http://standard.rs/svet/29844-%D0%B0%D0%...1%98%D1%83
АЛТЕРНАТИВНА РУТА ЈУЖНОГ ТОКА: РУСКИ БЛЕФ ИЛИ КАТАСТРОФА ЗА СРБИЈУ
juznitokbugarska
ОЛЕГ МАКАРЕНКО
Јужним током преко Турске и блокадом украјинске мреже без гаса ће остати Бугарска, Србија, Мађарска и Румунија
Перспективе Јужног тока на први поглед делују доста узнемиравајуће. Европљани су већ доста далеко одмакли на путу санкција против Русије и, врло вероватно, неке земље ће одлучити, у инат старој Европи, да одмрзну за себе важан канал за испоруке гаса. У таквој ситуацији Гаспром и руска влада понашају се задивљујуће мирно. Можда они имају неки план?
Хајде да мало анализирамо. Какве варијанте сада има Русија?
1.
Прва и најочигледнија је да се сачекају резултати ванредних избора у Бугарској у нади да ће победити коалиција снага које су спремне да сарађују са Гаспромом и да се супротстављају америчком притиску. Такав сценарио је могућ, али не и загарантован. Подредити будућност Јужног тока резултатима избора у Бугарској – то је недопустив луксуз, што значи да мора да постоји алтернативна варијанта. Покушај да се направи, занимљива са географског становишта, маршрута преко Румуније – узалудан је посао. Румунија се одрекла учешћа у Јужном току и без притисака из Брисела, из чисте русофобије. Ми немамо о чему да разговарамо са Букурештом.
Међутим, за време мајског сусрета Владимира Путина са шефовима светских новинских агенција, он је наговестио нашим непријатељима из Брисела да Русија има план „Б”. „Ако ми и даље будемо имали проблема са Јужним током – а Брисел нам стално подмеће клипове у точкове – ми ћемо размотрити друге варијанте преко територија земаља које не улазе у ЕУ. ЕУ ће једноставно добити још једну транзитну земљу. Зашто они из Брисела ово раде, не могу да разумем”. Која је та транзитна земља није тешко погодити. Довољно је да погледамо мапу Јужног тока. Ако Бугарска одбије, за изградњу Јужног тока остаје само једна маршрута: Турска-Грчка-Италија-Аустрија.
2.
Бивши премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган је недавно победио на председничким изборима у Турској и свакако сви предлози у вези са Јужним током које су дали чиновници из његовог окружења у протеклих неколико месеци биће на снази још дуго. Ево једног од њих.
„Турска ће дозволити да се преко њене територије спроведе Јужни ток, који ће преносити гас у Европу по дну Црног мора” (министар енергетике Турске Танер Јилдиз). Ову варијанту је спомињао и министар енергетике Русије Александар Новак. „Теоретски, таква могућност постоји, али је ми још увек нисмо разматрали, и Гаспром генерално овде мора да се определи са тачке гледишта економске оправданости пројекта. Ако буде таквих предлога, ми ћемо водити преговоре. За сада нисмо добијали такве предлоге од Гаспрома”.
3.
Турска варијанта Јужног тока има неколико недостатака. Главни су:
1. Маршрута преко територије Турске је дужа од првобитне;
2. Губи се могућност да се Јужном току прикључе Србија и Мађарска.
Ако погледамо пажљивије, недостаци нису критични, при чему чак могу да се претворе у предност. Без обзира на велику дужину, турска варијанта углавном пролази копном, а копнени сегменти су знатно јефтинији од подводних. Осим тога, италијанска деоница, која ће проћи са југа Апенинског полуострва на север, до границе са Аустријом, неће скупо да кошта.
juznitokitalija
Погледајмо мапу дистрибутивне гасне мреже Италије. Љубичасте и зелене линије – то су цевоводи путем којих се у Италију и централну Европу из Алжира и Либије испоручује гас. Ако се Јужни ток довуче до југа Италије, пред нама ће се отвори занимљиве могућности. На пример, цев може да се постави паралелно са већ постојећим цевоводима. То ће бити много јефтиније од постављања цевовода од нуле. Италијански партнер Гаспрома и акционар Јужног тока – компанија ENI – поседује административне ресурсе у Италији и може лако да организује такву варијанту изградње. Узгред, Русија добија могућност да се бави креативним „троловањем”.
