[Бенито]

Вероватно је била слична тема на Погледима.
Међутим, пре неки дан сам разговарао са познатим српским историчаром (не бави се тематиком Другог светског рата) и био шокиран када је почео да хвали књигу сећања Ратка Парежанина.
Помислио сам на то, у каквом је стању српска историографија или, прецизније, "јавни дискурс" о ДСР, када један озбиљно образован човек хвали љотићевске измишљотине.
Погледи су једно од својих последњих издања посветили баш љотићевцима. Мислим, да ћемо у будућности имати много више посла око раскринкавања љотићевске "литературе" него комунистичке, која је већ растурена у парампарчад.
Снага ове литературе крије се у њиховој политичкој снази. Данас је на сцени политика која, како је то Милослав одлично приметио, оличава елементе љотићевских идеолога и "недићевске" политичке позиције, која се може формулисати синтагмом " прави се мртав".
Мислим да ће бити веома тежак задатак све те измишљотине само набројати, а поготово разобличити. До тада питање је да ли ће Срби издржати да преживе.

[Ненад СРС]

Итекако се форсира љотићевска литература. Костић и Карапанџић се већ налазе у неким уџбеницима историје за средњу школу...

[Милослав Самарџић]

Итекако се форсира љотићевска литература. Костић и Карапанџић се већ налазе у неким уџбеницима историје за средњу школу...

Знам да се форсира, званична је историја је убацила у орбиту, али ово нисам знао.
Можеш ли мало детаљније?
Видео сам приручник за наставнике историје, где се да је високо мишљење о љотићевцима, поред комуниста, и наравно Недића, док се Дража и четници приказују као неко ко није знао шта ће и како ће, изгубљени у простору и времену. Отприлике, као у ТВ серији ''Равна Гора'', чији рецензенти су државни историчари, само што ту нису уведени у причу љотићевци. Свакако би били уведени касније.

П.С.
Бенито, јесте разбуцана комунистичка литература за нас, али није за њих, а они су на власти. Најновији пример, од данас:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/rep...ji-slobode
Уједно, овај пример се надовезује на причу о утицају руског фактора на очување комунизма у Србији.

[Романија]

Штета што Вања ријетко посјећује форум, вјерујем да би он знао који су данас најважнији извори и литература.

[Бенито]

Милославе, прво што се тиче овог прилога у Новостима-имамо ту тему на Политици, поставио Просветар. Само да прокоментаришем овог веселог Јована Радовановића. Њему су његови Трешњевци певали:"Сине Јово, сине Јово, има ли веће будале од тебе." Исти Јово, кога овде гледате, био је у партизанима нешто кратко 1941.године, па су га као слинавка од 19 година, ухватили четници са Вијенца у Лиси и изударали (25 по задњици), мада више верујем да је добио мање. Још тада се он одрекао партизана, иначе се код Мојсиловића, Смедеревца и Јаворца не би наносао главе. Касније, кад се овај легализовани одред распао, Јова је ишао на обуку код четника и учествовао у борбама. Мислим да је био код Ђорића, пишем по сећању, али бих морао да погледам. Наравно, он ће рећи." Присилно су ме мобилисали". Тек 1944. године је отишао у партизане. Наравно, брзо је стекао чин, можете мислити за шта.
А сад оно важније. Моје мишљење је да је ово све оптичка варка. Наиме, кад гледаш документе, можеш да стекнеш погрешну представу. Тачно је да се у списковима литературе за припрему испита за Историју Југославије још налазе силна комунистичка дела, поред осталих. Али, још деведесетих, а како која година, још мање, професори траже да се то чита. Ту рупу највише су заменили аутори попут Станковића, више Петрановића, а временом Косте Николића, Мире Радојевић, Бојана Димитријевића итд. Тај "дискурс" је померен, управо онако како се мењало и дело проф. Бранка Петрановића. Дакле од комуниста према недићевцима, па чак љотићевцима, у новије време. Временом се то етаблирало, па су Николић и неки други ставили такве књиге, прво своје, па после и љотићевштину, у уџбенике за средње школе.
Једноставно речено, комунисти нису избачени, али су прећутно игнорисани. То је опште мишљење у "кругу двојке". Зато овај несрећни Радановић и слични "луде", јер не могу да се угурају у сам центар српске науке. Зато кажем да су комунисти "разбуцани", а у томе је твоја заслуга Милославе, немерљива у односу на друге ауторе.
Проблем што твоја дела тамо не желе је у томе што им то раставља концепцију, базирану на Петрановићу, коју су једва створили. Зато си ти за њих економиста, публициста, трговац итд... Али, нису глупи као црвени да ризикују мегдан са тобом. Срећа данас не само са тобом, јер је Црних Ђорђа све више- "све Црњи до Црњег".
А најбоља илустрација овога о чему сам писао, је једна реченица твог некадашњег пријатеља и далеког рођака Н. С. : " Кад боље размислим, нису били у праву ни једни ни други. И једни и други направили су велике грешке". Треће наравно није ни поменуо.
Опасност од тих трећих је убедљиво највећа, јер је историја и даље слушкиња политике. А типично недићевске, павловске и љотићевске реченице могу се наћи, готово сваког дана, код наших политичара.

