Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 3.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Енергетика
#1

http://www.zerohedge.com/news/2014-04-10...s-supplies

Сад желим да питам колико су лично СРБИ....и њихове ВЛАДЕ били одговорних за успоравање ЈУЖНОГ ТОКА?

Шта ће се десити кад Руси икуну ГАС?

http://www.balkaninsight.com/en/article/...ream-vucic
Одговори
#2

http://www.globalresearch.ca/us-sanction...ty/5377658

http://www.globalresearch.ca/replacing-r...eu/5377358
http://www.globalresearch.ca/the-geopoli...te/5377552
Одговори
#3

http://www.standard.rs/index.php/zeljko-...1%98%D0%B5
Одговори
#4

http://www.reuters.com/article/2014/04/1...KP20140417
Одговори
#5

http://www.vidovdan.org/index.php?option...Itemid=103
Одговори
#6

СТУДИЈА РУСКОГ ИНСТИТУТА ЗА ЕНЕРГЕТСКА ИСТРАЖИВАЊА: 21. ВЕК ОСТАЈЕ ВЕК ГАСА

При крају посматраног периода Кина ће постати највеће тржиште енергената, двапут веће од америчког

Док се Европа и Америка грче да развијени западни свет ослободе од зависности од руског гаса, Москва доказује да јој се већ смеше нова, још издашнија, тржишта за тај енергент.

Од 2010. до 2040. порашће у свету потребе за основним енергентима за 46 одсто, али највећи део апсолутног обима раста отпашће на гас, тврди се у обимној, управо презентованој, студији Института за енергетска истраживања Руске академије наука и Аналитичког центра Владе Руске Федерације. „Следећих 25 година биће ера гаса, мада не подједнако у свим регионима“, тврди се у тој студији, чији шеф Татјана Митрова, прецизира да ће тражња на тржишту Кине бити већа од садашњих потреба Европе за руским гасом. Цео 21. век може се назвати веком гаса, прецизира се дословце даље.

При крају посматраног периода Кина ће постати највеће тржиште енергената, двапут веће од америчког. Кључни део раста кинеских потреба за енергентима десиће се у текућој деценији. „После 2025. раст тражње у Азији преместиће се у Индију (средњи годишњи раст 2,8 одсто) и друге државе југоисточне Азије. Остале државе у развоју повећаће своје потребе за енергијом за један и по пут, па ће њихов удео до 2040. у расту глобалних потреба достићи 30 одсто. У велике тражиоце енергената преобратиће се и Блиски исток и Африка“, наводи се у Студији.

Раст потреба за нафтом у поменутом тридесетогодишњем периоду порашће за 19 одсто, за угљем 36 одсто (углавном до 2020), за гасом 64 одсто, за атомском енергијом 72 одсто и за енергијом из обновљивих извора 92 одсто.

Светске потребе за гасом, тврди се у студији базираној на демографским подацима и подацима о расту, 2040. ће износити 5.340 милијарди кубних метара.

„Кина ће потребе за гасом до 2040. ушестостручити на 620 милијарди кубних метара, што је више од садашњих потреба тржишта Европе или Русије. Потребе за гасом повећаће се и у другим азијским државама у развоју, као и на Блиском истоку, где ће се тражња за гасом удвостручити, а у Африци ће се утростручити“, тврди се у студији.

„Мали број држава је већ достигао горњу границу у тражњи за гасом и то у старој Европи: Аустрија, Белгија, Француска, Немачка, Италија, Велика Британија, Холандија, а у Заједници независних држава: Украјина, Белорусија, Јерменија, Грузија“, наводи се у студиј, која се базира на податку да ће Кина са 28 одсто до 2040. преузети од Европске уније (данас 20 одсто) прво место по уделу у светском бруто друштвеном производу.

Као битни параметри за оцену потреба за енергијом анализирају се број становника у свету, урбанизација, број радно способних и раст БДП по становнику. Према студији, која се позива на податке Уједињених нација и Руске статистичке службе, свет ће 2040. године имати 9,051 милијарди становника (сада 6,915), ниво урбанизације (удела градског становништва) порашће са 52 одсто на 64 одсто, а што је нарочито важно, удео радно способног становништва у укупном становништву ће пасти са 66 одсто 2010. на 64 одсто 2040. Битно је да су сви ови показатељи различито распоређени по регионима. Тако ће број градског становништва највећи раст имати у азијским државама у развоју (17 одсто), а међу њима ће лидер бити Кина са растом од 24 одсто, и Индија са растом од 15 одсто.

Највећи број радних руку у посматраном периоду ће изгубити Азија (-16 одсто), па Европа (-7 одсто), Европска унија (-11 одсто) и Заједница независних држава (-3,5). Највећи раст броја радно способних имаће Африка (+112 одсто), Индија (37 одсто), Блиски Исток (60 одсто) и Јужна и централна Америка (26 одсто).

Нема убрзања економског раста

За период до 2040. године нема видног основа да се очекује очување, а још мање убрзање садашњих стопа раста светског БДП у поређењу са јединственим у историји човечанства периодом стабилног раста од 1990. до 2010, тврди се у студији Института за енергетска истраживања Руске академије наука.

Аутор Ружа Ћирковић
Одговори
#7

http://www.businessinsider.com/17-emergi...z2zpJVFmmo



Policy Horizons Canada worked with futurist and data visualizer Michell Zappa of Envisioning to produce a report called MetaScan 3: Emerging Technologies and accompanying infographics. We are reproducing the summary for emerging energy technologies.


NASA
Space-based solar power could be scientifically viable by 2025.

Below are technologies related to energy under three key areas of accelerating change: Storage, Smart grid and Electricity generation. Energy storage involves new, cost-effective ways of storing energy, either in improved batteries, as new fuels or other ways. A smart grid is a set of technologies that pairs information with moving electricity around, enabling more efficient generation and use of energy. Electricity generation is characterized by technologies that generate power from unused sources and that more efficiently produce electric power or fuels from sources in use today.
We have included predictions based on consultation with experts of when each technology will be scientifically viable (the kind of stuff that Google, governments, and universities develop), mainstream (when VCs and startups widely invest in it), and financially viable (when the technology is generally available on Kickstarter).

Storage
Fuel cells: Unlike batteries, fuel cells require a constant source of fuel and oxygen to run, but they can produce electricity continually for as long as these inputs are supplied. They inherently displace the need for natural gas turbines, and are ideally used for stationary power generation or large passenger vehicles such as buses (especially at energy-dense future iterations of the technology).

Scientifically viable in 2013; mainstream in 2015; and financially viable in 2016.

Lithium-air batteries: Advances in materials technology is enabling the advance of high energy Li-air batteries which promise an energy density that rivals gasoline, offering a five-fold increase compared to traditional Li-Ion batteries. By using atmospheric oxygen instead of an internal oxidizer, these batteries could dramatically extend electric vehicle range.

Scientifically viable in 2017; mainstream in 2018; and financially viable in 2020.

Hydrogen energy storage & transport: Hypothetical evolution of existing power grids, transporting and storing hydrogen instead of electricity. Could be used in combination with various kinds of energy transformation methods, minimizing loss and maximizing storage capacity.

Scientifically viable in 2019; mainstream in 2021; and financially viable in 2022.

Thermal storage: Often accumulated from active solar collector or from combined heat and power plants, and transferred to insulated repositories for use later in various applications, such as space heating, domestic or process water heating.

