undefined
(16-12-2013, 11:24 PM)ватхра Пише: На другој теми је Самарџић оптимистично изјавио о квалитету својих књига следеће:
Цитат:Гос`н Ватра, Ви сте сами изјавили да сте прочитали барем две добре историјске књиге.
Моје.
На ту тему, ево краћег коментара о књизи ”Спашавање савезничких пилота - Мисија ”Халјард” - највећа акција спашавања оборених пилота у Другом светском рату”.
Наведене су само крупније грешке и замерке
Терминологија:
- аутор за све евакуисане користи термин ”пилот”, чак и у наслову књиге. Правилан термин је на енглеском "airmen", односно у преводу ”авијатичар” или ”ваздухопловац”. Посаде бомбардера које су код нас падале су у саставу имале пилота, копилота, навигатора, нишанџију (бомбардера) и више митраљезаца на разним позицијама. Сами пилоти (и копилоти) су чинили око 25% чланова посаде. Код нас је пало и нешто ловаца, чија је посада имала једног члана - пилота, али они чине мањи проценат евакуисаних.
Осим тога, термин ”пилот” аутор очигледно користи и за остале евакуисане, попут страних држављана, заробљеника који су побегли итд.
Друга грешка је фактографска и видљива одмах у поднаслову књиге.
Мисија Халјард НИЈЕ највећа акција спашавања оборених пилота у ДСР. Само по подацима 15. ваздухопловне армије, око 2 хиљаде авијатичара је евакуисано од стране партизана у Југославији, око 700 од стране италијанских партизана. Већи број је евакуисан из Румуније и од Совјета, али је то другачији тип евакуације.
Треба додати и евакуације из Западне Европе (Француска, Холандија и Белгија), које су правим илегалним каналима евакуисале већи број авијатичара и заробљеника који су побегли.
У наставку се види наставак проблема са терминологијом. Америчку 15. ваздухопловну армију која је оперисала из Италије аутор назива корпусом, док се у цитатима које поставља назива армијом. Формације од више стотина авиона аутор назива ”ескадрилама” итд.
У предговору је фактографска грешка - у оптужници против Драже Михаиловића није наведен Дејвид О'Конел - тамо су наведена два неименована пилота. Он се спомиње током саслушања сведока Миленка Јовановића. Он је био преводилац групи авијатичара док су били код четника. После рата је тражио информације о њима у америчкој амбасади, где су му рекли да се и даље воде као нестали. Он је прилично савесно то пријавио властима, које су то очигледно без даље провере уврстиле на суђење из пропагандних разлога.
- Што се тиче навођења евакуација, у случајевима америчких авијатичара Вилијама Хила, Ентонија Бакнера и осталих који су били у Бококоторском корпусу већи део њиховог спашавања није наведен.
- Брат Радојка Ђурића је ухватио и предао Немцима 3 америчка авијатичара, не знам из ког извештаја је 12?
- Џон Девлин је ишао ка мору у групи од 10 авијатичара са једним студентом америчког порекла, како је описано у књизи ”Родољуб или издајник”. Они су сви постали пилоти у овој књизи.
Број спашених пилота
О броју спашених пилота о ком се говори у поглављу 6. сам већ општиније писао на другом месту - има доста нетачности и отворених фалсификата.
Извештај генерала Донована са 1088 авијатичара је пренесен делимично, на основу чега су касније пласирани лажни подаци.
Авијатичари који су слетели на Вис нису рачунати у спашене из простог разлога јер се нису ни водили као нестали.
Изјава капетана Емета се наводи у ”Родољуб или издајник”, и нема никакве везе са оним што је дато у овој књизи без извора, на основу чега сматрам да је фалсификат.
Нетачно је да су авијатичари код четника увек имали слободу кретања а код партизана били затворени. Има неколико случајева да су код четника авијатичари били практично затворени. У изјавама авијатичара који су били код партизана досад нисам нашао на некакве жалбе, осим што је једна посада добила ваши услед лоше хигијене.
Књигу ”Један од петсто” Курта Дајлса нисам никако успео да нађем. Који јој је пун назив и да ли је уопште штампана?
Итд, грешака има стварно пуно.
Књига, ако се тако може назвати, је малог обима, са доста илустрација и слика, и само око 25 страна текста, од чега су значајан део цитати. Није ни чудо што је тема недовољно и лоше обрађена. Књига је лошија од осталих код нас објављених, што је неочекивано јер се појавила последња и на располагању је имала највише материјала.
