Ко од српских средњевековних великаша има турбе на једној локацији у централној Србији а при том се никада није потурчио?
Можда мало претешко питање, видим да нема ни на интернету ништа о томе.Један историчар,један етнолог,фолклориста и историчар културе као и легенда или мит који потиче из крушевачког и алексиначког краја говоре о томе да се источно од Крушевца у некој рупи налази гроб Вука Бранковића који су Турци поштовали.
Цитат:Али Срби,кад су под Карађорђем освојили Крушевац,ископали су те кости,спалили их и пепео развејали по ветру, а место где су оне биле ружили су како се најгоре може.
М.Ђ.Милићевић.
Кнежевина Србија (стр.745)
Тихомир Ђорђевић је исто овакво предање чуо у селу Лужање у Алексиначком Поморављу и то објавио 1896.
Од овог Милићевићевог се разликује по томе што су мештани Лужања тврдили да је Вук Бранковић био пореклом из Босне и да се после наводне издаје на Косову,вратио у Босну где се и потурчио,а такође
потпаљивао и обичан свет у Босни да то ради.Када је кренуо у централну Србију да ради то исто, свратио је у Крушевац где му је,наводно,Високи Стеван одрубио главу сабљом и пустио коња да лута околином са обезглављеним телом.У неколико су га спазили неки људи, скинули са тог коња,сахранили поред неког пута у тој рупи а Турци су ту касније направили турбе од дрвета,које је како кажу ови који су све то и описивали,трајало скоро до 19. века.
Све ово, врло вероватно нема никакве везе са истином али мит о томе је био врло распрострањен у крајевима које сам претходно навео чији су становници све то и испричали овим истраживачима.
него на неки чланак у вези тога. А књига има, само их је тешко читати у пдф формату,бар мени. Ја сам више за класичан облик читања.