Scientifically viable in 2022; mainstream in 2024; and financially viable in 2027.

Smart Grid
First-generation smart grid: Electrical meters that record consumption of electric energy in real time while communicating the information back to the utility for monitoring and billing purposes. Can be used for remote load-balancing such as disabling non-essential devices at peak usage

Scientifically viable in 2014; mainstream in 2015; and financially viable in 2016.

Distributed generation: Generates electricity from many small energy sources instead of large centralized facilities. Centralized power plants offer economies of scale, but waste power during transmission, and are inefficient in rapidly adapting to grid needs.

Scientifically viable in 2017; mainstream in 2021; and financially viable in 2022.

Smart energy network: Speculative global energy & power infrastructure and set of standards which can be used interchangeably. Could theoretically mimic characteristics of the Internet in channeling heat, energy, natural gas (and conceivably hydrogen) from local and distant sources depending on global demand.

Scientifically viable in 2019; mainstream and financially viable in 2020.

Electricity Generation
Tidal turbines: A form of hydropower that converts tidal energy into electricity. Currently used in small scale, with the potential for great expansion.

Scientifically viable in 2015; mainstream and financially viable in 2017.

Micro stirling engines: Micrometer sized power generators that transform energy into compression and expansion strokes. Could hypothetically be 3D-printed on the fly and cover entire heat-generating surfaces in order to generate power.

Scientifically viable in 2020; mainstream in 2026; and financially viable in 2027.

Solar panel positioning robots: Small-scale robots able to re-position solar panels depending on weather conditions. More efficient than attaching each panel to motorized tracking assemblies.

Scientifically viable in 2014; mainstream in 2016; and financially viable in 2017.

Second-generation biofuels: New biofuel technologies, such as cellulosic ethanol and biodiesel from microalgae, promise to produce conventional fuel-compatible energy at low or zero greenhouse gas emissions.

Scientifically viable in 2016; mainstream in 2017; and financially viable in 2021.

Photovoltaic transparent glass: Glass with integrated solar cells which converts IR and some visible light into electricity. This means that the power for an entire building can be supplemented using the roof and façade areas.

Scientifically viable in 2017; mainstream in 2020; and financially viable in 2021.

Third-generation biofuels: Moving beyond today's organisms, 3rd generation biofuels involve genetic modification of organisms to produce new fuels by unconventional means. Examples include direct production of hydrogen from highly efficient algae, and production of energy-dense furans for automotive use.

Scientifically viable in 2022; mainstream in 2024; and financially viable in 2025.

Space-based solar power: Collecting solar power in space, beamed back as microwaves to the surface. A projected benefit of such a system is much higher collection rates than what is possible on earth. In space, transmission of solar energy is unaffected by the filtering effects of atmospheric gasses.

Scientifically viable in 2025; mainstream in 2027; and financially viable in 2028+.

Micro-nuclear reactors: A small, sealed version of a nuclear reactor (approximately a few tens of meters in length) capable of being shipped or flown to a site. Currently able to provide 10 MW of power, plans are for 50 MW capacity in the near future.

Scientifically viable in 2022; mainstream and financially viable in 2023.

Inertial confinement fusion (break-even): An approach to fusion that relies on the inertia of the fuel mass to provide confinement. To achieve conditions under which inertial confinement is sufficient for efficient thermonuclear burn, a capsule (generally a spherical shell) containing thermonuclear fuel is compressed in an implosion process to conditions of high density and temperature.

Scientifically viable in 2013; mainstream and financially viable in 2021.

Thorium Reactor: Thorium can be used as fuel in a nuclear reactor, allowing it to be used to produce nuclear fuel in a breeder reactor. Some benefits are that thorium produces 10 to 10,000 times less long-lived radioactive waste and comes out of the ground as a 100% pure, usable isotope, which does not require enrichment.

Biologically extended senses are likely to go mainstream in 2023.

High-altitude stratospheric platforms? 2026.

Nanofactories? 2027.

Policy Horizons Canada, a predictive planning organization within the federal government, compiled these and other emerging technology predictions through consulting with experts in a project called MetaScan 3: Emerging Technologies. As part of the report, the group partnered with futurist and data visualization specialist Michell Zappa and his organization Envisioning.

On Friday, the group published a giant graphic summarizing emerging technologies and showing when they could become scientifically viable, mainstream, and financially feasible. This follows more detailed graphics (pdf files) showing future innovations in agricultural and natural manufacturing, neurology and cognition, nanotechnology and materials, health, digital and communication technology, and energy.

We have embedded zoomable versions of all seven infographics below (the top one contains the most recent information). If viewing this on mobile, you should click the links in the previous paragraph.


Read more: http://www.businessinsider.com/emerging-...z301MdZLpo
Одговори
#8

ШТА СВЕ РАДИ ЕУ ДА БИ ИЗБЕГЛА ЈУЖНИ ТОК
ginteretinger

ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ

Пратећи налоге Америке, Европљани, укључујући и Србе, ризикују да се једноставно смрзну

Док нова влада Србије разрађује спољнополитичке приоритете и покушава да усклади курс ка Бриселу са интересима енергетске сарадње са Русијом, у развоју ситуације у области енергетике у Европи, дошло је до новог обрта. Схватајући немогућност да у кратком року одустану од увоза енергената из Русије, вођство ЕУ мења тактику. Истичући своју намеру да настави сарадњу са Москвом у енергетици, Брисел је одлучио да „позове на одговорност” друге партнере како би они активније снабдевали Европу гасом. Гинтер Етингер, Комесар ЕУ за енергетику, предложио је Европској унији да спроведе саветовање о питању дугорочне стратегије диверсификације снабдевања енергентима. Циљ је – сачувати сарадњу са Русијом, али притом увећати испоруке из Норвешке, Азербејџана, Алжира и Катара.

“Ми ћемо у септембру организовати састанак земаља-чланица са разрадом предлога о измени наше енергетске политике у следећој деценији. Ми се надамо да ћемо повећати број испоручилаца”, изјавио је Етингер, најављујући нови стадијум у вишепотезној партији ЕУ о питању гаса. [1]

О каквим добављачима је реч? У изјави Гинтера Етингера сва лица су позната: „Ми желимо да Русија остане наш партнер. Но ту су и Норвешка, Алжир, Јужни коридор, којим ће у следећих пет година почети значајне испоруке из Азербејџана преко Турске и Грчке у Албанију, Италију и Бугарску и на европско тржиште. Поред тога, биће повећане испоруке гаса у том смислу и из Катара”.

eugas

ЕТИНГЕРОВА ГЕОГРАФИЈА ДОБАВЉАЧА

Политички смисао овакве изјаве је више него јасан: поћи усусрет притиску САД – које захтевају да ЕУ максимално снизи увоз руског гаса – али да се притом потпуно не посвађа са Москвом. Избори за Европски парламент су на прагу, а после њих компликовано формирање састава Европске комисије. У тим условима плашити Европљане перспективом зиме без руског гаса представљало би самоубиство за чиновнике ЕУ. Али у свом данашњем стању ЕУ не може одустати ни од принципа евроатланске солидарности.

Колико је оптимална географија снабдевача у предлогу Етингера? Прво, о Јужном гасном коридору предвиђеном за испоруку гаса из налазишта Шах-Дениз у Азербејџану преко Грузије, Турске, Грчке и Албаније, до јужне Италије. Предвиђено је да он за ЕУ буде алтернатива нереализованом пројекту Набуко, кога је убило одсуство добављача.