To sto vi niste nasli neke zalbe treba da bude dokaz necega???
Rodoljub ili izdajnik: Slucaj djenrala Mihailovica
Zapisnici i izvestaj Istrazne komisije Komiteta za pravedno sudjenje Drazi Mihailovicu
Izdanje Huverovog instituta
Stanford univerzitet, Stanford, Kalifornija
Pokusavajuci da umanji cetnicki doprinos saveznickoj stvari, jugoslovenska vlada je nekoliko puta proturila verziju da su partizanske snage zasluzne za spasavanje 2.000 americkih avijaticara u poredjenju sa 500 koje je spasao Mihailovic. Nedavno je u seriji od dvanaest clanaka objavljenih pod naslovom "Istina o spasavanju", u beogradskom nedeljnom listu Nedeljne Informativne Novine (NIN) u periodu izmedju 14 oktobra 1979 i 6 januara 1980, bio istaknut jedan O Es Es izvestaj koji na izgled potvrdjuje tezu da su partizani spasli 2.000 americkih avijaticara. Na to se pak mogu uciniti sledece cetiri primedbe.
Broj od 2.000 svakako da ukljucuje nekoliko stotina americkih pilota koji su se spustili sa svojim ostecenim avionima na aerodrom ostrva Vis. Vis je smatran partizanskom teritorijom. Britanci su medjutim tu ustolicili partizane, izgradili im aerodrom i ucinili ga operativnim, tako da je isti na navigacionim mapama bio oznacen kao mesto na koje su osteceni saveznicki avioni mogli da se u slucaju prinude spuste. Smisao reci ''spasavanje'' mora zaista da se dobro rastegne da bi americki piloti koji su se tamo spustili mogli da se s pravom oznace kao da su bili spaseni od partizana.
Broj od 2.000 spasenih americkih vazduhoplovaca skoro sigurno ukljucuje nekoliko stotina njih koji su oboreni na Jugoslavijom, bili prvo zarobljeni od strane Nemaca, i onda dospeli u ruke partizana bez ikakvih specijalnih napora ovih u trenutku kad su se Nemci naglo povlacili iz Beograda pred nastupajucom Crvenom Armijom.
Najzad, broj od 2.000 neminovno sadzri nekih 100 od 200 americkih pilota koje su u stvari spasle Mihailoviceve snage poslednjih meseci 1943 godine i tokom prvog dela 1944, a koji su bili upuceni obliznjim partizanskim jedinicama od svojih spasilaca zbog toga sto nije bilo prakticnih mogucnosti za evakuaciju vazdusnim putem sa Mihailoviceve teritorije.
Te tri kategorije bi svakako imale da se oduzmu od opsteg broja americkih avijaticara prihvacenih od partizana da bi onda napor ovih mogao da se realnije uporedi sa onim sto su ucinili njihovi cetnicki rivali.
Uporedna ocena partizanskih operacija za spasavanje i slicnih cetnickih operacija ne moze se medjutim ceniti samo po broju vec i po nacinu postupanja. Cetnici su postovali Amerikance kao saveznike cak i kada im je ukinuta saveznicka pomoc - dok su clanovi Titovog pokreta gledali na Britance i Amerikance kao na ideoloske neprijatelje u prkos cinjenici sto su od njih dobijali daleko vise oruzja , municije i ostalih ratnih potreba nego sto je poslato ukupno svim ostalim pokretima otpora u Evropi. Mnogi od avijaticara koje su spasle Mihailoviceve snage svedocili su da su bili pokupljeni posle zucnih borbi sa nemackim patrolama u kojima su cetnici podnosili mnoge gubitke. Drugi su opet svedocili da su Nemci vrsili stroge odmazde po okolnim selima kad bi videli da su avijaticari koje su primteili prilikom spustanja padobranom, nestali.
