[Драго Авлијаш]

Колико верзија о смрти Радомира Нешковића има?

[Романија]

Па ето баш сам јуче објавио његову слику на фб страници, и почео да размишљам о томе. Постоји прва која каже да је убијен из митраљеза 1945 што сигурно није тачно јер је виђен 1948 у свом селу Милковићи како долази по шмајсер. Друга каже да је отишао у иностранство, променио име, и на крају умро у Америци у дубокој старости ( ја надам да је ова тачна)..у овој верзији постоји подверзија да су он и његови четници правили пробој и да је само он успјео да пређе границу и преживи. Постоји још једна како је извршио самоубиство када су га опколили што такође није тачно јер тијело никад није пронађено. Постоји и верзија да је отишао у неки манастир и ту се замонашио и провео остатак живота.
Е сад, не знам да ли је ова прича везана за њега или Саву Дерикоњу.. Комунисти су убили једног четника за кога су мислили да је Радомир/Саво, и леш однијели његовој мајци да потврди идентитет. Она је рекла да је то њен син и комунисти су мислили да су обавили посао. Међутим, његова мајка никада није носила црнину, што показује да је слагала комунисте.. Све у свему, по мени највјероватнија теорија је да Радомир отишао у Америку.
"ОЗНА КАЖЕ ДА ПОГИБЕ РАДЕ,
АЛ СЕ РАДЕ ЈАВЉА ИЗ КАНАДЕ".

[Милослав Самарџић]

На жалост, та теорија сигурно није тачна...

[Романија]

На жалост, та теорија сигурно није тачна...

Koja, за Америку? Ево сад сам чуо још једну, да је сахрањен у манастиру на Фрушкој гори..Која је по Вама тачна?

[Милослав Самарџић]

Тачно је само да је погинуо после рата, тј. само то је сигурно.

[Зоран Недељковић]

Ова прича за манастир није везана за Дерикоњу, већ за Нешковића, али сада колико је тачна, питање је. Постоји и она верзија о погибији на Озрену, 1950 год. Све је нагађање, а најмање је вероватно да је успео да стигне до Америке. Можда би нешто више знали потомци, ако их има, његове сестре Јање и зета п.пук. Мирослава Ранчића инж, предр. директора-Вистада-.

[Романија]

Ова прича за манастир није везана за Дерикоњу, већ за Нешковића, али сада колико је тачна, питање је. Постоји и она верзија о погибији на Озрену, 1950 год. Све је нагађање, а најмање је вероватно да је успео да стигне до Америке. Можда би нешто више знали потомци, ако их има, његове сестре Јање и зета п.пук. Мирослава Ранчића инж, предр. директора-Вистада-.

Мислио сам у вези ове приче о мајци а не за манастир. Ја знам доста људи по Рогатици, Вишеграду и Романији који се презивају Нешковић, мада невјерујем да и они могу ишта знати.

[Драго Авлијаш]

Оно што сам ја чуо и то од људи који су били сведоци да му мајка никад није воштаницу палила,да ли је то само мајчинска жеља да не призна истину или је заиста имала контакт с Радомиром,то већ људи који су на тим теренима никако не могу да одгонетну.
У књигама М.Крсмановића се помиње и верзија да је завршио у Аустрији и умро 1956 год. или касније.

[Романија]

И ја сам читао Момира - Незарасле ране.. он не пише нигдје да је погинуо, како Самарџић тврди.

[Милослав Самарџић]

Нађох белешку разговора од 20. октобра 1999, са четником Здравком Топаловићем, у Вишеграду. Рекао ми је да је Нешковић убијен после рата, није зао где. За Косорића каже да је убијен у селу Сочице код Рогатице, 1946, за Матовића да је умро у пећини изнад села Дринска, 1948, да је сахрањен испод пећине.

Топаловић ми је помогао да допуним формацију Дринског и Романијског корпуса. За Романијски, остало је нејасно ко је сем Косорића командовао 2. рогатичком и 2. романсијском бригадом, па ако неко зна, нека јави.

