[Chicot]

Ватра, ниси ти добро то разумео. И ја сам превидео да си написао "током 1942".
Дакле, овај систем није почео пре краја 1943, а интензивно се спроводио од средине 44, када је потреба за људством знатно смањена. Пре тога су пилоти и нелетачко особље обучавани по одвојеним програмима, у одвојеним школама.

When the United States entered the war, “it could hardly be said that the program for bombardier training was even well begun, though some еxpensive lessons had been learned.” By February 1943 a total of 7,378 bombardiers had been graduated, and the bombardier schools were turning
out graduates as fast as they could be absorbed by the operational
training units.4
The development of a program to train a separare member of the
aircrew as a navigation specialist followed a pattern very similar to
that of bombardier training.
at Barksdale in November I 940, and by July I 94 I this school had graduated three classes which totaled fifty-two navigators. This number,
when added to the 287 graduated from the PAA school, was 410 short of the goal of 749 navigators that had been scheduled for I April 1941. Moreover, it was hardly a beginning on the new goal of 4,888 navigators per year which had been authorized early in 1941, and no increases in the numbers trained could be expected from the two existing schools
By I November 1941 it was obvious that this plan, too, was falling short of meeting the requirements set forth in training directives. These schedules had called for 1,269 navigator graduates by that date; but the total number of navigators that all schools-civil and military-had been able to train was 460.

Шико,
погледај мало боље график.
При формирању групе, пилоти су вежбали укупно скоро две године, копилоти месец дана мање, па још месец дана мање навигатори и нишанџије. Обични митраљесци, мање од десет месеци.
Претпостављам да пилоти за замену нису имали део са уходавањем групе, већ су слати у формиране јединице, а могуће и да су имали краћу обуку.

То значи да је пилот бомбардера имао 20-22 месеца обуке, а копилот месец дана мање.
То је знатно више од годину дана колико тврдиш.

Током ратног програма, од јула 1939 до августа 1945, било је више модификованих програма за пилоте, како би се задовољиле растуће потребе, нарочито после уласка Амера у рат, али им је заједничко то да су се пилоти уходавали са остатком посаде тек током транзиционог о оперативног периода, који је трајао 10 -25 недеља.
Иначе, до тада је тај програм ишколовао 9000 пилота (јул 1939 - дец 1941). Планови су рађени на годишњој продукцији пилота (30000, 37000 до 102 000). На који начин би са циклусом од две године то могло да се задовољи, ако то није ишло ни са годишњом обуком?


Какве су то капацитете морали да имају центри да би избацили толику масу људи?

The size of each entering primary flying training class was 396
until 18 May 1940, when the number was jumped to 466. This was but a prelude to much greater increases, as the War Department announced
that starting in June entering classes would number 605
flying cadets; in August, 900; in September, 1,100; in October, 1,234;
and in November 1940 and thereafter, 1,292

Ове цифре су прениске, узимајући у обзир да практично 50 до 70% полазника није ни завршило комплетну обуку, већ је елиминисано раније.

Пази, добар део школовања ишао је преко цивилних центара за обуку.

Мање више овако је изгледала обука пилота до средине 1944


capture screen

Ево ти пример пар пилота које сам насумице нашао:
Самјуел Пескин, пилот
Ступио у војску 4. јула 1942.
Оборен 4. октобра 1944.
Летео на 13 мисија.

Марвин Бојдстун
Ступио у војску 28. фебруара 1942.
Оборен 1. октобра 1944.
Летео на 12 мисија.

Да, највећа база регрута је направљена током 1942, али то не значи да су они одмах упућени на обуку и да су је пролазили комплетну у континуитету и да су одмах потом слати на задатке. Напротив, већина је након одређеног нивоа обуке деактивирана.

the AAF had found it advisable in 1942 to recruit aviation cadets in excess of its immediate needs and to hold them in an inactive enlisted reserve until needed. By December 1942 approximately 93,000 men were awaiting classification and instruction, and many of them had been in this limbo for six or seven months. Not only did this extended in-active period discourage some of the men, but the pool of idle man-power received increasing notice from selective service boards and the War Manpower Commission.
Whatever its long-range value, the course was a morale booster for men who had waited months to learn to fly.18