Dok su se partizani koji nisu delili komunisticko shvatanje cesto ophodili prema spasenim americkim avijaticarima na uctiv cak i prijateljski nacin dotle je komunisticko vodjstvo koje je upravljalo velikom vecinom partizanskih jedinica, gledalo na Amerikance sa politickom mrznjom nadahnutom Staljinistickom ideologijom koja je tada vladala svetskim komunistickim pokretom. Ne samo da nisu imali nikakvog posticaja da stavljaju na kocku svoje zivote da bi spasili zivote americkih avijaticara vec, ako se pazljivo pregleda tadasnja stampa, ja se ne mogu setiti ni jednog jedinog primera gde bi se neki americki avijaticar obratio stampi da bi izrazio svoje osecanje moralne obaveze da americkom narodu objavi kako su partizani gubili ili stavljali na kocku svoje zivote da bi spasli njegov. Nekoliko americkih oficira za vezu koji su proveli mesece sa partizanima takodje su izjavili da se licno ne mogu setiti ni jednog slucaja gde su partizani izlagali ili gubili zivote da bi spasli americke avijaticare.
Dokumentacija koju je objavio jugoslovenski generalni konzulat u San Francisku 3 avgusta 1977, navode nekih petanest ili sesnaest slucajeva koji se odnose na spasavanje americkih avijaticara. Moze se slobodno pretpostaviti da su u tim izvestajima probrani slucajevi koji ostavljaju najbolji utisak. U jednom izvestaju gde je rec o jednom americkom pilotu koga je izbavio partizanski brod kaze se: ''Jedan od nasih ljudi stradao prilikom te operacije'' - ali se ne kaze da li je stradao nekim nesrecnim slucajem ili u izmeni vatre sa Nemcima. Drugi izvestaj kaze: ''Nasi ljudi stupili u borbu s Nemcima zbog mrtvog tela [americkog avijaticara]'' ali ne kaze da li je bilo zrtava. Jos jedan izvestaj napominje: ''30 maja (1944) saveznicki avion se srusio kod Poljice. Nasi ljudi stupili u borbu sa ustasama i spasli posadu.''. Opet se ne pominje da li je bilo zrtava. Ni u jednom drugom izvestaju ne pominje se ikakav sukob sa Nemcima ili njihovim satelitima. To je prilicno mrsava zbirka u poredjenju sa slucajevima sa cetnicke strane.
Dok su cetnici davali izbavljenim avijaticarima potpunu slobodu kretanja, partizani su skoro uvek pre nego sto bi ih prebacili dalje postupali prema americkim avijaticarima kao prema zarobljenicima pod kucnim pritvorom. Dok su cetnici cesto gladovali da bi nahranili izbavljene avijaticare, partizani cesto nisu vodili tu brigu - u stvari americki oficiri pridodati partizanskim snagama slali su mnoge ogorcene poruke povodom loseg postupka prema izbavljenim avijaticarima. Neke od tih poruka bile su vrlo podrobne. Jedna od kracih glasi ovako:
BARI. Od majora BRINI: AGATI br. 150 od 16 jan. [1945] Izvinjavam se sto je sadrzina ovih poruka stalno zaljenje ali moram da od vas trazim da energicno protestvujete protiv rdjavog postupka prema saveznickim r.z. [ratnim zarobljenicima - interesantno da je u poruci upotrebljen ovaj izraz] Bas sam sad saznao da su 9 americkih avijaticara i 3 francuska begunca zadrzani 10 dana u KORENICI, i da pored stalnih opomena da mi se odma javi kad takvi ljudi naidju NISAM bio obavesten. Uz to nije im bilo dozvoljeno da opste sa misijom.
Receno mi je da je postupak prema njima bio najgori za vreme tih pet nedelja u JUGOSLAVIJI. Vec sam potegao to pitanje sa Korpusom i ucinicu to ponovo ali osecam nije dovoljno. Ove ljude treba razdrmati. Posadi je receno da ne mora da jede sada, najesce se kad izadje.
Postupak prema njima je sramota za svaku evropsku civilizovanu zemlju. Opsti stav skoro otovreno neprijateljski. Molim predajte kopiju [djeneralu] KRAJGERU, 15 Ej Ef. [Fotostat ovog dokumenta nalazi se u zbirci Devid Martina, u arhivi Huverovog Instituta].