50. Романијски корпус - Горски штаб 220
Командант: капетан Милорад Момчиловић (погинуо на Лијевча пољу априла 1945)
Начелник штаба: поручник корвете Славко Ђурковић
Ађутант: наредник-водник Благоје Станић
Заступник команданта: пуковник Гојко Борота
Шеф пропагандног одсека: поручник Живановић Стеван
Корпусни свештеник: свештеник Мијатовић Вељко
Срезови: Сарајевски, Власенички, Рогатички и Калиновички
Бригаде:
- 1. сарајевска (ком. п.пор. Саво Дерикоња, погинуо после рата)
- 2. сарајевска (ком. поручник Стева Воиновић, поручник Никола Вукасовић, капетан Владо Тешановић); начелник штаба Вељовић Душан, ађутант Капор Милорад, интендант арт. поручник Станић Радован, Летећи одред ком. п. поручник Вељовић Мирко, командант Игманског батаљона потпоручник Авлијаш Драго, командант Трнавског батаљона Бјелица Маринко
- 1. рогатичка (ком. поручник Добрица Ђукић, до јесени 1943, када постаје ком. Летеће бригаде ''Босна''; погинуо је крајем 1944. од усташа; од јесени 1943. ком. наредник-водник па поручник поручник Радомир Нешковић из Рогатице, убијен после рата)
- 2. рогатичка (ком. поручник Радивоје Косорић; убијен 1946. у селу Сочице код Рогатице)
- 1. романијска (ком. капетан Радомир Нешковић, до јесени 1943.)
- 2. романијска (ком. пор. Радивоје Косорић)
- Власеничка (ком. поручник Моћо Мићић па капетан Радомир Тушевљаковић; заробљен 1946, убијен у Сарајеву 1947)
- Калиновачка (ком. мајор Станоје Мазић, помоћник команданта Урош Говедарица)
Бројно стање: око 5.000 људи под оружјем
Напомена: Постојао је и 1. босански корпус, као привремена јединица. Командовао је Момчиловић, а корпус су чинили делови Романијског и Дринског корпуса


51. Дрински корпус
Командант: мајор Алекса Драшковић
Начелник штаба: капетан Глумац Стеван
Помоћник команданта: капетан Јовановић Предраг
Шеф пропаганде: свештеник Станојевић Новак (преживео рат)
Корпусни свештеник: свештеник Радовић Милан па свештеник Станојевић Новак
Командир Пратеће чете: поручник Бора Благојевић (убијен око 1970. у Бриселу од стране СДБ-а)
Срезови: Сребренички, Вишеградски, Чајнички и Фочански
Бригаде:
- Вишеградска (ком. капетан Павле Грубач, па капетан Драгиша Васиљевић из Ваљева; заменик ком. Раде Суботиничић, емигрирао; ком. Добрунског батаљона наредник Будимир Гајић из с. Грање, погинуо 1946; ком. Жлијебског батаљона наредник Никола Малиновић; ком. Руђанског батаљона капетан Милош Вучковић, погинуо код Чајнича 1947; ком. Пратеће чете Миливоје Милићевић из Вишеграда, умро у Вишеграду око 1990, па поручник Србобран Српско Мединица, погинуо 1951. код Вишеграда)
- Сребреничка (ком. капетан Ненад Ђорђевић)
- Летећа бригада ''Босна'' (ком. капетан Петар Јосић)
- Бригада ''5. октобар'' (по дану ослобођења Вишеграда од Немаца 1943)
- Фочанска (ком. п.пор. Милан Матовић, оболео и умро у пећини поред с. Дринска 1948, где је и сахрањен, начелник штаба Саво Бодирога)
- Чајничка (ком. п.пор. Милош Вучковић, погинуо 1946, начелник штаба п.пор. Жарко Кораћ)
Бројно стање: око 3.500 људи под оружјем

[Милослав Самарџић]

Здравко Топаловић ми је тога дана испричао и за ликвидацију немачког мајора Хелмута Ромела, 1944. године на старом путу за Сарајево, на Сјемећу. То је наводно сим маршала Ромела.
Четник Лука Ђурић из Лознице код Вишеграда - четник 3. вода 3. жлијебског батаљона Вишеградске бригаде - скочио је на блиндирано возило, отворио поклопац и ликвидирао посаду. Поред њега је био Миладин Крсмановић из Вишеграда, а у борби је учествовао и Топаловић (поред осталих).
Запленили су и униформу мајора и сакрили је. После рата, када је заробљен, комунисти су присиљавали Топаловића да каже да су ту акцију извели партизани, али није хтео. Морао је да им каже где је сакривена униформа. Они су је узели, па су ипак причали да је то њихов ратни плен.

[Николај]

Ромел је имао само сина Манфреда који је умро прошле године, тако да тај сигурно није Ромелов син.

