[Перун]

Дража је позвао мајора Вучка Игњатовића, команданта Пожешког четничког одреда, ради потраге за извршиоцима. На том састанку, око 25. маја на Златару, Игњатовићев аутомат је нехотице опалио и Дража је лакше рањен. Због ове ране Игњатовић је предложио да Дража са тридесетак људи путовање кроз италијанску окупациону зону настави камионом. Набавио је лажне објаве за све, а Дража је прерушен у фотографа. Камион је прошао кроз Пријепоље и Бијело Поље. Група се сместила у школу села Соколац, на огранцима Бјеласице, где је сачекала остале, који су ишли пешице.

[Милослав Самарџић]

Ма у реду то, него мислим да је састајалиште официра било далеко од Златара. Тако и за Баћевића. То, ако је у току маја, сигурно је било негде у Драгачеву, било да је веза ишла преко Краљева, што је вероватније, било преко Пожеге.
Што се Златара тиче, Милославе, има ли потврде да се Дража састао, било лично, било преко посредника, са Вучком, крајем маја или почетком јуна?

Да, крајем маја. И Баћовић је дакле наишао крајем маја.

[Бенито]

Дража је позвао мајора Вучка Игњатовића, команданта Пожешког четничког одреда, ради потраге за извршиоцима. На том састанку, око 25. маја на Златару, Игњатовићев аутомат је нехотице опалио и Дража је лакше рањен. Због ове ране Игњатовић је предложио да Дража са тридесетак људи путовање кроз италијанску окупациону зону настави камионом. Набавио је лажне објаве за све, а Дража је прерушен у фотографа. Камион је прошао кроз Пријепоље и Бијело Поље. Група се сместила у школу села Соколац, на огранцима Бјеласице, где је сачекала остале, који су ишли пешице.

Не могу да верујем шта сам питао.

[Вук92]

Зоране да ли има нешто о капетану 1. класе (мајору) Симу Б. Мијушковићу из Никшића?
Ја о њему знам да је завршио Нижу школу Војне Академије 1927., да је постао пилот 1929. године те да је од 1938. године био командант 208. бомбардерске ескадриле (64. ваздухопловна група, 3. бомдардерског пука) и да га је рат на том положају затекао на аеродрому Обилић код Приштине.
Симо Мијушковић био је командант Трећег четничког батаљона (Никшићког), Зетског четничког одреда, а једно вријеме и командант Никшићке бригаде. Заробљен је првог дана напада на Лијевче пољу, 4. априла 1945. са једном групом бораца. Емигрирао је у Италију, Њемачку и на крају је завршио у Енглеској. Умро је 1974. године у Енглеској.

64. бомбардерска група у чијем је саставу била 208. ескадрила под командом капетана Сима Мијушковића имала је добре резултате током Априлског рата. Ескадрилу кап. Мијушковића чинило је 10 модерних бомбардера ДО-17К. Дејства ове групе по њемачким положајима трајала су све до 12. априла 1941.

[Зоран Недељковић]

Зоране да ли има нешто о капетану 1. класе (мајору) Симу Б. Мијушковићу из Никшића?
Ја о њему знам да је завршио Нижу школу Војне Академије 1927., да је постао пилот 1929. године те да је од 1938. године био командант 208. бомбардерске ескадриле (64. ваздухопловна група, 3. бомдардерског пука) и да га је рат на том положају затекао на аеродрому Обилић код Приштине.
Симо Мијушковић био је командант Трећег четничког батаљона (Никшићког), Зетског четничког одреда, а једно вријеме и командант Никшићке бригаде. Заробљен је првог дана напада на Лијевче пољу, 4. априла 1945. са једном групом бораца. Емигрирао је у Италију, Њемачку и на крају је завршио у Енглеској. Умро је 1974. године у Енглеској.

64. бомбардерска група у чијем је саставу била 208. ескадрила под командом капетана Сима Мијушковића имала је добре резултате током Априлског рата. Ескадрилу кап. Мијушковића чинило је 10 модерних бомбардера ДО-17К. Дејства ове групе по њемачким положајима трајала су све до 12. априла 1941.

Углавном исто, сем ако те интересују појединости из предратне службе, које ти ниси навео и појединости из вазд. акција у Априлском рату. Од ратних дужности, које ниси навео : команд. Требјешког батаљона Зетск. четн. одреда, фебр.1942. и на крају : начелник Штаба Команде четн. јединица Црне Горе, од 2.дец.1944. и иста дужност Команде Црне Горе, од 5.јан.1945.
Секретар Удружења бораца КЈВ Дража Михаиловић за јуж. Енглеску, 1948. Умро у Лондону.

[Вук92]

Зоране да ли има нешто о капетану 1. класе (мајору) Симу Б. Мијушковићу из Никшића?
Ја о њему знам да је завршио Нижу школу Војне Академије 1927., да је постао пилот 1929. године те да је од 1938. године био командант 208. бомбардерске ескадриле (64. ваздухопловна група, 3. бомдардерског пука) и да га је рат на том положају затекао на аеродрому Обилић код Приштине.
Симо Мијушковић био је командант Трећег четничког батаљона (Никшићког), Зетског четничког одреда, а једно вријеме и командант Никшићке бригаде. Заробљен је првог дана напада на Лијевче пољу, 4. априла 1945. са једном групом бораца. Емигрирао је у Италију, Њемачку и на крају је завршио у Енглеској. Умро је 1974. године у Енглеској.