[Милослав Самарџић]

Да, само што бих додао да међу тима које си навео има и класичних комуниста, нпр. Станковић. Петрановић такође, само што је он почео ка Недићу/Љотићу, а његови следбеници су наставили.
Према томе, ја бих рекао да је то нека комунистичко-недићевско/љотићевска комбинација, а не само ово друго.
Такође, не видим како их је неко разбуцао - ни ја ни ма ко - јер они другачије радове једноставно игноришу и гурају ту своју комбинацију. Нпр. да узмемо базну чињеницу, да је Краљевина Југославија постојала током целог рата. То је факат који смо доказали ван разумне сумње - али то њих не занима и тај факат нигде није ушао у званичну историју.

[Николај]

Штета што Вања ријетко посјећује форум, вјерујем да би он знао који су данас најважнији извори и литература.

Вања је кренуо неким другим путем...

[Бенито]

Управо сам то и написао. Дакле, где се сусретну комунистичка и недићевска историјска истина, они је прихватају ( питање постојања КЈ за време рата и сл.).
Веруј ми, појави ли се неко на испиту са прочитаним само комунистичким књигама, тако га разбуцају, да би се ти поносио њима.
Наравно, то је онај дупли морал. Они ником не кажу :" Немој то да читаш, то је идепологизована, комунистичка литература". Нити га убеђују да чита, али ни не скидају са списка.
Али, цене више љотићевску емигрантску литературу, него четничку. Они мисле да тако себи дају неку интелектуалнију црту. То што су ови лажови, то нема везе. Просто,то су ти све снобови.

---

И да додам, ово како их ти схваташ, "тековине НОБ" и слично, важи за Дуду Стојановић. То ти је левље од ових, па их немој мешати. Јер то је право предзиђе пакла.
Него волео би више нешто о самој љотићевској литератури, ако је неко читао ,да се каже.

[Милослав Самарџић]

О Најдановићевој књизи ''Равна Гора'' - заблуде:
http://www.pogledi.rs/najdanovic-ravna-gora-zablude/

О Карапанџићевој књизи ''Грађански рат у Србији'':
http://www.pogledi.rs/o-knjizi-gradjanski-rat-u-srbiji/

О Моравчевићевом роману ''Албион, Албион'':
http://www.pogledi.rs/o-romanu-albion-albion-2/

Никако да напишем о роману ''Лагум'', то им је једна од најважнијих књига. Али прво ми је на реду књига ''Четници'' Јозе Томашевића, она је култна у том кругу.

[Ненад СРС]

Итекако се форсира љотићевска литература. Костић и Карапанџић се већ налазе у неким уџбеницима историје за средњу школу...

Знам да се форсира, званична је историја је убацила у орбиту, али ово нисам знао.
Можеш ли мало детаљније?
Видео сам приручник за наставнике историје, где се да је високо мишљење о љотићевцима, поред комуниста, и наравно Недића, док се Дража и четници приказују као неко ко није знао шта ће и како ће, изгубљени у простору и времену. Отприлике, као у ТВ серији ''Равна Гора'', чији рецензенти су државни историчари, само што ту нису уведени у причу љотићевци. Свакако би били уведени касније.

П.С.
Бенито, јесте разбуцана комунистичка литература за нас, али није за њих, а они су на власти. Најновији пример, од данас:
http://www.novosti.rs/vesti/naslovna/rep...ji-slobode
Уједно, овај пример се надовезује на причу о утицају руског фактора на очување комунизма у Србији.

Код мене сам их нашао у Лексикону 1000 личности наведене поред осталих извора, а Костићева књига има и у мог некадашњем уџбеенику за 4. средње, на списку извора. Такође, мислим да их користе и уџбеници за 8.разред...

[Бенито]

Албион, Албион....
Па, Милославе, што растури овако "цењеног научника светског гласа"?
Само једну примедбицу имам, па те питам након оволиких година од те критике: мислиш ли и данас да је краљ Петар Други био смушен?
Мислим да је , ипак, Лагум књига која је Библија за ове наше "интелектуалце" београдске.
Поред Лагума, они нарочито воле оно што стиже из дијаспоре са том "интелектуалном" цртом, а поред Моравчевића, код њих је одлично прошла књига Стевана К. Павловића, Историја иза имена.
Код ових левљих, та "интелектуална" црта мора бити са иностраним именом. Њихов гуру је Холм Зиндхаузен.

[Милослав Самарџић]

Да, добро си поменуо Зундхаусена:
http://www.pogledi.rs/kad-nemac-pise-srpsku-istoriju/

... и Стевана К. Павловића:
http://www.pogledi.rs/stevan-k-pavlovic-...tiporedak/

За краља не знам шта да ти кажем. Свакако то не би издржао ни неко старији.

[Бенито]

Испашће да ти наручујем ове приказе, нисам ни знао да си већину писао.
Критика Павловићеве књиге је слабија него критика Моравчевићеве.
Ипак, том друштву из Енглеске треба посветити више пажње. То су, већ, јако образовани типови.

[Милослав Самарџић]

Сигурно да је слабија, била је нека фрка/паника око рокова, посла преко главе, отишао сам у књижару прелистао књигу за 10 минута, видео изворе, прочитао кључна места на брзину, дошао кући и написао за сат и по, из главе.
Док сам Моравчевићеву књигу прочитао натенане. Уосталом, она је много боља, човек је заиста врхунски романописац и штета је што није кренуо путем Црњанског, Андрића, итд, дакле, прво архиве, па онда писање, кад се већ пише историјски роман.