Major Brini, oficir na celu lokalne britanske misije, poslao je ovu poruku posto je razgovarao sa izvesnim brojem avijaticara na koje se slucaj odnosio. Posto je izasao iz Jugoslavije, Brini je dao kopiju te poruke porucniku Dzozefu Veselinovicu, jedno O Es Es oficiru koji je igrao ulogu u opsianim dogadjajima. Sam Veselinovic je sastavio izvestaj od 17 februara i dao mu naslov:
''Izvestaj o rdjavom postupanju partizana prema americkim avijaticarima''. [Fotokopija ovog dokumenta takodje se nalazi u zbirci Devida Martina u Huverovom Institutu]. Veselinovic opisjuje kako je 14 januara naisao u Korenici na osmoricu americkih avijaticara koje su novembra i pocetkom decembra pokupili partizani, ali cije prisustvo nije bilo naznaceno najblizoj americkoj misiji u prkos stalnih opomena. Medju njima dvojica su bila bolesna od dizenterije i bili su izgubili mnogo u tezini. Veselinovicu su partizani obecali da ce se postarati da se avijaticari prevedu preko planine u Split na Dalmatinskoj obali. Docnije je otkrio da to nije ucinjeno i da su avijaticari taj put od 24 km. od kojih 5 km. po dubokom snegu i jakim vetrovima, morali da predju pesice. Jednog od njih, kaplara Klod V. Bena koji je pripadao 782 eskadronu 465 bombarderske grupe ''morali su zbog stanja u kome se nalazio bukvalno na rukama da nose''
str 176-179
Sad vam je valjda jasno zasto je misija Haljard najveca akcija spasavanja, zasto imamo beskrajne izlive zahvalnosti saveznickih avijaticara spasenih od cetnika, zasto su zivote posvetili istini o djeneralu Mihailovicu, zasto se o tome pisu knjige, rade emisije, dokumentarci...zasto je na kraju krajeva izmedju ostalog djeneral Mihailovic odlikovan od Trumana, dok s druge strane partizansko ''spasavanje'' niko i ne spominje, niti je Tito ikada odlikovan za to...
Misija Haljard nasla je svoje mesto i u knjizi:
Great Rescues of World War II: Stories of Adventures, Daring and Sacrifice
http://www.amazon.com/Great-Rescues-Worl...rescue+war
A evo sta kaze i Kramer u svom izvestaju gde se jasno moze videti odnos partizana prema avijaticarima:
...Dok sam bio tu sa Keserovicem, iskoristio sam priliku da ga upitam sta je razlog gradjanskog rata izmedju partizana i cetnika. On mi je dao ISTE RAZLOGE KOJE STE VEC OVDE CULI OD RAZNIH SVEDOKA, da su partizani komunisti i teroristi, da ne predstavljaju stremljenja Srba niti ono za cim vecina srpskog naroda tezi. On je takodje optuzivao partizane za terorizam. Ja sam na to zatrazio da budem u prvoj liniji i tako je i bilo....
...posle carke kada su nas partizani opet bili napali, zarobili smo nekolicinu i pri ispitivanju oni su rekli da su dobili naredjenje da mene ubiju zato sto sam ja samo obican Amerikanac verovatno jedan od oborenih avijaticara koji tuda luta; da nemam nikakvog autoriteta i da im nije poznato da postoji americka misija kod Mihailovica. To nije bila istina jer je pukovnik Donovan, pre nego sto je misija krenula za Srbiju, bio obavestio Tita licno....
...Pitao sam ga (nemaca koji je bio pozvan na pregovore o predaji u Krusevcu - moja primedba) o lokalnim partizanima, jesu li imali kakve muke sa njima; on mi je odgovorio ne, oni bi povremeno izbacili koji metak na konvoje ALI SU CELOKUPNO VREME POSVETILI TERORU PO TOJ OKOLINI. CAK IMAM I FOTOGRAFIJE PARTIZANSKIH ZVERSTAVA KOJE SAM TAMO BIO SNIMIO.
...Partizani su slali nekoliko trojki da se mene docepaju, A U NEKOLIKO SELA VIDEO SAM ZVERSTVA KOJA SU POCINILI NAD SRPSKIM ZIVLJEM...
....U medjuvremenu, pukovnik MakDauel mi je stalno slao poruke da se odatle izvucem i krenem za Beograd sto je bilo nemoguce jer su putevi bili zakrceni nemackim trupama a partizani su se po grupicima kretali u pravcu Bugarske u susret Rusima, sto bi sve za mene znacilo metnuti glavu u torbu.
Ni ovo naravno nije slucajno:
http://www4.picturepush.com/photo/a/4536...pilota.jpg
![[Слика: 111703_49721712_H1.jpg]](http://www.mycity-military.com/imgs3/111703_49721712_H1.jpg)
![[Слика: 111703_49721712_H2.jpg]](http://www.mycity-military.com/imgs3/111703_49721712_H2.jpg)