Пошто Европска комисија од Гаспрома захтева да се другим компанијама дозволи приступ Јужном току, онда и Гаспром – у складу са правилима Трећег енергетског пакета ЕУ – има право да захтева да половину капацитета цевовода којима тече либијски и алжирски гас припадне њему. Фрустрацији европских бирократа неће бити краја.
Свакако је штета да Бугарска, Србија, Мађарска и Румунија остану без гаса, међутим, након пуштања Јужног тока преко Турске и потпуне блокаде украјинске мреже за транспорт гаса, ми нећемо моћи физички да им испоручујемо гас. При чему се у општим приходима Гаспрома губитак таквих клијената неће много приметити, док унутрашња политичка криза у Европској унији, коју ће направити смрзнуте државе, може да нам донесе доста користи.
Подсетићу да се одлуке у ЕУ доносе консензусом и свака земља има право вета, мада слабе земље преферирају да га не користе. Могуће је да ће хладни радијатори помоћи Бугарима и Мађарима да скупе храброст како би узели за таоца европску бирократију, блокирајући све процесе доношења одлука, док се Брисел не договори са Москвом о обнављању испорука.
juznitok06
4.
Турска маршрута Јужног тока има два рањива сегмента: турски и грчки. За италијански не треба да се бринемо. ENI је јака компанија и свој имунитет на притиске Брисела показала је још у време када су јој претили свим могућим казнама због уласка у конзорцијум, који гради Јужни ток. Што се тиче турског сегмента, можемо да будемо релативно мирни. Ердоган је цинични прагматичар, кога су САД недавно покушале да склоне са власти, направивши обојену револуцију. Турски лидер смета Вашингтону до те мере да су била организована чак два покушаја државног преврата великих размера. Ердоган је одолео и у поређењу са европским политичарима, који се плаше САД и ослушкују сваки покрет Стејт департмента, овај турски патриота-прагматичар изгледа као добар партнер за узајамну сарадњу.
Остаје Грчка. Аустрија и Италија, које су заинтересоване за Јужни ток, штитиће Атину од притисака из Брисела. Штавише, повлађивање Европској комисији у условима озбиљних губитака због руских санкција, које Европска комисија не жели да надокнади, изазваће у Грчкој озбиљну политичку кризу. Покушај да се Грчка остави не само без новца већ и без гаса и пољопривреде изазваће праву социјалну експлозију.
Европска комисија није могла самостално да савије чак ни Бугарску. Био је потребан дипломатски десант из САД, на челу са Џоном Мекејном, како би се бугарска влада „притегнула”. Грчка има успешно искуство у супротстављању притисцима САД. На пример, без обзира на то што је Вашингтон притискао из све снаге, Грчка није пристала да учествује у другом рату против Ирака.
* * *
Веома желим да турска варијанта Јужног тока не буде потребна. Ако Европска комисија прорачуна последице своје тврдоглавости и промени позицију, биће боље за све нас. Али, са друге стране, веома радује чињеница да Русија има резервну варијанту испоруке гаса у Јужну и Централну Европу.
Факти
Што бих препоручио држави са доста масохисте!
НОВЕ СРПСКЕ ИГРЕ ОКО ЈУЖНОГ ТОКА
vucicputin
ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ
Наступи према Јужном току на трагу Бугарске указују на недостатак самосталности у деловању српског вођства
Одлука Србије да започне истрагу о околностима продаје Нафтне индустрије Србије (НИС) из 2009. године Газпром њефту постало је још једно сведочанство покушаја одређених кругова у вођству Србије да игра двоструку игру. Првобитна формулација министра полиције Небојше Стефановића о „формирању специјалне истражне групе за испитивање свих случајева и околности повезаних са приватизацијом НИС” дозвољава нам да претпоставимо да Београд покушава да истрагу прикаже искључиво у правним оквирима. [1] Међутим, идентичан приступ који је раније показала суседна Бугарска према пројекту Јужни ток, а такође и координирање акције са заједничком антируском политиком Брисела, указују нам на недостатак самосталности у деловању српског вођства.
