Поруке: 4,406
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
652
Чије су ово речи и од када:
Цитат:у случају каквих репресалија над Српским живљем, у могућности смо, да то дупло учинимо над Хрватским, а ако би пак било ово предузето од стране окупатора, опет смо у могућности да и њему вратимо, јер у Славонији живи око 10.000 Немаца; ако би се овладало Пожешком котлином и наведеним срезовима, односно ако успемо, како нам је у плану, да пресечемо Хрватску на линији Вировитица—Јасеновац, или у идеалнијем случају још западније — онда се не може замислити организовање позадине и цивилних власти без учешћа Хрвата Југословенски орјентисаних (због овога у одреду имам већ неколико Хрвата, који су такође испред усташа као Југословени избегли).
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 1,361
Теме: 10
Придружен: Apr 2015
(24-03-2017, 09:58 PM)Николај Пише: Чије су ово речи и од када:
Цитат:у случају каквих репресалија над Српским живљем, у могућности смо, да то дупло учинимо над Хрватским, а ако би пак било ово предузето од стране окупатора, опет смо у могућности да и њему вратимо, јер у Славонији живи око 10.000 Немаца; ако би се овладало Пожешком котлином и наведеним срезовима, односно ако успемо, како нам је у плану, да пресечемо Хрватску на линији Вировитица—Јасеновац, или у идеалнијем случају још западније — онда се не може замислити организовање позадине и цивилних власти без учешћа Хрвата Југословенски орјентисаних (због овога у одреду имам већ неколико Хрвата, који су такође испред усташа као Југословени избегли).
Можда Дража, април - мај 41.
Поруке: 4,406
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
652
Пешадијски капетан I класе Жарко Милуровић у писму мајору Бошку Тородовићу 13. фебруара 1942. године.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 1,361
Теме: 10
Придружен: Apr 2015
(31-03-2017, 10:12 PM)Николај Пише: Пешадијски капетан I класе Жарко Милуровић у писму мајору Бошку Тородовићу 13. фебруара 1942. године.
У којој јединици је он био током рата?
Код Драже је постојала и команда Славоније, чини ми се да је једно вријеме била смјештена у околини Обреновца.
Поруке: 4,406
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
652
Формирао је један одред од око 300 људи у Београду, избеглица из Славоније, али није могао да обезбеди наоружање преко Недића, па је кренуо без одреда. У путу су га убили комунисти, на Мајевици, неколико месеци после овог писма.
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Поруке: 4,406
Теме: 55
Придружен: Jul 2013
Углед:
652
"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
(Последња измена: 25-04-2017, 10:11 PM од
Николај.)
Поруке: 1,361
Теме: 10
Придружен: Apr 2015
Подсjећање на страшна зла у хрватском усташком логору Јасеновац: При клању кољач Којић је пио крв заточеника
Цитат:Услијед сталног придоласка, у паклу Јасеновцу сакупио се големи број заточеника. О подне, сви заточеници пред казанима чекали су поредани по двоје у дугим низовима („реповима“). Одједном дојурио до пред саме казане аутомобил и из њега изашао Љубо Милош. Дозвао главног кухара и упитао, колико има заточеника. Одговоривши да ће одмах извидити и јавити му број, Милош једва спомене: „Није потребно, вас је“… настави свом шоферу, да му из аута преда његову „шмајсерицу“, с којом простреља неколико стотина заточеника. Сви остали разбјежани заточеници морали су се вратити и преко мртвих другова примати јадну храну. Такво је било наређење Милоша, који је све то мирно проматрао, смијао се и удаљио аутомобилом…