[Зоран Недељковић]

Нађох белешку разговора од 20. октобра 1999, са четником Здравком Топаловићем, у Вишеграду. Рекао ми је да је Нешковић убијен после рата, није зао где. За Косорића каже да је убијен у селу Сочице код Рогатице, 1946, за Матовића да је умро у пећини изнад села Дринска, 1948, да је сахрањен испод пећине.

Топаловић ми је помогао да допуним формацију Дринског и Романијског корпуса. За Романијски, остало је нејасно ко је сем Косорића командовао 2. рогатичком и 2. романсијском бригадом, па ако неко зна, нека јави.

50. Романијски корпус - Горски штаб 220
Командант: капетан Милорад Момчиловић (погинуо на Лијевча пољу априла 1945)
Начелник штаба: поручник корвете Славко Ђурковић
Ађутант: наредник-водник Благоје Станић
Заступник команданта: пуковник Гојко Борота
Шеф пропагандног одсека: поручник Живановић Стеван
Корпусни свештеник: свештеник Мијатовић Вељко
Срезови: Сарајевски, Власенички, Рогатички и Калиновички
Бригаде:
- 1. сарајевска (ком. п.пор. Саво Дерикоња, погинуо после рата)
- 2. сарајевска (ком. поручник Стева Воиновић, поручник Никола Вукасовић, капетан Владо Тешановић); начелник штаба Вељовић Душан, ађутант Капор Милорад, интендант арт. поручник Станић Радован, Летећи одред ком. п. поручник Вељовић Мирко, командант Игманског батаљона потпоручник Авлијаш Драго, командант Трнавског батаљона Бјелица Маринко
- 1. рогатичка (ком. поручник Добрица Ђукић, до јесени 1943, када постаје ком. Летеће бригаде ''Босна''; погинуо је крајем 1944. од усташа; од јесени 1943. ком. наредник-водник па поручник поручник Радомир Нешковић из Рогатице, убијен после рата)
- 2. рогатичка (ком. поручник Радивоје Косорић; убијен 1946. у селу Сочице код Рогатице)
- 1. романијска (ком. капетан Радомир Нешковић, до јесени 1943.)
- 2. романијска (ком. пор. Радивоје Косорић)
- Власеничка (ком. поручник Моћо Мићић па капетан Радомир Тушевљаковић; заробљен 1946, убијен у Сарајеву 1947)
- Калиновачка (ком. мајор Станоје Мазић, помоћник команданта Урош Говедарица)
Бројно стање: око 5.000 људи под оружјем
Напомена: Постојао је и 1. босански корпус, као привремена јединица. Командовао је Момчиловић, а корпус су чинили делови Романијског и Дринског корпуса


51. Дрински корпус
Командант: мајор Алекса Драшковић
Начелник штаба: капетан Глумац Стеван
Помоћник команданта: капетан Јовановић Предраг
Шеф пропаганде: свештеник Станојевић Новак (преживео рат)
Корпусни свештеник: свештеник Радовић Милан па свештеник Станојевић Новак
Командир Пратеће чете: поручник Бора Благојевић (убијен око 1970. у Бриселу од стране СДБ-а)
Срезови: Сребренички, Вишеградски, Чајнички и Фочански
Бригаде:
- Вишеградска (ком. капетан Павле Грубач, па капетан Драгиша Васиљевић из Ваљева; заменик ком. Раде Суботиничић, емигрирао; ком. Добрунског батаљона наредник Будимир Гајић из с. Грање, погинуо 1946; ком. Жлијебског батаљона наредник Никола Малиновић; ком. Руђанског батаљона капетан Милош Вучковић, погинуо код Чајнича 1947; ком. Пратеће чете Миливоје Милићевић из Вишеграда, умро у Вишеграду око 1990, па поручник Србобран Српско Мединица, погинуо 1951. код Вишеграда)
- Сребреничка (ком. капетан Ненад Ђорђевић)
- Летећа бригада ''Босна'' (ком. капетан Петар Јосић)
- Бригада ''5. октобар'' (по дану ослобођења Вишеграда од Немаца 1943)
- Фочанска (ком. п.пор. Милан Матовић, оболео и умро у пећини поред с. Дринска 1948, где је и сахрањен, начелник штаба Саво Бодирога)
- Чајничка (ком. п.пор. Милош Вучковић, погинуо 1946, начелник штаба п.пор. Жарко Кораћ)
Бројно стање: око 3.500 људи под оружјем

Да ли си сигуран да Прва и Друга сарајевска бригада нису исто што и Прва и Друга романијска бригада ?

[Милослав Самарџић]

Ако јесу, то би решило дилему. Како да знамо да јесу? Помињу се сви ови називи.