ПОКУШАЈ РЕВИДИРАЊА СПОРАЗУМА
Шта конкретно изазива незадовољство опонената Русије? Пре свега, обим трансакција послова и недостатак контроле над тим пословима од структура ЕУ. Треба подсетити да је Србија потписала споразум о продаји свог јединог нафтнопрерађивачког предузећа за 400 милиона еура у позадини гасног спора између Русије и Украјине крајем 2008. године. Тада се пред Европом појавио дух хладноће, са свом очигледношћу неодговорних поступака Кијева. Практични резултати споразума за Србију били су истински препород НИС, који је припадао нафтно-прерађивачкој платформи Панчева и Новог Сада, укупног капацитета од седам милиона тона нафте за годину дана, као и погон за производњу гаса за пуњење возила у Елемиру. Компанија Газпром њефт је током протекле три године инвестирала 500 милиона еура у модернизацију НИС. А после завршетка српског дела гасовода Јужни ток, што је предвиђено руско-српским споразумом, транзитни прилив ће донети још више новца.
Такође треба напоменути да је Србија постала један од “пионира” у реализацији пројекта Јужни ток. Претходни споразуми са њом су били потписани још пре званичног представљања пројекта, у децембру 2006. године. Радило се о споразуму Газпрома и српског гасног монополисте – компаније Србијагас – о провођењу заједничке експертизе о изградњи српског дела гасовода од границе са Бугарском. [2] У циљу реализације овог споразума у јануару 2008. године, за време посете српске владине делегације Москви, потписани су међувладини споразуми о сарадњи у енергетици, као и оквирни споразум о куповини контролног пакета акција компаније НИС од компаније Газпром њефт за 400 милиона евра и 500 милиона евра инвестиционих обавеза. Поред тога, споразум је предвиђао руску финансијску помоћ за изградњу складишта гаса у околини Банатског Двора – који је требало да постане саставни део инфраструктуре гасовода Јужни ток. [3]
Као што видимо – споразум Русије и Србије из 2008. године и каснија процедура његове реализације носили су комплексан карактер и базирали се на међувладиним споразумима. На тај начин покушаји њиховог ревидирања не само да нису у складу са међународно-правном праксом него аутоматски стављају Србију у положај држава које не поштују потписане споразуме, које не брину о својој пословној репутацији и преузетим обавезама датим на највишем државном нивоу (потписивање пакета енергетских докумената прошло је под покровитељством тадашњег председника Србије Бориса Тадића – који свакако не припада групи руских симпатизера).
izetbegovicerdogan
СЕЧЕЊЕ ГРАНЕ НА КОЈОЈ СЕ СЕДИ
Због тога не чуди што су у руској компанији Газпром њефт одмах изразили чуђење према поступцима српске стране. Последња дејства Београда изгледају још чудније ако имамо у виду да је само месец дана пре тога у престоници Србије компанија South Stream d.o.o. потписала уговор са ОАО Центрагаз, који је постао победник тендера за изградњу гасовода Јужни ток на територији Србије. Центрагаз се бави пројектовањем, набавком опреме и материјала, грађевинско-монтажним радовима, обуком персонала и увођењем у експлоатацију Јужног тока у Србији. Услови Уговора предвиђају да се за реализацију радова као кооперанти позову српске компаније. [4]
На тај начин иницијатива МУП Србије није само покушај дезавуисања докумената које је потписала претходна власт него и отворено подривање спољноекономског курса садашње владе и стварање ситуације у којој различити ресори доносе одлуке по питању међународне сарадње, које се међусобно искључују. Апсурд појачава околност да је одлуком Скупштине Србије пројекту гасовода Јужни ток већ додељен посебан статус.
Међутим, тешко је објаснити многа дејства српских партнера, која не одговарају ни логици ни здравој памети у последњих неколико месеци. Што се тиче пројекта Јужни ток и других споразума са Русијом, о томе је веома лепо говорио премијер Мађарске Виктор Орбан: “У политици се то зове сечењем гране на којој се седи”. [5] И не би требало да одређени кругови у Србији рачунају да ће ЕУ њиховој земљи компензовати неизбежне финансијске губитке. У геополитици се слабост не поштује нити плаћа – ма са које стране долазила.
_________
Упутнице:
[1] ИТАР-ТАСС 11.08.2014 23:42
[2]
http://www.upstreamonline.com/live/article125148.ece
[3]
http://uk.reuters.com/article/2008/01/25...25?sp=true
[4]
http://www.gazprom.ru/press/news/2014/ju...cle195602/
[5]
http://ria.ru/world/20140815/1020117274.html
Фонд стратешке културе
