусу.

Мићо,то је немогуће,тј могуће је на којекаквим мобилизацијским списковима,који су фикција и пропаганда.

Цео део око Власенице преживео је тажак погром 1941.и у пролеће 1942.Избеглице су ишле чак до југа Србије.Напросто,није било људског потенцијала за тај број формација.Ту се умирало од глади, 11 батаљона,ко би то хранио и "држао"?.

Уопште,ти спискови као "грађа",морају проћи озбиљну анализу.

[Monarhist]

Батаљони су били мањи, од по стотињак људи у тој фази рата. Није то баш немогуће.

[РежисерСтари]

Батаљони су били мањи, од по стотињак људи у тој фази рата. Није то баш немогуће.

Па и корпуси су често били заправо бригаде,а групе корпуса 1945 често и испод тог нивоа.Да не помињемо дешавања у Босни где су Корпуси спадали на класичне одреде.

Могуће је 11.батаљона по 50-60 људи,а да ли батаљон чини 50-60 људи?Не бих рекао.

Да не улазимо у етнички састав тог краја,структуру становништва итд.Питање је да ли су Срби уопште били већина у том крају? 11 батаљона са тако мало људи,после таквих погрома,у областима где немаш већину,то је немогуће.

[Милан Бабић]

Власенички срез у Краљевини Југославији 1931. бројао је 10 општина: Власеница, Хан Пијесак, Милићи, Папраћа, Шековићи, Дервента, Горњи Залуковик, Кнежина и Церска, Цикоте. Налазио се у склопу Дринске бановине и имао је 37.532 становника од којих 25.278 Срба, 11.881 Муслимана, 286 Хрвата и 87 осталих. 

Батаљони: Власенички, Милићки, Горњозалуковачки, Доњозалуковачки, Цикотски, Дервентски, Кнежински, Први планински (Мркаљски, Кусачки алтернативни називи), Други планински (Малопољски). 

Током рата број батаљона је опадао. 

Што се тиче бројности, варирала је. Ево један примјер, Жеравичка чета Малопољског батаљона бројала је августа '43. округло 50 људи, док је иста након мобилизације прољећа '44. имала ~100. 

Док је рецимо у исто вријеме Кладањски НОП имао свега 50 бораца, а Романијски 35.

[Милан Бабић]

Ово је у најбоље дане, 9.

[Monarhist]

Батаљони су били мањи, од по стотињак људи у тој фази рата. Није то баш немогуће.

Па и корпуси су често били заправо бригаде,а групе корпуса 1945 често и испод тог нивоа.Да не помињемо дешавања у Босни где су Корпуси спадали на класичне одреде.

Могуће је 11.батаљона по 50-60 људи,а да ли батаљон чини 50-60 људи?Не бих рекао.

Да не улазимо у етнички састав тог краја,структуру становништва итд.Питање је да ли су Срби уопште били већина у том крају? 11 батаљона са тако мало људи,после таквих погрома,у областима где немаш већину,то је немогуће.

Ево Бабић је одговорио, не знам за бројност. Размишљам, и терен Дринског корпуса од Вишеграда према Чајничу је исто жестоко пострадао али је ипак имао оперативно више од 3000 бораца.

Бабићу, знате ли да ли је неки од тих батаљона био летећи тј привремени? Летећи су били мањи.

Некад помислим да би боље било да је Дража са штабом отишао мало северније уз Дрину него ка Црној Гори, ал ко зна.