Крахом Набука проблем недостатка доступних капацитета гаса није нестао и сада тај проблем озбиљно подрива могућности Јужног гасног коридора. Како признаје Жан-Франсоа Сирели, председник гасног индустријског сектора ЕУ (Еврогас), азербејџански гас који је у овим цевима предвиђен не може постати алтернатива руском и способан је једино да буде “допунски извор сировина”. [2] Испоруке из Јужног гасног коридора планиране за 2019. годину износе свега шест милијарди кубних метара гаса у Турску и 10 милијарди кубних метара гаса у Европу. А руски Газпром снабдева ЕУ са више од 160 милијарди кубних метара гаса годишње. Разлика – десет пута више. Овакав дисбаланс чини још апсурднијим тврдоглаво одбијање ЕУ да призна стратешку важност пројекта Јужни ток, који је географски близак Јужном транспортном коридору, а и почеће да функционише већ крајем 2015. године, са достизањем транспортних капацитета од 63 милијарде кубних метара гаса годишње већ током 2018. године.

gasprom

ПОУЗДАНОСТ ИСПОРУЧИЛАЦА

Посебно је важно да су у овом тренутку већ потписани сви уговори за почетак градње морске деонице Јужног тока – који су својевремено изазивали велика спорења. Конкретно, компанија South Stream Transport BV је издала налоге за испоруку више од 150 хиљада цеви за прве две деонице морског дела Јужног тока и потписала уговоре за њихову уградњу. „Напредак у реализацији морског дела гасовода представља сведочанство о успешном раду европских и руских акционара. Штавише, уверен сам да ће Јужни ток такође допринети сарадњи и у ширим размерама, јер ће гасовод донети узајамну корист и омогућити поуздане испоруке енергената у Бугарску и Европу у целини”, констатовао је Хенинг Фошерау, председник Надзорног одбора South Stream Transport BV. [3]

Игнорисањем овог и многих других сведочанстава успешне реализације пројекта Јужни ток европски чиновници у суштини виде диверсификацију испорука као удаљавање Русије од њих. Међутим, још више несолидности изазивају други испоручиоци гаса у ЕУ, које је набројао Етингер. Према подацима за први квартал текуће године, Алжир је смањио своје испоруке за 2,8 одсто – до 9,1 милијарду кубних метара гаса, а Катар за 6,2 одсто – до 4,9 милијарди кубних метара гаса. Своје испоруке смањила је и Норвешка за 2,7 одсто. Практично између свих главних испоручилаца енергената у земље ЕУ једино Газпром показује поуздану позитивну динамику. Сергеј Комљев, начелник управе за структуирање уговора и цена за гас у Газпром експорту, ових дана је саопштио да је, без обзира на суштински пад потрошње гаса у Европи за 38 милијарди кубних метара због практичног одсуства зиме, Газпром наставио да увећава своје испоруке – за 2,6 одсто, до 42,74 милијарде кубних метара. „Ово повећање изгледа значајно, имајући у виду смањење учешћа других добављача. То јест, Газпром наставља са увећањем свог удела на европском тржишту, без обзира на смањење енергетске зависности од Русије, коју је наговестила ЕУ”, истакао је стручњак. [4]

Остаје да се надамо да диверсификација испорука енергената ипак неће бити сврха самој себи лишена сваког смисла за ЕУ и земље које јој гравитирају. У супротном Европљани, укључујући и Србе, ризикују да се једноставно смрзну.

_________

Упутнице:

[1] РИА НОВОСТИ 19/05/14 08:06 19.05.2014 08:06

[2] РИА НОВОСТИ 14/05/14 16:14 14.05.2014 16:15

[3] http://www.gazprom.ru/press/news/2014/ma...cle191101/

[4] ИНТЕРФАКС-АГИ 14.05.2014 17:34
Одговори
#9

http://inserbia.info/today/2014/06/serbi...th-stream/

Нико може да пуца у својим стопама....(и то више пута.....чак да буду сигурно да нису их промашилих) ......као Словенски народ....то је невероватно!
Одговори
#10

Соларне Путове
http://betabeat.com/2014/06/solar-roadwa...ews-media/

http://www.solarroadways.com/intro.shtml
Одговори
#11

Serbian Flood Repairs Spark Fraud Claims
Belgrade’s state owned energy company stands accused of exploiting Serbia’s devastating floods as a cover for a costly and potentially illegal contract with a company related to energy mogul Vojin Lazarevic.
Aleksandar Djordjevic BIRN Belgrade

Obrenovac was left devastate after heavy floods hit Serbia in mid-May. | Photo by Beta
A Serbian consortium led by company Enel claims that Belgrade Power Distribution, EDB, has made a “fraudulent” deal to buy almost 40,000 electricity meters at inflated prices for the flood-ravaged town of Obrenovac.

Enel’s consortium claims the €3.5 million contract had been discretely handed out without a competitive tender and at €1 million above the market rate.

EDB selected the company ELECOM to replace the damaged meters despite it offering a price that was €1 million higher than Enel’s, it is alleged.

In the tender, ELECOM, which is a trading company, offered metres produced by three firms: Meter&Control, connected to Serbian energy mogul Vojin Lazarevic; EWG, owned by the Serbian basketball player Dejan Bodiroga; and SITEL, a Bosnian company.

Meter&Control was founded in 2008 by Rudnap, owned by Vojin Lazarevic, and currently is owned by Swiss offshore company Pallanterie Finance SARL. This Geneva-based firm is in turn owned by Cypriot-based Balmeran Limited, which is linked to other Lazarevic firms.

A source from public company Electric Power Industry, EPS, owners of EDB, added that its assessment on May 20 was that Obrenovac, some 30km from the capital, needed just 22,000 electric meters, almost half the number ordered by the Belgrade, state-owned firm.

“We assume that EDB is abusing the fact that Obrenovac is recovering from floods to secure a job for Meter&Control, EWG and SITEL, avoiding the Public Procurement Law and at prices much higher than market prices,” the Enel’s consortium told Balkan Investigative Reporting Network, BIRN.

The consortium claims it had obtained an internal EDB document showing that ELECOM has been selected as the supplier, but it has no proof the deal was signed.

The document states EDB opened the tender on June 4, requesting suppliers to submit their offers by June 5.

Source at EPS claims that senior director Zeljko Markovic wrote to EDB on May 20 recommending the company buy electricity meters from all bidding suppliers.

Markovic held a meeting with all potential suppliers on May 20 asking them to deliver meters at €61, without competing against each other, as there was enough work for everyone.

The price of €61 was selected as it was the lowest offer from a tender open in December 2013.

However, ENEL and its consortium claim that EDB instead ordered electricity meters at €81 per unit.

EDB’s alleged decision to favour bidders able to deliver all 39,400 meters immediately also angered ENEL’s consortium. It argues it is impossible to install all the equipment at once and that price should have been the priority.

“This is a fraud in which an emergency is being used as the sole criterion for assessing the bids, regardless of price,” the consortium told BIRN.

But Jovan Vujasinovic, director of Meter&Control, told BIRN he had not been informed whether his consortium had won the tender. EDB also said the procedure had not been concluded.

The last successful tender for electricity meters was in 2010 when Meter&Control delivered 13,000 to EDB. Every tender since has been cancelled after losing companies successfully complained.

