[смедерево]

Није, Граде. Све си промашио.

[Перун]

Београд је припадао Управи.

НС, КГ и Вршац или Сомбор?

[Бенито]

Не могу да верујем. Мислио сам да ће ово бити лагано.

[Милослав Самарџић]

Суботица, Нови Сад, Крагујевац?

[Бенито]

Тако је.
Не могу да нађем сад попис из 21 за Крагујевац, али би требало да је био већи од Новог Сада. Нови Сад је од 1921. до пописа из 1931. године повећао број становника за готово 100%. У овом смислу, такав раст становништва може се упоредити само са Београдом. Највећи прираст становништва последица је постављања Новог Сада за центар Дунавске бановине. До тога је дошло на занимљив начин. Наиме, бановине, макар ове српске, требале су имати приближно исто територију и број становника. Осим у случајевима Зетске и Приморске, где су морали да се испуне и неки други услови. Са друге стране, гледали се да се избегне поистовећивање Дунавске бановине са појмом Војводине и зато је било потребно да одређени делови територија и са десне обале Дунава уђу у ту бановину. Тако су Смедерево, Стиг и добар део Шумадије постали део Дунавске бановине. Када је већ тако склопљена, поставио се проблем функционисања те административне јединице унутар ње саме. Суботица, као највећи град, била је предалеко од других делова бановине. Можда би најлогичнији центар ове области био Петровград ( Велики Бечкерек), али он није изабран из два разлога. Бановина је морала сачувати српски идентитет, а Банат и Петровград су имали значајну немачку, па и мађарску популацију. Други разлог је инфраструктурна неповезаност између свих делова бановине. Нови Сад се наместио као најсрећније решење. Тако је град који је био трећи по величини у бановини , постао центар те бановине. Такав случај је био само код још једне бановине, али из другог разлога. Код свих осталих случајева, највећи град је био и центар бановине.
Од именовања за центар Дунавске бановине до почетка Другог светског рата, Нови Сад је доживео највећи процват у својој историји. За то велику заслугу имају сви банови Дунавске бановине, који су створили низ институција које карактеришу идентитет Новог Сада. Нико од њих нити је сам осећао, нити је у политичком смислу злоупотребио положај Новог Сада у државном уређењу. Сасвим други процес догодио се после Другог светског рата, а нарочито од устава из 1974. године, када су комунистички функционери били задужени од врха комунистичке партије и државе да створе војвођански национални и парадржавни ексклузивитет у оквиру српског националног корпуса, са јасном намером, да у одређеном историјском тренутку, тај парадржавни концепт издвоје из матичне нације и државе. Та опасност још постоји.
Ајде даље, Милославе, па ћу касније поставити и треће питање везано за Дунавску бановину.

[Милослав Самарџић]

Крагујевац је био већи од Суботице и требало би да је овде први, али, то није био случај због губитака у 1. светском рату. Зато сам КГ ставио на треће место, а знао сам да је Суботица била много већа од НС.
Питање: Која је та друга бановина којој највећи град није био главни град?

[ЈВуО-КГ]

Имам једно питање за Самарџића или Бенита. Не могу да тражим по интернету, а не знам ни да ли постоје подаци онлајн у вези са Суботицом и Љубљаном. Питање би било , да ли је тачно да ова два града имају скоро исти број становника као пре 100 година ?

[Милослав Самарџић]

То сигурно није тачно. Суботица је у међувремену порасла, а нарочито Љубљана.

[Бенито]

Овде ниси у праву, Милославе. Мислим за Љубљану јеси, она је нарасла за један век скоро десет пута. Али, Суботица, веровао или не, има готово исти број становника. Такође, није тачно да је Крагујевац био већи, без обзира на жртве из Првог светског рата, које су биле велике. Пронађи попис из 1921. године за Крагујевац, али не верујем да је имао више од 35000 становника. Суботица је имала преко 100000, колико има и данас. Једина три града која су имала више од 100000 становника приликом стварања заједничке државе, били су :Београд, Загреб и Суботица.

---

Крагујевац је био већи од Суботице и требало би да је овде први, али, то није био случај због губитака у 1. светском рату. Зато сам КГ ставио на треће место, а знао сам да је Суботица била много већа од НС.
Питање: Која је та друга бановина којој највећи град није био главни град?

Друга је Зетска бановина са центром на Цетињу. Дубровник је, наравно, неупоредиво већи и значајнији град. Морао би да проверим, а вероватно има бар још један град у оквиру Зетске бановине који је већи био тада од Цетиња.
Својим већ чувеним цинизмом, Слободан Јовановић је имао обичај да прокоментарише "антицрногорски и окупациони карактер" власти краља Александра над Црном Гором, коју су зеленаши и комунисти стално понављали. Он је поводом тога рекао:" То је било једино време, од свих времена, и пре и која ће икада уследити, да су дубровачки госпари морали ићи чак на Цетиње да сврше какав важан административни посао."

[Милослав Самарџић]

Нисам знао да је Суботица била толико велика.

[Вукашин Петковић]

По попису из 1921. године:
Суботица 90.961
Нови Сад 39.122
Крагујевац 15.643

[Бенито]

Ајде питање, Вукас.

[Брада]

Имам једно питање за Самарџића или Бенита. Не могу да тражим по интернету, а не знам ни да ли постоје подаци онлајн у вези са Суботицом и Љубљаном. Питање би било , да ли је тачно да ова два града имају скоро исти број становника као пре 100 година ?

За Суботицу је то тачно.
Иначе Суботица је поред Београда једини град на простору некадашњих Југославија који је 1900. године имао 100.000 становника или више.

[ЈВуО-КГ]

По попису из 1921. године:
Суботица 90.961
Нови Сад 39.122
Крагујевац 15.643

То је то,само ми је неко за Љубљану дао нетачну информацију.

Крагујевац после ПСР бележи пад броја становика због познатих разлога да би на следећем попису већ имао дупло више становника а 1948. има 85.000 људи. За непуних 30 година увећао се шест пута.