31-03-2020, 11:40 AM
Не, мања је битка, понављам. Али, много је симболично важан догађај. И велики злочин.
Квиз- Српска историја
31-03-2020, 03:28 PM
Има ли везе са И. Л. Рибаром?
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
31-03-2020, 03:35 PM
(31-03-2020, 11:40 AM)Бенито Пише: Не, мања је битка, понављам. Али, много је симболично важан догађај. И велики злочин.
Да ли мислиш на битку на Рапај брду и стријељање у Крагујевцу?
(31-03-2020, 12:33 AM)Mitic Пише: Ево, да цитирам и гдина Милослава и његову књигу "Сарадња...." (да ставимо шлаг на торту)
"Овде је и дословце долазило до братске сарадње комуниста и усташа, јер су командант Главног штаба Хрватске, Иво Рукавина, и усташке Црне легије, Јуцо Рукавина, били рођена браћа (тј. полубраћа по оцу). 83
....
Капетан Илија Поповић, официр америчке обавештајне службе ОСС, послат код комуниста у време Техеренске конференције, видео је усташког команданта Јуцу Рукавину као госта на вечери у једном партизанском штабу. Партизански комесар позвао је Поповића на вечеру на Петровој гори, и ево шта се потом догађало:
"Дошао сам у једну кућу и за столом видео како седе двојица усташа (поручници) и мајор Рукавина (исто усташа). Тај мајор Рукавина имао је на себи немачко одело и гвоздени крст. Ја сам онда комесару рекао: "Нисам дошао у Југославију да седим и једем са крвопијама које су убијале српски народ. Ја сам дошао да се против њих борим". Четири пута сам улазио у Југославију и никада нисам видео да су се партизани борили против Немаца. Из Југославије сам изнео много рањеника у Италију и сваки ми је казао да његове ране нису од непријатеља, него: "Моје су ране од мога брата". 85
83, 85 М. Пешут, Револуција у Лици, 217-218, 180, 181
Извор: Милослав Самарџић, "Сарадња партизана са....", Друго допуњено издање, Погледи, стр. 79-80
Опет сам узео књигу у руке, таман да се обнови градиво
Да ли некад комунисти цитирају ово у својим књигама?! Или Znaci.net - они се баш "воде" документима и цитатима?
31-03-2020, 03:53 PM
Мислим на погибију Баја Станишића и осталих у манастиру Острог. Не могу да се сетим да је икада снимљен играни филм о овом догађају.
Разлог је што велики део Црногораца и Херцеговаца, па чак и комунисти, осећају изузетно страхопоштовање према Светом Василију Острошком. Сетите се само оног комунистичког пандура, када је узвикнуо:" Не верујем у Бога, тако ми Светог Василија Острошког!"
Комунисти који су учествовали у овом злочину су заузимали високе функције у комунистичкој номинклатури после рата и били су изузетно поносни на овај свој "подухват". Међутим, управо због великог угледа који у народу неподељено ужива Свети Василије, никада се нису усудили да сниме филм о том догађају, па макар и са измењеним именима, јер су врло добро знали да је већи део народа тада знао да је истом приликом девастиран и сам манастир.
Требало би напоменути да је сам догађај, и страхопоштовање према Светом Василију Острошком, довело до тога да се и Бају Станишићу у народу додели позитивнија и већа улога него што је он имао у Другом светском рату.
Разлог је што велики део Црногораца и Херцеговаца, па чак и комунисти, осећају изузетно страхопоштовање према Светом Василију Острошком. Сетите се само оног комунистичког пандура, када је узвикнуо:" Не верујем у Бога, тако ми Светог Василија Острошког!"
Комунисти који су учествовали у овом злочину су заузимали високе функције у комунистичкој номинклатури после рата и били су изузетно поносни на овај свој "подухват". Међутим, управо због великог угледа који у народу неподељено ужива Свети Василије, никада се нису усудили да сниме филм о том догађају, па макар и са измењеним именима, јер су врло добро знали да је већи део народа тада знао да је истом приликом девастиран и сам манастир.
Требало би напоменути да је сам догађај, и страхопоштовање према Светом Василију Острошком, довело до тога да се и Бају Станишићу у народу додели позитивнија и већа улога него што је он имао у Другом светском рату.