The floods that hit Serbia in mid-May affected 39 out of 120 municipalities, forcing more than 30,000 people from their homes and damaging or destroying road, railways, bridges, homes, power plants and telecommunication infrastructure. Prime Minister Aleksandar Vučić has said the bill will be around €1 billion.

One of the worst hit towns was Obrenovac.

The text is part of a larger project "Strengthening of media freedom in Serbia", financed by the EU.

This article has been revised to reflect the following correction:

Earlier Balkan Insight erroneously reported that Elecom was a consortium composed of Meter&Control, EWG and SITEL. This text has been amended to say that Elecom is a trading company that sells electricity meters produced by Meter&Control, EWG and SITEL. We apologize for this unintentional mistake.

Српски Флоод Поправке Спарк превара потраживања
Државна енергетска компанија Београда стоји оптужен за експлоатацију разорних поплава Србије као покриће за скупог и потенцијално илегалну уговора са компанијом односи на енергетски могула Војина Лазаревића.
Александар Ђорђевић БИРН Београд

Обреновац је напустио након тешке поплаве пустоше погодио Србију средином маја. | Фото Бета
Српски конзорцијум предвођен компанијом Енел тврди да Београд Електродистрибуција, ЕДБ, направио је "лажне" уговор о куповини скоро 40.000 бројила електричне енергије по надуваним ценама за поплава опустошене града Обреновца.

Конзорцијум Енел тврди уговор 3,5 милиона € је дискретно уручио без конкурентног тендера и на € 1 милион изнад тржишне.

ЕДБ изабрали компанију Елецом да замени оштећене метара упркос томе нуди цену која је 1 милион € већи од Енел је, како се наводи.

У тендеру, Елецом, који је трговинско предузеће, понудила метара настале три фирме: Метер & Цонтрол, повезан са српским енергија могула Војин Лазаревић; ЕВГ, у власништву српског кошаркаша Дејана Бодироге; и СИТЕЛ, босански компанија.

Метер & Цонтрол је основан 2008 од стране Руднап у власништву Војина Лазаревића, а тренутно је у власништву швајцарске компаније шор Паллантерие финансија САРЛ. Ова фирма са седиштем у Женеви је заузврат у власништву кипарских седиштем Балмеран Лимитед, који је повезан са другим фирмама Лазаревић.

Извор из Јавног предузећа Електропривреда, ЕПС, власници ЕДБ, додао да његова процена је 20. маја била је да Обреновца, неки 30км од главног града, потребно само 22.000 бројила, скоро половина број наредио Београда, у државном власништву фирма.

 "Претпостављамо да је ЕДБ злоупотребљава чињеницу да Обреновца се опоравља од поплава да обезбеди посао за Метер & Цонтрол, ЕВГ и Сител, избегавајући Закон о јавним набавкама и по ценама знатно вишим од тржишних", рекао је конзорцијум у Енел је Балкан Инвестигативе Репортинг Нетворк, БИРН.

Конзорцијум тврди да је добила интерни документ који показује да је ЕДБ Елецом је изабран као испоручиоца, али нема доказа споразум је потписан.

У документу се наводи ЕДБ отворио тендер 4. јуна, тражећи добављаче да доставе своје понуде од 5. јуна.

Извор у ЕПС тврди да виши директор Жељко Марковић је писао ЕДБ 20. маја препоручујући компанија купити бројила електричне енергије од свих добављача конкурсне.

Марковић одржао састанак са свим потенцијалним добављачима 20. маја тражећи од њих да доставе метара на 61 €, без такмиче једни против других, као што је било довољно посла за све.

Цена од 61 € је изабрана јер је била најнижа понуда из тендерске Опена у децембру 2013.

Међутим, ЕНЕЛ и његов конзорцијум тврде да ЕДБ уместо наредио бројилима на 81 € по јединици.

ЕДБ је наводно одлуку да фаворизује понуђаче у стању да испоручи све 39,400 метара одмах такође наљутила конзорцијум ЕНЕЛ-а. Она тврди да је немогуће инсталирати сву опрему одједном и да цена треба да буде приоритет.

"Ово је превара у којој хитна се користи као једини критеријум за процену понуда, без обзира на цену", рекао је конзорцијум БИРН.

Али Јован Вујасиновић, директор Метер & Цонтрол, у изјави за БИРН да није био обавештен да ли је његов конзорцијум је победио на тендеру. ЕДБ је такође рекао поступак није био закључен.

Последњи успешан тендер за бројила електричне енергије је у 2010, када Метер & Цонтрол испоручено 13.000 до ЕДБ. Свака понуда јер је повучена после пораза компанија успешно жалио.

Поплаве које су погодиле Србију средином маја утиче 39 од 120 општина, што је приморало више од 30.000 људи из њихових домова и оштећења или уништавања пут, пруге, мостове, куће, електрана и телекомуникациону инфраструктуру. Премијер Александар Вучић изјавио је рачун ће бити око 1 милијарду €.

Један од најгорих градова хит био Обреновцу.

Текст је део ширег пројекта "Јачање слободе медија у Србији", који финансира ЕУ.

Овај чланак је измењен тако да одражавају следећу исправку:

 Раније Балкан инсајт погрешно пријавио да је Елецом конзорцијум састављен од Метер & Цонтрол, ЕВГ и Сител. Овај текст је допуњен да кажем да Елецом је трговинско предузеће које продаје струју метара произведене Метер & Цонтрол, ЕВГ и Сител. Извињавамо се због ове ненамерне грешке.

http://www.balkaninsight.com/en/article/...aud-claims
Одговори
#12

ПЕТАР ИСКЕНДЕРОВ: ЗАШТО СЕ САД ПЛАШЕ ЈУЖНОГ ТОКА?
Вашингтон је одлучио да поново удари по Јужном току након добијања алармантних извештаја из Бакуа

Запад наставља са “увртањем руку” партнерима Русије у изградњи гасовода Јужни ток. Одмах после изјаве владе Бугарске и Србија је пожурила да извести о заустављању радова. Обе земље су се правдале ставом Европске комисије. Истовремено је Гинтер Ецингер, комесар ЕУ за енергетику, одбио да разматра реализацију пројекта Јужни ток у формату консултација са Русијом – главним учесником у пројекту.