64. бомбардерска група у чијем је саставу била 208. ескадрила под командом капетана Сима Мијушковића имала је добре резултате током Априлског рата. Ескадрилу кап. Мијушковића чинило је 10 модерних бомбардера ДО-17К. Дејства ове групе по њемачким положајима трајала су све до 12. априла 1941.

Углавном исто, сем ако те интересују појединости из предратне службе, које ти ниси навео и појединости из вазд. акција у Априлском рату. Од ратних дужности, које ниси навео : команд. Требјешког батаљона Зетск. четн. одреда, фебр.1942. и на крају : начелник Штаба Команде четн. јединица Црне Горе, од 2.дец.1944. и иста дужност Команде Црне Горе, од 5.јан.1945.
Секретар Удружења бораца КЈВ Дража Михаиловић за јуж. Енглеску, 1948. Умро у Лондону.

То је то углавном.

[Перун]

ђак - наредник АНТУН С. РАЧИЋ
Унук Николе Пашића. Рођен 1920.год, од оца др. Стефија Рачића и мајке Петрославе-Паве, која је била ћерка Николе Пашића.Предс. Управног одбора омлад. ЈРЗ у Цавтату, 1938.год. Предрат је живео је у Београду, Француска улица бр. 21.
Антун, као студент права, ступа у Равногорску организацију у Београду, 1942.год.
Помоћник шефа I сектора-војна обавештења Главног обавештајног центра ОБС Војног Штаба Команде Београда ГШ 2, од поч.1944.год.
Шифрована имена : Мома, Џони, Антон, Антоније.
После рата осуђен на 10.год. робије, са принудним радом и 5 год. губитка грађанских права, по излску са робије. Имовина конфискована, а мајци Пави, Пашићевој ћерци дат је један собичак на тавану њене куће уз енормну кирију.
Ђак-наредник Антун Рачић умро је 1994.год.
Антунов отац, др. Стефи Рачић, био је србин-римокатолик из Цавтата, директор Дубровачке пловидбе, умро 1937.год.
Антунова сестра је Катарина{1919-1946}, која је била удата{1940, на венчању, кум је био кнез Павле Карађорђевић} за акт.арт.поручника КЈВ Тејмураза К. Багратиона-Мухранскија, сина ђурђијанског атамана и принцезе Татјане Романов, рођаке Николе II, последњег руског цара. После октоб. револуције 1917.год, Тејмуразова мајка се закалуђерила у једном женском манастиру у окол. Јерусалима. Иначе Баграционов прадеда командовао је коњицом у борби против Наполеона, 1812.год.

Милан Ст. Протић о Антуну Рачићу, његовом очуху. 1:24:30

[Брада]

ђак - наредник АНТУН С. РАЧИЋ
Унук Николе Пашића. Рођен 1920.год, од оца др. Стефија Рачића и мајке Петрославе-Паве, која је била ћерка Николе Пашића.Предс. Управног одбора омлад. ЈРЗ у Цавтату, 1938.год. Предрат је живео је у Београду, Француска улица бр. 21.
Антун, као студент права, ступа у Равногорску организацију у Београду, 1942.год.
Помоћник шефа I сектора-војна обавештења Главног обавештајног центра ОБС Војног Штаба Команде Београда ГШ 2, од поч.1944.год.
Шифрована имена : Мома, Џони, Антон, Антоније.
После рата осуђен на 10.год. робије, са принудним радом и 5 год. губитка грађанских права, по излску са робије. Имовина конфискована, а мајци Пави, Пашићевој ћерци дат је један собичак на тавану њене куће уз енормну кирију.
Ђак-наредник Антун Рачић умро је 1994.год.
Антунов отац, др. Стефи Рачић, био је србин-римокатолик из Цавтата, директор Дубровачке пловидбе, умро 1937.год.
Антунова сестра је Катарина{1919-1946}, која је била удата{1940, на венчању, кум је био кнез Павле Карађорђевић} за акт.арт.поручника КЈВ Тејмураза К. Багратиона-Мухранскија, сина ђурђијанског атамана и принцезе Татјане Романов, рођаке Николе II, последњег руског цара. После октоб. револуције 1917.год, Тејмуразова мајка се закалуђерила у једном женском манастиру у окол. Јерусалима. Иначе Баграционов прадеда командовао је коњицом у борби против Наполеона, 1812.год.

Милан Ст. Протић о Антуну Рачићу

http://www.rts.rs/page/radio/ci/story/28...video.html

[Бенито]

Ко не зна, Француска 21 је адреса на којој се налази кућа Николе Пашића. Тако да је млади Рачић пре рата живео са мајком у кући свог покојног деде.

[Милослав Самарџић]

Јакша Срећковић из села Бадњевац код Крагујевца, пре рата вероватно потпоручник Краљеве гарде, током рата у четницима. Нестао на крају рата.
Зоране, знаш ли нешто о њему?

[Николај]

Је л' био у 3. крагујевачкој? То је наш реон. Од официра из Бадњевца знам само капетана Милутина Братковића.

[Милослав Самарџић]

Не знам. Наводно у Гарди, али не верујем. Потомци знају да је био командир чете.

[Милослав Самарџић]

Зоране, да ли имаш основне податке о капетану Божи Перовићу и мајору Бошку Петричевићу (командант Цетињског батаљона)?

[Брада]

https://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&...rRoNRDtTaA

У дну странице је кратка биографија и фотографија Ђенералштабног официра Илије Михића.