Оцена Теме:
  • 2 Гласов(а) - 3.5 Просечно
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5

Корени НИН-ове награде
#29

А што да не?
Кад сам тражио неки од зборника који немам у колекцији, у библиотеци у Крагујевцу, библиотекарка ми рече да сам први који то тражи откад она ради ту, а биле је пред пензијом тада.
Те зборнике нико не чита. Има их много, преко 200, и заиста је напорно читати их. Они наравно и нису намењени за ширу јавност, већ баш за истраживаче и дакле за истраживање.
Тако да ово јесте откриће за јавност.
Одговори
#30

(01-08-2015, 01:30 AM)Милослав Самарџић Пише:  У њиховој шеми комесар је важнији од команданта. Немогуће је да се комесар не пита и не сложи са одлуком о стрељању 15 људи.

Сложио се накнадно, то је неспорно, као и са другим стварима, али није наредио да се побију, јер су они то одлучили на лицу места (под претпоставком да он није био са њима, а изгледа да није).

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#31

(01-08-2015, 02:02 AM)ватхра Пише:  
(31-07-2015, 03:46 PM)Ратко Пише:  O tome su ostali tek retki pisani tragovi, a jedan od njih govori o streljanju 15 ljudi. Objavljen je 1965. u Zborniku dokumenata NOR-a, gde se, u fusnoti, navodi da iza pseudonima Gedža stoji Ćosić. Nedavno ga je ponovo pronašao istraživač Ratko Leković.
Чекај, истраживач Ратко Лековић је пронашао документ, који је иначе објављен у књизи пре 50 година, са све сигнатуром??
Ватхра, ово није мој ауторски текст. Презентовање и откривање овог документа јавности новинарка је назвала ''поновним проналажењем''.
Притом у тексту пише да је документ објављен у Зборнику 1965.

(01-08-2015, 02:33 AM)Милослав Самарџић Пише:  А што да не?
Кад сам тражио неки од зборника који немам у колекцији, у библиотеци у Крагујевцу, библиотекарка ми рече да сам први који то тражи откад она ради ту, а биле је пред пензијом тада.
Те зборнике нико не чита. Има их много, преко 200, и заиста је напорно читати их. Они наравно и нису намењени за ширу јавност, већ баш за истраживаче и дакле за истраживање.
Тако да ово јесте откриће за јавност.
Управо тако. За јавност! Лаичку, политичку (која одлучује) итд.
И то у тренутку када је питање улоге Добрице Ћосића актуелно, у вези са иницијативом да школа понесе његово име, и побуном мештана.
То је поента.
Одговори
#32

...заборавио сам да додам и књига постоји на интернету у електронском издању, па се може и изгуглати.

Ако мислите на ону врсту открића, попут мисије Халјард која се откривала сваких 20 година, онда у реду.
Одговори
#33

(01-08-2015, 10:36 AM)ватхра Пише:  ...заборавио сам да додам и књига постоји на интернету у електронском издању, па се може и изгуглати.
Поставио сам је јуче на овој теми, ништа спорно. Smile
Одговори
#34

(01-08-2015, 08:21 AM)Николај Пише:  
(01-08-2015, 01:30 AM)Милослав Самарџић Пише:  У њиховој шеми комесар је важнији од команданта. Немогуће је да се комесар не пита и не сложи са одлуком о стрељању 15 људи.

Сложио се накнадно, то је неспорно, као и са другим стварима, али није наредио да се побију, јер су они то одлучили на лицу места (под претпоставком да он није био са њима, а изгледа да није).
Не знамо да ли је у овом случају накнадно или уочи, али комесар је у принципу морао да одобрава или не одобрава убиства. Нису могли да убијају а да њега не питају. Једна од његових дужности била је управо да каже ко је ''народни непријатељ''.
Одговори
#35

(01-08-2015, 10:36 AM)ватхра Пише:  ...заборавио сам да додам и књига постоји на интернету у електронском издању, па се може и изгуглати.

Ако мислите на ону врсту открића, попут мисије Халјард која се откривала сваких 20 година, онда у реду.
Не може се изгуглати тај документ. Било би добро да може...
Одговори
#36

(01-08-2015, 04:05 PM)Милослав Самарџић Пише:  
(01-08-2015, 08:21 AM)Николај Пише:  
(01-08-2015, 01:30 AM)Милослав Самарџић Пише:  У њиховој шеми комесар је важнији од команданта. Немогуће је да се комесар не пита и не сложи са одлуком о стрељању 15 људи.