И док је Пламен Орешарски обуставу “текућих радова” на изградњи “Јужног тока” правдао пристиглим захтевом од стране Европске комисије и неопходношћу “допунских консултација” са Бриселом, то је Зорана Михаиловић, потпредседник и бивши министар енергетике у влади Србије покушала да “пребаци лоптицу” на терен Софије - своје историјске супарнице на Балкану. [1] Међутим, она није могла да се уздржи од политичких спекулација. “Све док се не заврше преговори Бугарске са Бриселом и ЕУ и ЕУ са Русијом, ми ћемо чекати. Или до тренутка док Русија не промени своју позицију. У сваком случају, резултат оба сценарија значи одлагање радова у нашој земљи” – изјавила је госпођа министарка Михаиловић, практично показујући намеру да кривицу за насталу ситуацију свали на Москву. [2]

Истовремено је госпођа министарка дискретно прећутала да је “позиција Русије” по питању изградње Јужног тока забележена још почетком 2008. године у оквирима потписаног руско-српског међувладиног споразума о сарадњи у енергетској сфери. Управо су обавезе земаља по питању Јужног тока представљале главне тачке тих докумената, које је касније ратификовала и Скупштина Србије и које су касније потврдиле све националне владе. Поред међувладиног споразума о сарадњи у енергетској сфери, било је речи и о купопродајном уговору за куповину контролног пакета акција српског нафтног монополисте (НИС-а – Нафтне Индустрије Србије) од стране руске компаније Газпром нефть, за 400 милиона еура и 500 милиона инвестиционих обавеза. Не чуди да је Премијер Србије Александар Вучић пожурио да изјави да српска влада није донела никакву одлуку о суспензији радова на изградњи “Јужног тока”. [3]

Позиција бугарских критичара пројекта Јужни ток такође не може издржати проверу међународно-правне критике. Руско-бугарски Споразум о учешћу Бугарске у пројекту и стварању заједничког предузећа у те сврхе, ратификовао је Парламент Бугарске још 2008. године. [4] А у мају 2009. године у Москви су гасне компаније Русије, Италије, Бугарске, Србије и Грчке потписале завршни Споразум о изградњи гасовода Јужни ток. [5] Тај Споразум је у августу 2009. године допуњен Протоколом који је потписао Премијер Турске Реџеп Тајип Ердоган, о проласку гасовода Јужни ток кроз територијалне воде Турске. [6] Нешто касније је састав учесника допуњен и француском компанијом Electricitede France.

Оваква практична база произашлих догађаја сведочи о неоснованости позивања (које се појавило буквално сада) на то да пројекат “Јужни ток” није у складу са националним интересима Србије и Бугарске или да није у складу са међународно-правном праксом. Истој тој Европској комисији све ове године су биле познате одредбе Споразума из 2008. године. На тај начин, за подстицање антируске хистерије и практичним гасним уценама Бугарске и Србије, треба тражити свеже корене. И ти корени се у првом реду могу наћи са друге стране океана.

Пажњи бугарске политичке и друштвене елите није промакла чињеница да је Премијер Орешковски своју изјаву о Јужном току (која је у директној супротности са уверавањима која су се чула из уста владиних чиновника буквално пре пар дана, приликом разговора о поверењу кабинету) дао после сурета са “тројком” америчких конгресмена на челу са сенатором Џоном Меккејном. Последњи се чак није ни потрудио да прикрије који су услови постављени Софији и другим партнерима Русије: “Ми схватамо насталу ситуацију и желели би да у “Јужном току” буде мање руског учешћа”.

Јасно је да притисак на руске партнере у Европи САД покушавају да умотају у омот антируских санкција. Међутим, главни разлог уопште није Украјина. Према информацијама којима располажемо, Вашингтон је одлучио да поново удари по Јужном току (у коме између осталог учествује и немачки и француски капитал) након добијања алармантних извештаја из Бакуа. Извор из азербејџанске компаније ГНКАР (SOCAR) ставио је до знања да француска компанија TOTAL и немачка компанија E.ON могу продати своје акције у изградњи Трансјадранског гасовода (ТЈГ). “Немачки концерн E.ON већ је најавио своју намеру да прода свој удео у пројекту ТЈГ. Француски TOTAL је такође најавио продају свог удела у том пројекту” – истакао је извор.[7] Ако узмемо у обзир да је управо ТЈГ требало да представља замену за пројекат Nabucco који су снажно лобирали САД и ЕУ – онда панику Вашингтона и Брисела није тешко схватити.

На тај начин, следећи трајекторију Брисела и Вашингтона, опоненти пројекта Јужни ток једино служе туђим интересима.Има још један интересантан моменат који америчкој страни наноси нервозу. Тај моменат је повезан са укупном ситуацијом на енергетском попришту. Ових дана је публикован извештај Међународне енергетске агенције World Energy Investment Outlook 2014, у коме се предвиђа пад “шкриљчане револуције” у САД и што је најважније, зависност земље од увоза на фону смањења извозних могућности Саудијске Арабије и Ирана. [8]

У насталој ситуацији, за Америку је од виталног значаја преузимање контроле главних извора енергије, као и маршрута транспортовања енергије, како не би изгубили своју позицију на глобалном енергетском тржишту. И уцењивање Брисела, Софије и Београда у оваквим условима, за Вашингтон представља потпуно оправдано средство за обезбеђење искључиво својих сопствених интереса.

__________

Напомене:

[1] ИТАР-ТАСС 09.06.2014 13:01

[2] ИТАР-ТАСС 09.06.2014 12:53

[3] ИНТЕРФАКС 09.06.2014 15:15

[4] http://www.downstreamtoday.com/news/arti...a_id=12070

[5] Стандард, 16.05.2009.

[6] http://www.bloomberg.com/apps/news?pid=n...TM4QijmIMk

[7] ИНТЕРФАКС-АЗЕРБАЙДЖАН 03.06.2014 15:35

[8] РБК daily, 04.06.2014

Топлица • 4 hours ago
ПИ је човек од интегритета и не памтим случај да би написао било шта сензационалистичи, у стилу Западних блебетала. Ми присуствујемо отвореној, грубој и бесрамној борби Империје да се одржи на врху у стварима од стртешког значаја.
Запрепашћујуће је стање свести а и достојанства елита свих горе поменутих Европских држава. И у овом случају али једнако и ономад кад су прекоокеански разбојници рушили наше мостове на Дунаву, спречавајући пловидбу свих, или сад у Украини потпаљивали рат.

Није логично, није могуће да они, Европљани не препознају своју штету у свему томе. Како је онда могућа толика дисциплина толиког броја великих држава ?! Куда ово води и чиме ће се завршити ? Хоће ли Европа заиста остати без Руског гаса ?
И шта нас још чека од Империјалаца који имају, за наше појмове чудноват, уврнут ум и огромне залихе средстава за деструкцију . . . ?!

banev • 9 hours ago
Procitao sam skoro negde analizu jednog ruskog analiticara (cak mozda i funkcionera ruske vlade), da JT Rusija gradi na svoju stetu (mislim finansijski se ne isplati jer uglavnom ona sama ulaze u infrastrukturu). Ne ulazim u geostrategijska pitanja, ali mislim da je ovo tacno, posebno posle potpisivanja ugovora sa Kinom.

Cisto korporativno razmisljanje!

Znaci brzo ce se postaviti u Evropi (ne EU) pitanje, a sa cim cemo se grejati sledece zime.