Једно отпоподне дотјерали четири усташе у заточеничку кухињу пакла Јасеновца велику крмачу и до 70 кг тешку. Пронашли је у оближњој шуми вани жице. Без икаква увода, нареде кухару, да је испече за један сат. Кухар одговори, да то временски није никако могуће, нашто су дохватили цјепанице, те с њима млатили и усмртили кухара с тројицом још заточеника, који су као помоћно особље били запослени у самој кухињи. Сваки од четворице убица имао је своју жртву…
При клању те групе, кољач Којић је пио крв заточеника. Преосталу четвртину, с још новом већом групом допремљених Срба тих дана, дотукли су маљевима на самом гробљу под водством кољача поручника Мујице…
29. новембра 1941. године блокирала је усташка стража цијелу бараку Срба у логору III. б. – такозвану групу Слободана. У саму бараку ушло је је 10-12 посебних усташа. Заточенике су тјерали вани, гдје су пред вратима чекали маљевима: Матковић, Љубо Милош и Модрић. Излазећи, једног по једног би дотукли. Уколико би један „фулао“, други би довршио. Тим злочином пало је 113 Срба. Исте маљеве су касније кухари морали прати у великим казанима од хране…
На сам Бадњак 1942. године, Љубо Милош је пијанчевао с кољачима. Том згодом дао налог да се пред зграду сврстају сви заточеници интелектуалци. Налог је одмах извршен. Скупило се око седамдесет заточеника, број већи, јер су многи помишљали на неко признање и божићницу за њихов рад и труд. Пред њих је изишао сам Милош и одржао говор, истичући: да су вриједни и заслужни својим радом, да су се у логору поправили… Једва заврши говор, појавише се кољачи (јасно, при пићу тако договорено), и Милош нареди, да се сви заточеници смјеста свуку до гола… Такви, морали су се спустити потрбушке на снијег, гдје су их кољачи боли ножевима… Милош, удовољен и засићен мучењем и крвљу тог свог звјерства, пред нагли одлазак, само још изрече: „Доста, бјежте“… Који су могли, разбјежаше се голи… Многи су ту остали до доласка гробара по њих…
Десетак дана пред Божић 1943. године бачено је у „Кулу“ стотину Срба са женама и дјецом. Били су затворени без хране и воде. Зором, кад су се дизале заточенице из покрајних настамба због обављања нужде, чуле би тужне и болне гласове тих биједника… „Носите мртве… Спашавајте дјецу… Дајте воде“… Након 14 дана отворена је та „ћелија смрти“. Многи су били мртви. Преостали на животу били су нахрањени, али, отрованим јелом… Нађени су одмах затим сви мртви, згрчени тако да им се брада ко слијепила с кољенима… Гробари их разнесоше и зато добили испечени одојак, бијелог круха, ракије, вина и цигарета. И, кад су се најели, били су и они заклани…
У „Кули“ је лежало 60 протворених заточеника Срба, јер је нетко споменуо да се договарају о бјегству. Дошла је Маја с водником Станком Бевандом, заставником Антом Врбаном и осталим крвницима. Везали им жицом руке на леђа и одвели их у дугом низу, један по један, у мушки логор. Ту их и пострељали. Многи још живи заједно с мртвима побацани су на платовска кола, с којих је цурила крв све до гробља… Чуо се глас живих испод мртвих заточеника: „Убиј ме до краја“…
Једном згодом код сабирања ситне дјеце дошао Макс Лубурић. Хтио је ући у једну настамбу. Улаз му пречило нејако умируће дијете. Лубурић га захватио на чизму и ногом бацио далеко до зида, на ком се уз крв разабирао и сам мозак дјетета…
У „Кули“, под степеницама у мрачном углу нека заточеница родила мртво дијете. Растужена и здвојна, ту и оста. Прљава и замазана с мноштвом мува на себи. Видећи то крвници, однијели су је, бацили у јаму и закопали живу…
(Одломци из књиге „У мучилишти-паклу ЈАСЕНОВАЦ“ Ђорђа Милише, властито фототипско издање, Загреб, 1945, репринт: НИП Политика, Београд, 1991.)
(Последња измена: 27-05-2017, 12:25 AM од
Брада.)
![[Слика: scan0001.gif]](https://s18.postimg.org/9e4i4bag9/scan0001.gif)
![[Слика: scan0002.gif]](https://s8.postimg.org/r69ksonnp/scan0002.gif)
![[Слика: scan0003.gif]](https://s17.postimg.org/mk291rqq7/scan0003.gif)