Поруке: 1,361
Теме: 10
Придружен: Apr 2015
Цитат:СА 14 ГОДИНА У БОРБУ ЗА СЛОБОДУ - ВОЈИН Т. РАДАКОВИЋ И ДАВИД БУРСАЋ, ДВА МЛАДА ЈУНАКА ИЗ ЛИКЕ
Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба, Лапца, Грачаца, Коренице, Плитивца и Врховина у Лици и оближњег Дрвара, Грахова, Бравска и Рибника у Босни.
Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцјено свједочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама које је водио Ђоко П. Марић.
Давид Бурсаћ је убијен од Нијемаца а Војина Т. Радаковића су комунисти заробили 1945. и осудили на смрт вјешањем. Међутим, успио је да побјегне из затвора и домогне се личких планина. Задњи пут виђен је на Велебиту 1952. године. Kада је Ђоко П. Марић 1966. г. објавио у Милвокију (САД) »Споменицу у славу 25-годишњице Трећег српског устанка на Равној гори«, донио је у Споменици и ову фотографију двојице 14-годишњих јунака, митраљезаца из Лике.
Том приликом, записао је за Војина Радаковића (стр. 113 Споменице): »Побјегао из затвора у српске планине где се и данас налази«. Ову констатацију треба примити са резервом јер се не зна за наоружане српске одметнике против Титовог режима у Лици посље 1963. г.
Датум и мјесто смрти Војина Т. Радаковића нису познати; једину наду да о томе нешто више сазнамо могло би да пружи отварање још увијек недоступних архива УДБ-е – уколико тај дио архивске грађе није уништен.
Поруке: 14
Теме: 0
Придружен: Feb 2018
Углед:
13
Зна ли ико ишта о Радославу Ћоровићу из Сарајева? Помиње се у Бирчаниновом штабу у Сплиту. Мислим да је умро у Паризу у емиграцији.
Поруке: 1,361
Теме: 10
Придружен: Apr 2015
(11-02-2018, 01:54 PM)Брада Пише: ![[Слика: image.jpg]](https://s10.postimg.org/ot5kj9qo9/image.jpg)
Цитат:СА 14 ГОДИНА У БОРБУ ЗА СЛОБОДУ - ВОЈИН Т. РАДАКОВИЋ И ДАВИД БУРСАЋ, ДВА МЛАДА ЈУНАКА ИЗ ЛИКЕ
Kада је, након стварања Независне државе Хрватске априла 1941, дошло до покоља српског становништва Лике, почеле су да се организују и групе отпора, које су крајем јула започеле устанак на подручју Срба, Лапца, Грачаца, Коренице, Плитивца и Врховина у Лици и оближњег Дрвара, Грахова, Бравска и Рибника у Босни.
Међу људима који су учествовали у устанку од првог дана био је и Ђоко П. Марић (1915-2010) из села Тишковац, општина Срб, срез Доњи Лапац. Ђоко П. Марић је оставио драгоцјено свједочанство о Војину Т. Радаковићу и Давиду Бурсаћу, двојици младих борца, који су у борбу за слободу кренули са 14 година. Обојица су били пушкомитраљесци у јединицама које је водио Ђоко П. Марић.
Давид Бурсаћ је убијен од Нијемаца а Војина Т. Радаковића су комунисти заробили 1945. и осудили на смрт вјешањем. Међутим, успио је да побјегне из затвора и домогне се личких планина. Задњи пут виђен је на Велебиту 1952. године. Kада је Ђоко П. Марић 1966. г. објавио у Милвокију (САД) »Споменицу у славу 25-годишњице Трећег српског устанка на Равној гори«, донио је у Споменици и ову фотографију двојице 14-годишњих јунака, митраљезаца из Лике.
Том приликом, записао је за Војина Радаковића (стр. 113 Споменице): »Побјегао из затвора у српске планине где се и данас налази«. Ову констатацију треба примити са резервом јер се не зна за наоружане српске одметнике против Титовог режима у Лици посље 1963. г.