Bianca banev • 4 hours ago
Ima razlika izmedju Ruskih analiticara i "Ruskih" analiticara. Sto god Rusija radi, uvek je negativno, i uvek mora biti nesto politicko, i prema tome, nekomercijalno. To je nacin da se utjece na Rusko javno mjenje, da misli da Rusija trosi pare na neke geopoliticke ciljeve, dok su te pare potrebne kod kuce. Iako se potvrdjuje da je Rusija svoj geopoliticki kapital trosila vrlo razumno.
Pogledajmo sada pricu o gasu iz skriljaca i nafti iz pjescanika. Sve svetske medije su te tehonogije dizale do nebesa, iako su vec nekoliko godina dostupne studije koje ukazuju na opasne miskalkulacije, ako ne i obmanu. Obmana je logicna posljedica kombinacija tehnoloske moci, ali i naivnosti, a onda pozlacena igrama na berzi. Medjutim, to nije nikakva izlika da sve medije diljem zapada, a i drugdje po svetu, prepricavaju te price, iako je bilo poznato vec 2010 da je istina sasvim druga stvar. US je napravila veliku gresku guranjem EU da kupuje gas iz skriljaca, kao da je to samo pitanje izgradnje infrastrukture za postojenja pretvaranja gasa u tekuci gas i prekookeanski prevoz. Sa insistiranjem na tom resenju, ogolila su se dva problema. Proizvodnja gasa iz skriljaca kosta vise nego sto se komercijalno moze zaraditi od tog gasa, a izvori su puno, puno manji u obimu, nego sto se je nekada tvrdila. Drugi problem je ukazao na skup proces infrastrukture za tekuci gas i trosak transporta. Na primer, Katar koji ima velike kolicine gasa, i prodaje tekuci gas, nema problema sa snabdevanjem. Ali, taj gas je vec danas dvostruko skuplji od gasa iz gasovoda. A cena ce samo rasti. Ocekuje se vec 2014-2015 da postane ocigledno da opadaju rezerve nafte na svetu. A to znaci da sve industrije koje su ovisne o prekookeanskom transportu -- ce poskupiti. Prekookeanski transport je ovisan o nafti, i zamene nisu niti jednostavne niti jefine.
Pritisak na Juzni Tok je logicna posljedica miskalkulacije. Sada dolazi iracionalni "sa nama ili protiv nas" stav US politike. Cak ako je i stetno i ludjacko, ali morate biti uz nas. I ako smo zajedno i uporni, Rusija, Iran i drugi ce morati da zapadu poklone nesto energije. A placenici u Iraku su vec okupirali dio sjevernog Iraka gdje su izvori energenata, kao i istocni dio Sirije. Sve sasvim "slucajno".

banev Bianca • an hour ago
Slazem se u vezi svega oko gasa i jasno je da Rusija ima adute. Takodje ti aduti su sada problem SAD (zapada) i njihovih kompanija.
Ja sam samo hteo da kazem da sve poslove oko prodaje ruskog gasa bilo u Evropi , bilo u Aziji vode ruske kompanije (pregovaraju, potpisuju ugovore, itd.), sto ranije nije bio slucaj. Iako svi znamo da su te kompanije u osnovi drzavne, ili ih drzava ovako, ili onako drzi u saci, dobro je sto su pocele da se ponasaju i posluju po principima "zapadnih korporacija". Cak mislim da u nekim stvarima su i ispred njih (cvrstina u hierarhiji odlucivanja, finansijska sigurnost i stabilnost koju im pruza drzava i sl.). E, to i jeste glavni problem oko ruskog gasa za zapad. Kinezi su to odmah shvatili i postigli dobru cenu, na obostrano zadovoljstvo.

worldwideweb banev • 5 hours ago
Treba se prvo znati za koju konkretno cenu ide gas u Kinu da bi se moglo pisati da li grade na svoju stetu ili ne. U svakom slucaju zele da zaobidju Ukrajinu kao glavno cvoriste i ovo je jedan od delova tog plana

banev worldwideweb • 5 hours ago
Cene gasa tamo i ovamo su naravno bitne, ali mislim da je JT, bez obzira na cenu, vrlo vazan za Rusiju i zbog mnogih drugih razloga.
Komentarom sam samo zeleo da istaknem da se i Rusija moze korporativno ponasati, a mislim da je to i bio cilj izjave ruskog zvanicnika.
Одговори
#13

МИЛОРАД ВУЧЕЛИЋ: ЗАШТО МИНИСТАРКИ МИХАЈЛОВИЋ НЕ ТРЕБА ЈУЖНИ ТОК, А АНГЕЛИ МЕРКЕЛ ТРЕБА?
Да ли је министарка Михајловић комесар ЕУ и потпредседница задужена за Србију и за систематско ометање односа Србије и Русије?

Почела је да нас краси невиђена брзина. Мисли се далеко унапред. Брине се како да нас у наредној деценији не снађе нека невоља. У томе предњачи потпредседница наше владе Зорана Михајловић.

Попут муње небеске, како би рекли наши стари, она каже „да ми морамо водити рачуна о енергетској безбедности и не смемо седети скрштених руку док односи Русије и Украјине не буду бољи…“ Зато треба да одмах почнемо изградњу гасовода Ниш − Димитровград да бисмо се прикључили на гас из Азербејџана и да посредно и унапред откачимо Русију и испунимо налоге ЕУ мада никад нећемо бити њени чланови. Она брине не само наше него и бугарске бриге. Било би неопходно да нам неко протумачи чега је све министар министарка Михајловићева и које све функције она обавља. Да ли је и даље министар енергетике, чији је позитивни учинак непознат, или је пак само њој познат? Да ли је министарка саобраћаја политички комесар у Министарству енергетике или је реч о демонстрацији жаљења и фрустрације због тога што више није задужена за овај сектор? Има ли она премало задужења у свом министарству па волонтира у Министарству енергетике? Или је она комесар ЕУ и потпредседница задужена за Србију и за систематско ометање односа Србије и Русије? До сада јој није било довољно? Да ли је она, када је руски гас у питању, безбрижнија од немачке канцеларке Меркелове и зашто је тако? Шта је то што је чини опуштенијом? Како то да немамо пара за изградњу наше деонице Јужног тока, али их имамо за конкурентски гасовод? С ким су и како уговорена та средства, јавно или тајно, обећано или стварно, да ли се на овај начин лобира за неке друге компаније или интересе неких других земаља? Када имамо толико пара, зашто већ увелико не градимо Јужни ток?

Поред ових важних питања, чини се да би неко морао званично да одговори и на тешке претње које се овде изричу Европској унији. Министар спољних послова и први потпредседник владе Ивица Дачић рекао је, наиме, да ЕУ треба да преузме улогу Југославије, која је ширила сарадњу и мир међу државама и народима! Замислите да неко хоће да уђе у Бриселску заједницу а ставља јој у изглед да ће скончати у крви грађанског и још три рата, потом и уз агресију великог броја земаља НАТО под командом Америке! Управо, дакле, онако како се догодило у случају разбијања Југославије! Друго, такође важно: не сме се у наше име, преко министра Дачића, Југославијом претити великом броју наших суседа, а пре свега Хрватима, Црногорцима и Бошњацима јер је њима свака помисао на њу мрска и у томе одмах виде опасност од великосрпског хегемонизма и његовог повампирења. Рецимо, Хрватска нам никада неће допустити да уђемо у ЕУ, где иначе нећемо никада ући, ако само наслути опасност повампирења југословенства и Велике Србије. Зашто неко упорно у вези са ЕУ помиње Аустроугарску? Личи ли или не личи икоме ЕУ на „тамницу народа“? Шта је смисао ширења таквих страхова?

Зар је Србија толико провинцијализована да је потребно да јој дође неки другоразредни историчар Кларк да би нама у Србији казао оно што ми одувек знамо: да Гаврило Принцип није злочинац и терориста и да није крив за почетак Првог светског рата? И да му се ми због те и такве тврдње дивимо и захваљујемо му се? Да ли смо ми толико провинцијализовани да са великом пажњом слушамо извесног Сакса, а није плејбој Гинтер коме смо се дивили због љубавне везе са Брижит Бардо, који нам прича да за нас није решење шок-терапија? Као да ми то одавно и на својој кожи проверено не знамо. И као да се не сећамо како су његова теорија и пракса не само нас него и Русију завиле у црно.