Сложио се накнадно, то је неспорно, као и са другим стварима, али није наредио да се побију, јер су они то одлучили на лицу места (под претпоставком да он није био са њима, а изгледа да није).
Не знамо да ли је у овом случају накнадно или уочи, али комесар је у принципу морао да одобрава или не одобрава убиства. Нису могли да убијају а да њега не питају. Једна од његових дужности била је управо да каже ко је ''народни непријатељ''.

Али он је био заменик комесара. Не могу да верујем да је и он био важнији од команданта одреда...

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#37

Могуће. Ево један пример:

НАДА ПОПОВИЋ ПО НАЛОГУ ДОБРИЦЕ ЋОСИЋА СТРЕЉАНА НА ЈАСТРЕПЦУ

У рукописној заоставштини Кузмана Николића, првоборца Расинског партизанског одреда, говори се између осталог и о убиству Наде Поповић, партизанке и револуционарке по којој и данас једна основна школа у Крушевцу носи име.

У Кузмановој заоставштини стоји следеће:

Злочин над Надом Поповић, партизанком Крушевачког (Расинског) одреда:

Нада Поповић је од стране Драгослава Јовановића, несвршеног студента медицине проглашена за душевног болесника и по налогу Добрице Ћосића стрељана на Јастрепцу, "јер је постала опасност Одреду".

Ноћ пред стрељање изолована је у једну колибу, а одређени борац је био задужен да буде са њом ради /.../. Ко је све из одреда био у интимним односима са Надом. Зашто су то чинили ако су знали да је болесна? /Погледати рукописну грађу Кузмана Николића, првоборца/

Након што су становници родног села књижевника и бившег председника Добрице Ћосића Велике Дренове обавестили јавност да не желе да школа понесе његово име због злодела која је починио током и после рата, претходних дана историчари су јавност упознали са непобитним доказима о тешким злочинима Ћосићевих партизана кроз документе из којих се види да је Добричин Расински одред стрељао заробљенике, али и палио школе.

ЋОСИЋ НАРЕДИО СТРЕЉАЊЕ НАДЕ ПОПОВИЋ ПО КОЈОЈ ЈЕДНА ШКОЛА НОСИ ИМЕ, А САДА ПО ЊЕМУ ДРУГА ДОБИЈА ИМЕ

Стрељање Наде Поповић по којој и данас једна основна школа у Крушевцу носи име а за коју у својој рукописној заоставштини истакнути партизански борац Кузман Николић наводи да је пошто је најпре проглашена душевним болесником по налогу Добрице Ћосића стрељана на Јастрепцу само још апсурднијим чини одлуку да школа у Великој Дренови добије Ћосићево име.

У више наврата претходних дана Радош Петронијевић, председник Месне заједнице Велика Дренова и један од најистакнутијих чланова Српског покрета обнове из овог места говорио да је око 80 одсто становника Велике Дренове против тога да се школа назове по Добрици Ћосићу.

Извор:
https://www.facebook.com/167436513421840...age_bubble
Одговори
#38

Ратко,
помињу те нешто у овом тексту, везано за тему:
http://pescanik.net/viktimizacija-zlocinaca/
Одговори
#39

Постављено је још пре 3 дана:

http://www.pogledi.rs/forum/Thread-komun...ini?page=2

"Не бојте се Турака је мало, а нас је много, они се бију за господство, а ми за Слободу, да можемо данути душом" - Карађорђе Србима пред ослобођење Баточине марта 1804. године
Одговори
#40

Кад се отвори страница пешчаника моментално се осети злочиначки црвени воњ. Онај исконски, који долази од душевне покварености.Није вредно читања.
Одговори
#41

Полемика о Добрици Ћосићу
Када су се мештани Велике Дренове одбили да њихова школа понесе име по Добрици Ћосићу, ‘’Вечерње новости’’ су објавиле извештај Расинског партизанског одреда, који садржи и Ћосићев потпис, о убиству 15 особа. Комунистички историчар Милан Радановић оспорава да је ово убиство било злочин и оптужуује саговорника ‘’Новости’’ Ратка Лековића за ревизионизам. Ово је Лековићев одговор:
ПИШЕ: Ратко ЛЕКОВИЋ
http://www.pogledi.rs/polemika-o-dobrici-cosicu/
Одговори
#42

Ко то мисли све супротно о Ћосићевом (не)делу од нас овде. Smile
http://www.politika.rs/scc/clanak/373985...o-i-moguce
Одговори


Скочи на Форум:


Корисника прегледа ову тему: 1 Гост(а)
Све форуме означи прочитаним