[ватхра]

Са суђења Кесеровићу:

Претседавајући: Приликом офанзиве у Топлици ваше
јединице пронашле су једну групу рањеника у бункеру
на Јастрепцу и предале их Немцима у Крушевцу.
Оптужени Кесеровић: Није тачно да сам их ја предао
Немцима. М оје трупе нашле су у земуници једнога енглескога мајора, једног Американца и 4 до 5 партизана, који
су били прави мртваци. Нису јели петнаест дана, а у ранама по телу било је и црви. Када сам то видео упутио
сам их у болницу. Наредио сам да се упуте по куриру и
да се каже да су то наши људи. Ж елео сам да их спасем.
Ја сам хтео живе и здраве да их имам ради пропаганде.
Хтео сам да их спасем.

У земуници је било не 4-5, него 9 рањеника и болничарка.
Њихово стање је било како је описано.
Кесеровић наводи да их је упутио у болницу, али немачки документ наводи другачије.

Јавни тужилац: Ја хоћу иајпре да оптужени расветли случај са заробљавањем болнице на Јастрепцу. Колико је по вашем наређењу тешких рањеника убијено код земунице?
Оптужени Кесеровић: На земуници није убијено.
Јавни тужилац: Ви говорите неистину. Код земунице је остало седам лешева убијених тешких рањеника. Лакше рањенике спровели сте у Крушевац.

Овде се види да тужилац не зна да су тежи рањеници послати у Крушевац и да Кесеровић говори истину, а да су изгледа лакши рањеници убијени.

У наставку:

Сведок Журжу: То ми је казала Милка Стефановић,
која је била са мојом покојном ћерком, коју је четничка
тројка затворила са специјалном полицијом у Крушевцу.
Моја кћи је испричала све од момента када је била у подземном склоништу па до затвора специјалне полиције у
Крушевцу. Ја хоћу да демантујем исказ Кесеровића који
је тврдио пред судом да је он те тешке рањенике упутио
у болницу. То је једна ноторна лаж. Када су ти тешки рањеници са енглеским лекаром Меквели, помоћником Холом и америчким авијатичарем стигли у Александровац,
распитао се авијатичар где су остали рањеници. Моја ћерка, каже Милка Стефановић, да је говорила са Кесеровићем. Он је њој дао часну реч да јој ништа неће бити. Кесеровић је казао да су упућени у болницу. Међутим, она
је упућена у специјалну полицију у Крушевац ради даљег
ислеђења, пошто је претходно осуђена на смрт. По извршеном ислеђењу специјалне полиције предата је била
четницима и нашли су је убијену у селу Јаски.

Овде се, као и код вас, наводи да су четници извршили егзекуцију. Међутим, као и код немачког документа, се види да су пре тога били у затвору у немачком надлештву, где им је одлучена судбина.

Оптужени Кесеровић: Када сам се вратио из офанзиве из Топлице, борба је била непрестано са партизанима. Том приликом (ја се не бих ни сетио за те рањенике),
питао сам шта је било са енглеским лекаром? Енглески лекар је упућен у врховну команду, а рањенике, после неколико дана, Немци су одвели у Крушевац. Кад сам
питао о њима рекли су ми да су живи. Рањеници су били
врло тешки, 15 дана су били у земуници потпуно затворени. Ја нисам био ту, само сам чуо да вода тече испод њих
и преко њих. Ја говорим истину, а ваше је даље да осветлите ствар и да не верујете сведоку који није видео.

Кесеровић наводи да су Немци после неколико дана одвели рањенике у Крушевац. Британац као и горњи сведок наводе да су само прошли кроз Александровац и одмах прослеђени у Крушевац. Наводе да им је Кесеровић пре тога рекао да ће их послати у болницу и после пустити кући.


Даље, Мекфејл наводи тачан састав људи код њега у земуници.
МекФејл, Хол, амерички рањеник Гриеко, 9 рањених партизана, болничар и болничарка. Болничар је дан пре заробљавања отишао по храну и није се вратио.
Мекфејл описује прилично прецизно како су заробљени. Он је први изашао, представио се, и предао једина два пиштоља које су имали у земуници. Нико није пуцао нити је био убијен. Нити би тешки рањеници могли да тако нешто ураде, нити би после тога четници уз велики напор спустили носила.

Код Немаца у документу имамо наведено тачно девет имена који су код њих, a спомињу се и британски доктори, Американац и неидентификована болничарка. То је идентично ономе што наводи МекФејл. Болничарка може бити Милка Стефановић која се горе спомиње, јер се види да је била са осталим рањеницима.
Из свега тога се јасно види да нико није убијен код земунице у којој је био Британац, и да су сви спуштени са планине.

Даље, МекФејл описује како су земунице биле направљене. Биле су добро маскиране, једном су Бугари прошли толико близу да су чули шта причају, и нису приметили земуницу.
Очигледно је да је земуница откривена преко болничара који је отишао по храну, јер су четници дошли право до ње и почели да копају. Знамо да пре тога ни друга земуница није била откривена, а врло је могуће да је и она откривена истом приликом.

-----

Што нас Динчићу враћа на ваш извор за који сам вас питао.
Пошто нико није убијен у земуници код МекФејла, остаје питање где се десио тај догађај који описује ваш извор, да је неки партизан, не знам како идентификован као Боснић, искочио из земунице и кренуо да пуца. Нема друге него да се ради о другој земуници, тамо где су сви убијени.
А тај ваш извор управо ставља четнике на лице места и на другу земуницу. Што је и врло вероватно јер су изгледа обе проваљене одједном.