Нема (или има!) са овим Саксом непосредне везе то што је Србија толико богата да не само да помаже својој буржоазији да се нађе на Форбсовој листи најбогатијих у региону него је издашна и према хрватским тајкунима Ивици Тодорићу и Емилу Тедеском.

Неко би морао да нам одговори на ова питања. Можда управо она заслужују некакав приоритет у односу на проблем има ли или нема плагијата у случају доктората министра унутрашњих послова Небојше Стефановића. Испало је да ће свако ко напише да је управљање неким градом сложено и да се за решавања урбаних проблема морају користити стручњаци организовани у разна тела и комисије бити оптужен за плагијат. Уопште, вреба опасност да ће свака успутна реченица или помен неког најбаналнијег општег места изазвати сумњу да је реч о плагијату. Испада да је и легендарни градоначелник Београда Бранко Пешић био плагијатор. Није писао докторате, али је користио знање стручњака да би решавао проблеме Београда. А ако томе додамо да је у његовим службама радио млади Слободан Милошевић, слика постаје потпуно паклена. Гледајући у ретровизор и погледајући кроз шофершајбну, постаје нам такође јасно и зашто је ликвидиран наш банкарски систем. У њему су, и то на високим функцијама, били запослени Слободан Милошевић и Борка Вучић. И баш зато је и наша дојучерашња влада у техничком мандату преузела обавезу да до 2017. ликвидира и Комерцијалну банку. Има ли бољих и убедљивијих разлога да се све ово обави? Зар треба да чекамо да се жути картел врати на власт па да докусури оно што је стицајем околности пропустио или није стигао да уради?

Када је реч о плагијатима, помињу се ових дана и немачки и мађарски министри, те шефови држава али, крајње неправедно, нико ни да помене Стевана Лилића који је још увек редовни професор Правног факултета а који је својевремено, и то читавом књигом и обиљем снажних доказа, оптужен за плагијат. И не само да ништа није било, напредовао је он у научним звањима и јавним делатностима и нико тај највећи скандал у научној заједници овом приликом и не помиње само зато јер поменути Лилић припада другосрбијанској грађанистичкој опцији.

Поменули смо већ неке важне успутне реченице. Као колонијалном привеску, нама истине као и да припадају само у прелазним реченицама. Тако је Џорџ Фридман, директор утицајне америчке агенције за геополитичке анализе Стратфор, гостујући у Београду, казао: „Косово је било грешка од самог почетка.“ И потом је Џорџ мирно наставио своја разматрања о Русији и Украјини. И не нађе се нико да му каже да застане и да каже нешто више и јасније о том признавању грешке. Као и о томе када је он поменуту грешку схватио и има ли то неке последице, на пример, по истину о томе ко је и како разбио Југославију и ко је за то крив.

Али то што је Фридман пропустио да каже објаснио је више него ауторитативно један од највећих мислилаца данашњице, немачки филозоф Јирген Хабермас у интервјуу загребачком „Глобусу“:

„Увијек сам мислио да је Југославија требала остати заједно. Тај распад је био трагедија. Геншер је направио страховиту погрешку, страховиту, с тим прераним признањем Хрватске. То је било велика грешка.“

И тако − из грешке у грешку, без извлачења поука из туђих грешака, ми настављамо да правимо грешке и тек се спремамо да направимо највеће. А Србија, да парафразирамо Ива Војновића, и даље плови и све је даља и даља у тој пловидби.

Извор Печат/Интермагазин, 16. 06. 2014.

Очигледно жена има цео серије еко енергетичне пројекте што она као министарка је омогучила и финанцирала што ће самостално безбедити Србији за своје природне енергетике!
Одговори
#14

As the war of words between Europe and Russia has escalated, one of the outcomes that has emerged is that just like in false flag war over Syria, the Ukraine war was about the simplest possible thing, and yet so very complicate: a gas pipeline. Of course, it was never a secret that the prize in controlling Ukraine was possession of the vast pipeline infrastructure that left Russia and entered Europe, but since it was all Gazprom’s gas in the first place, it didn’t really matter if Kiev had possession of the gas as it transits to Europe, or if, as the case is now, Ukraine is merely a transit hub with all Russian gas delivered to European countries and none of it staying in the civil war torn country. After all as of this moment Ukraine can’t afford any Russian gas, and if it siphons off any of the product destined for Germany and beyond it would simply antagonize its new NATO best friends, who also happen to be Gazprom clients.

No, the pipeline that has emerged with a starring role in the Ukraine conflict has nothing to do with Ukraine, but is a pipeline that crosses several hundred kilometers south of Ukraine – the South Stream project, which leaves the Russian black sea coast south of Crimea, crosses the black sea, and traverses Bulgaria, Serbia, Hungary and ends up in the gas hub in Baumgarten, Austria from where it proceeds to all points in central Europe, mostly Germany.

The project, which was conceived in 2007, was meant explicitly to bypass Ukraine, and to be an alternative to the now mothballed Nabucco gas pipeline which, with the backing of the US and Europe, would have taken Caspian gas (mainly Azerbaijan and Turkmenistan) and traverse Turkey before emerging in Bulgaria, and then followed the European path of the South Stream into the Austrian hub and beyond.

Not surprisingly, it was the key transit hub of the South Stream, Bulgaria, that started making problems for Putin even as he succeeded in trumping Nabucco (when in June 2013 the CEO of Austrian energy giant OMV, Gerhard Roiss, announced the project as “over” after the Turkish Shah Deniz consortium chose the Trans-Adriatic Pipieline over Nabucco as a gas export route which would supply Italy instead of Austria).

Recall that it was in January, two months before the Ukraine government was overthrown that the prime minister of Bulgaria – a country that has a very distinguished love/hate relationship with Russia (a relationship which the US would love to make more “hate”) – Plamen Oresharski, surprisingly ordered a halt to work on the South Stream, on the recommendation of the EU. The decision was announced after his talks with US senators.

“At this time there is a request from the European Commission, after which we’ve suspended the current works, I ordered it,” Oresharski told journalists after meeting with John McCain, Chris Murphy and Ron Johnson during their visit to Bulgaria on Sunday. “Further proceedings will be decided after additional consultations with Brussels.”

At the time McCain, commenting on the situation, said that “Bulgaria should solve the South Stream problems in collaboration with European colleagues,” adding that in the current situation they would want “less Russian involvement” in the project.

“America has decided that it wants to put itself in a position where it excludes anybody it doesn’t like from countries where it thinks it might have an interest, and there is no economic rationality in this at all. Europeans are very pragmatic, they are looking for cheap energy resources – clean energy resources, and Russia can supply that. But the thing with the South Stream is that it doesn’t fit with the politics of the situation,”

Ben Aris, editor of Business New Europe told RT.

It was also in January when EU authorities ordered Bulgaria to suspend construction on its link of the pipeline, which is planned to transport Russian natural gas through the Black Sea to Bulgaria and onward to western Europe. Brussels wants the project frozen, pending a decision on whether it violates the EU competition regulations on a single energy market. It believes South Stream does not comply with the rules prohibiting energy producers from also controlling pipeline access.

Therein, of course, lies the rub, because as Europe has learned the hard way so many times, its overreliance on Russia for both the production and the transit of gas means that it has absolutely no leverage over the Kremlin – something recent events in Ukraine have only confirmed.