Датум и мјесто смрти Војина Т. Радаковића нису познати; једину наду да о томе нешто више сазнамо могло би да пружи отварање још увијек недоступних архива УДБ-е – уколико тај дио архивске грађе није уништен.
https://www.facebook.com/photo.php?fbid=...143&type=3
Поруке: 14,528
Теме: 307
Придружен: Aug 2013
Углед:
3,065
Да ли је ово Бокан преписао одавде или је нашао други извор?
Поруке: 1,361
Теме: 10
Придружен: Apr 2015
(18-02-2018, 02:57 PM)Бенито Пише: Да ли је ово Бокан преписао одавде или је нашао други извор?
Не знам.
Поруке: 1,146
Теме: 25
Придружен: Nov 2017
Углед:
717
коњ.п.наредник МИЛУТИН П. ЈОВАНОВИЋ - МИЋА АДМИРАЛ -
Пореклом, по оцу, из с.Надрље, срез Левачки.
Рођен 1920. у с.Годачица, где је њег.отац Петрашин, учесник Ослободилачких ратова 1912-1918, дошао на рад и мајке Даринке,дев.Ђусић из Гледића. Имао је седморо браће и две сестре.
Између два св.рата породица Јовановић се скрасила у с. Ердеч, код Крагујевца.
Милутин, након нижих разреда КГ гимназије завршава Коњичку подоф. школу у Нишу. Након Априлског рата 1941. избегава заробљеништво и враћа се кући. Краће време ради као деловођа општ. Станово, и на прве вести о пуков. Михаиловићу одлази у шуму.
Учесник ослобађања Г. Милановца, као и борби против Немаца на Думачи сред.окт.1941.
Већ кроз пар дана Немци врше страшне одмазде. Пре оног шумаричког стрељања, 19.окт.1941. купе сељаке из околних села и врше стрељање у с. Грошница.
Тада су Милутину убијени отац Петрашин и браћа : Миладин (1914) и близанци Милован и Милан (1924). Сутрадан, 20.октобра, мајка Даринка потпуно сама ( сви остали из куће и села били су у збегу ), са некаквим таљигама одлази у суседно село и довози своје кући. Све их је окупала и опојила и сутрадан, 21.октобра док су одјекивали они шумаричког рафали, сахранила мужа и три сина. Плитко, није имала више снаге.
Тек после десетак дана долази Милутину да упали свећу оцу и браћи. Са осталом браћом и комшијама, уз свештеника, извршио је поновно сахрањивање. Тада, пред свима зарекао се на још јачи отпор непријатељу.
Поруке: 285
Теме: 3
Придружен: Apr 2014
Углед:
42
Ево један податак, везано за кап. Ивана Јаничића, који мислим да нисам прије наводио овдје.
По женској линији Иван је био у сродству са црногорском владарском династијом Петровић – Његош. Његова прабаба била је рођена сестра Петра II Петровића - Његоша, црногорског митрополита и владара. Прецизније, Иванова баба Госпава рођ. Перовић (Јаничина мајка), била је кћерка Андрије Перовића Цуце из Трешњева, црногорског сенатора и сердара и мајке Марије рођ. Петровић Његош, рођене сестре црногорског митрополита и владара Петра Другог Петровића Његоша. Када се Иванова баба Госпава родила, Његош је на колијевку, као дар, ставио велики и лијепо украшени сребрни ланац, који се наслијеђивао по женској линији и дошао у кућу Јаничића, гдје се чува и до дан данас.
(Последња измена: 06-03-2018, 10:01 PM од
Вук92.)
Поруке: 17,007
Теме: 632
Придружен: Jul 2013
Углед:
1,872
Ниси баш прецизно написао... Је ли његова прабаба била Његошева сестра?
Поруке: 1,472
Теме: 8
Придружен: Aug 2013
Углед:
309
Иван је стријељан на Зиданом Мосту, заједно са мај. Васом Вукчевичем, зар не?