31-03-2020, 09:20 PM
Он је био први српски официр који је докторирао на Сорбони (радио тезу као
командир пешадијске чете), а и даље остао родовски официр. Дисертација му је одмах
(1911. године) штампана у Паризу и разаслата у француским војним школама.
Знања је примењивао у пракси: био је истакнути војни писац (објавио три књиге и преко сто
прилога у часописима и листовима и први српски аутор студије из војне психологије),
професор Војне академије и најмлађи члан њеног савета у 20. веку, извршилац важних
војнополитичких задатака уочи балканских и Првог светског рата, један од најспособнијих и најзаслужнијих ратних команданата, који је увек јуришао на челу свог батаљона и пука, а био последњи у одступању, те је погинуо када је био на зачељу заштитнице
приликом повлачења преко Албаније крајем 1915, а да није могло да му се мртво тело извуче, те је постало плен арнаутских банди.
О коме се ради?
командир пешадијске чете), а и даље остао родовски официр. Дисертација му је одмах
(1911. године) штампана у Паризу и разаслата у француским војним школама.
Знања је примењивао у пракси: био је истакнути војни писац (објавио три књиге и преко сто
прилога у часописима и листовима и први српски аутор студије из војне психологије),
професор Војне академије и најмлађи члан њеног савета у 20. веку, извршилац важних
војнополитичких задатака уочи балканских и Првог светског рата, један од најспособнијих и најзаслужнијих ратних команданата, који је увек јуришао на челу свог батаљона и пука, а био последњи у одступању, те је погинуо када је био на зачељу заштитнице
приликом повлачења преко Албаније крајем 1915, а да није могло да му се мртво тело извуче, те је постало плен арнаутских банди.
О коме се ради?
31-03-2020, 10:15 PM
Поткуковник или пуковник Тодор Павловић.
Чије су ово речи:
,,Срце ми крвари кад помислим да је некад била јуначка борба мога народа у току рата против тираније. Чињеница је да мој народ нема могућност да изрази своју вољу, и да никад није имао мање слободе него данас...”
Чије су ово речи:
,,Срце ми крвари кад помислим да је некад била јуначка борба мога народа у току рата против тираније. Чињеница је да мој народ нема могућност да изрази своју вољу, и да никад није имао мање слободе него данас...”
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
31-03-2020, 10:19 PM
(31-03-2020, 10:15 PM)Перун Пише: Поткуковник или пуковник Тодор Павловић.
Чије су ово речи:
,,Срце ми крвари кад помислим да је некад била јуначка борба мога народа у току рата против тираније. Чињеница је да мој народ нема могућност да изрази своју вољу, и да никад није имао мање слободе него данас...”
Никола Каваја?
31-03-2020, 10:25 PM
Ма не. Речи су изговорене непосредно накод једног догађаја који де десио одмах после ДСР.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
01-04-2020, 09:26 AM
(31-03-2020, 10:15 PM)Перун Пише: Поткуковник или пуковник Тодор Павловић.
Чије су ово речи:
,,Срце ми крвари кад помислим да је некад била јуначка борба мога народа у току рата против тираније. Чињеница је да мој народ нема могућност да изрази своју вољу, и да никад није имао мање слободе него данас...”
На претходно питање је тачан одговор. Реч је о пешадијском пуковнику др Тодору Љ. Павловићу. Нешто више о њему на следећем линку
http://www.arhivja.org.rs/images/oficiri.pdf
А ове речи је можда изговорио краљ Петар
01-04-2020, 09:29 AM
Бенито је погодио догађај а Митиј је био најближи одговору. У питању је краљица Марија.
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
01-04-2020, 10:34 AM
(31-03-2020, 10:15 PM)Перун Пише: Поткуковник или пуковник Тодор Павловић.Ово је сјајан цитат, браво за Перуна.
Чије су ово речи:
,,Срце ми крвари кад помислим да је некад била јуначка борба мога народа у току рата против тираније. Чињеница је да мој народ нема могућност да изрази своју вољу, и да никад није имао мање слободе него данас...”
Реченицу са истим смислом:" Нисмо ни свесни шта смо изгубили...", изговара главни лик, кога игра Милош Биковић, у филму "Сунчаница", аутора Никите Михалкова. Иначе, ради се о једном истинском ремек-делу, једном од најбољих филмова снимљених у свету у 21 веку.
Ми такав филм о комунистичкој револуцији никада нисмо снимили, а верујем да нећемо то ни доживети.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 6 Гост(а)