Putin, earlier today, merely cemented the reality that it is not so much about who controls the energy transit pipelines, but whose influence controls Europe: America’s or Russia’s. “The US opposes the Russian South Stream gas pipeline project because it wants to supply gas to Europe itself, President Putin said on Tuesday. He called the situation an “ordinary competitive struggle.”

“They do everything to disrupt this contract. There is nothing unusual here. This is an ordinary competitive struggle. In the course of this competition, political tools are also being used,” the Russian president said after holding talks with his Austrian counterpart, President Heinz Fischer, in Vienna.

“We are in talks with our contract partners, not with third parties. That our US friends are unhappy about South Stream, well, they were unhappy in 1962 too, when the gas-for-pipes project with Germany was beginning. Now they are unhappy too, nothing has changed, except the fact that they want to supply to the European market themselves,”

Putin stated.

Should this happen, American gas “will not be cheaper than Russian gas – pipe gas is always cheaper than liquefied gas,” Putin stressed.

Which in turn brings us to the culmination of the political struggle over the South Stream, when earlier today, in yet another coup for the Kremlin, one of the most stable and respected European countries, AAA-rated Austria gave its final approval to the “controversial” Russian gas pipeline project early Tuesday, defying EU officials and welcoming Russian President Vladimir Putin to the neutral country that has been a long-standing energy customer for Moscow.

As Reuters reports, “the chief executives of Russia’s Gazprom and Austria’s OMV sealed the deal to build a branch of the South Stream gas pipeline to Austria, a staunch defender of the project in the face of opposition from the European Commission.”

In other words, one short month after Putin concluded the Holy Grail deal with Beijing, he not only managed to formalize his conquest of Europe’s energy needs with yet another pipeline, one which completely bypasses Ukraine (for numerous reasons but mostly one: call it a Plan B), but scored a massive political victory by creating a fissure in the heart of the Eurozone, after Austria openly defied its European peers and sided with Putin.

Needless to say, the European Commission is furious, and is digging in its heels saying South Stream does not comply with EU competition law because it offers no access to third parties. South Stream also, as noted above, counters the EU’s policy of diversifying supply sources to reduce dependence on Russia.

But OMV CEO Gerhard Roiss, in a stunning moment of realpolitik clarity and admission that when it comes to the energy future of Europe, Putin is more important than Mario Draghi, told a news conference after the signing: “Europe needs Russian gas. Europe will need more Russian gas in future because European gas production is falling … I think the European Union understands this, too.”

Of course, they do. The only issue is they don’t want to admit it because doing so seals Europea’s fate as a vassal energy state of Russia. As for Europe’s pipedream, pardon the pun, alternative of receiving LNG from the US, it was none other than Cnehiere CEO Charif Souki who said in April, when asked if Cheniere’s terminal could rescue eastern European countries from their dependence on Russia, that “It’s flattering to be talked about like this, but it’s all nonsense. It’s so much nonsense that I can’t believe anybody really believes it.”

They don’t, but it’s all politics. And in politics it is all about wielding power, or submitting to it. Austria did the latter today, and by defecting on its European peers, it may have started a process that leads to the splintering of the Eurozone itself, with none other than Vladimir Putin once again pulling the strings.

The project has pitted European industry against politicians in Brussels, and divided South Stream supporters – which stretch from Germany through the heavily Russia-dependent central and southeastern Europe – from other EU member states.

On a one-day working visit to Vienna that drew some criticism in the EU, Putin spoke of close business ties to Austria, the first western European country to sign, in 1968, long-term gas supply deals with Moscow.

He called Austria an “important and reliable” partner for Russia, which is Austria’s third-biggest non-EU trading partner after the United States and Switzerland.

Austrian President Heinz Fischer also defended the South Stream project, saying: “No one can explain to me – and I can’t explain to the Austrian people – why a pipeline that crosses EU and NATO countries can’t go 50 km into Austria.”

Oh and for the record, the Austrian president said “He said he opposed sanctions against Moscow”… just in case the next time Europe dares to pass off any Russian sanctions over Ukraine decision as unanimous.

And speaking of Ukraine, things got downright bizarre in Vienna when the head of Austria’s chamber of commerce reminded Putin that part of Ukraine had belonged to Austria in 1914. “What is that supposed to mean? What are you proposing?” Putin quipped, eliciting laughter from the business elite. Next thing you know Putin will be joking about annexing Hungary…

And there you have it, just in case it was still unclear: what is happening in Ukraine is all a big joke to the power brokers in Europe, the “business elite” – the decision has long since been made that Putin will see no objection by said elite to whatever his intentions with regard to the irrelevant and civil war-torn country are. Aside, of course, from the token CIA and US theater fit simply for lower common denominator consumption.

The joint South Stream Austria project will be 50 percent owned by Gazprom – Russia’s largest gas producer – and 50 percent owned by Austria’s OMV Group, the country’s largest oil and gas company.

Austria’s president Fischer stated that if anyone criticizes Austria, they should also criticize other member countries and their companies.

“I suppose that there will be no such moment when such a country as Austria will not be holding talks with a partner, which has intense relations with us, and will not be ready to negotiate with it,” the Austrian leader said.

“We know such a dialogue does not contradict any EU decision,” he added. What he meant is that nobody in Europe can tell Putin what to do.

As for the logistical issues of the pipeline, now that the agreement has been signed, they will all be resolved in due course: Gazprom chief Alexei Miller said earlier he was in weekly if not daily contact with European Energy Commissioner Guenther Oettinger about winning approval for the South Stream project.

“We solve problems as they come up, and now the problem of construction of the pipeline is to be solved,” Miller said.

The pipeline deal does not address the question of third-party access, which is required by EU law to prevent the owner of an energy source from monopolising its distribution channels. OMV’s Roiss said the issue must be negotiated with Brussels. Roiss said the Austrian part of the pipeline, which is planned to be built in 2016 and deliver its first gas supplies around the start of 2017, would comply fully with European law.

Gazprom and OMV said they would split the 200 million euro ($272 million) costs of building the 50-km (31- mile) Austrian stretch of South Stream, which in total will be 2,446 km long. The total cost of the South Stream pipeline is $40 billion.

At the end of the day it’s only capex: money that is more than returned to the investor in the long-run. America may remember capex – it’s what companies did before they pushed financial engineering beyond the edge, all in the pursuit of short-term capital appreciation gains. And if Gazprom can’t fund it, we are confident China would be delighted to invest in the project by buying a few billion Renminbi-denominated bonds.

So congratulations to Putin: today he merely further cemented his status as Europe’s default energy provider. But not only that. As Reuters noted some politicians have warned that Putin may try to exploit divisions between friendly EU states, such as neutral Austria with its traditionally good ties to Moscow, and those like Britain that want to take a harder line.

“Obviously … Putin wants to split the European Union. That’s nothing new. That’s what the Russians always try to do when they are in a corner,” Swedish Foreign Minister Carl Bildt told Austrian broadcaster ORF on Monday.

Well, Mr. Bildt, Russia certainly succeeded in sowing the seeds of even more discord in the European Union, whose most stable country just sided with Putin and told all of its European “partners”, Merkel and Cameron included, a big fuck you. As for your completely wrong remark about just who is “in the corner” we will let it slip: after all, as that other European career politician Jean-Claude Juncker taught us, when it gets serious, you have to lie.

http://www.globalresearch.ca/putin-score...pe/5388476
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним