20-05-2019, 09:27 PM
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
Квиз- Српска историја
,,Пећине слободних Српских планина се отварају за једну ноћ и ми ћемо свакоме положити рачун о нашем двогодишњем раду у шуми. Тешко ономе ко овај рачун не буде полагао."
21-05-2019, 11:03 AM
21-05-2019, 05:52 PM
21-05-2019, 07:07 PM
У којем манастиру је било највише Руса ( ту су се закалуђерили Јован Шангајски и Тадеј Витовнички) и у који манастир су они касније прешли?
Који Руси су били професори на пољопривредном факултету у Земуну?
Који Руси су били професори на пољопривредном факултету у Земуну?
21-05-2019, 07:32 PM
Не знам али ме подсети за ново питање:
- Који манастир је 1950-тих основан за Николајеве богомољце?
- Који манастир је 1950-тих основан за Николајеве богомољце?
21-05-2019, 08:43 PM
(21-05-2019, 07:07 PM)пек. Пише: У којем манастиру је било највише Руса ( ту су се закалуђерили Јован Шангајски и Тадеј Витовнички) и у који манастир су они касније прешли?Миљков манастир код Свилајнца, а после су били у манастиру Тумане.
Који Руси су били професори на пољопривредном факултету у Земуну?
За професоре одговори, мислим да ће свима бити занимљиво.
22-05-2019, 10:05 AM
(21-05-2019, 08:43 PM)Бенито Пише:(21-05-2019, 07:07 PM)пек. Пише: У којем манастиру је било највише Руса ( ту су се закалуђерили Јован Шангајски и Тадеј Витовнички) и у који манастир су они касније прешли?Миљков манастир код Свилајнца, а после су били у манастиру Тумане.
Који Руси су били професори на пољопривредном факултету у Земуну?
За професоре одговори, мислим да ће свима бити занимљиво.
Александар Стебут педолог и Сергеј Виноградски микробиолог али он није дуго био у Србији отишао је у Француску у Пастеров институт он је пронашао азотофиксацију и скоро све што има везе са земљишном микробиологијом.
22-05-2019, 07:56 PM
„У рејону Лапова, маса српских трупасе појављује са тешким оруђима. Изгледало нам је да са нашим предњим деловима оклопних оруђа нећемо успети. Овде је постигнут врхунац српских против удара. Настаје са свих страна отварање непријатељске ватре на наше предње делове. Српска артиљерија са својим широким цевима туче по нама, а митраљеска и пушчана ватра се та кође умешала.“
Цитат из немачког извештаја. Који рат, која година?
Цитат из немачког извештаја. Који рат, која година?
22-05-2019, 10:06 PM
(22-05-2019, 09:26 PM)Вукашин Петковић Пише: Априлски рат, 1941. године.Браво!
Дакле све ове што су писали о томе треба што се каже лустрирати.
Превео је човек немачке изворе, невероватно како добар отпор смо пружили!
Објавићу сутра цели чланак.
Друго питање из истог чланка:
- Колико немачких тенкова је, макар оријентационо, уништио само Струмички одред, дакле на правцу напада према Струмици?
23-05-2019, 08:57 AM
(22-05-2019, 10:06 PM)Милослав Самарџић Пише:(22-05-2019, 09:26 PM)Вукашин Петковић Пише: Априлски рат, 1941. године.Браво!
Дакле све ове што су писали о томе треба што се каже лустрирати.
Превео је човек немачке изворе, невероватно како добар отпор смо пружили!
Објавићу сутра цели чланак.
Друго питање из истог чланка:
- Колико немачких тенкова је, макар оријентационо, уништио само Струмички одред, дакле на правцу напада према Струмици?
Можда између 50 и 100 тенкова.
Такође, пуковник Живан Кнежевић цитира један документ у коме Немци кажу да су имали тешке жртве током Априлског рата. То се наводи у књизи "27. март 1941". Ево цитата:
"Милан Недић "као председник Српске владе" био је поднео на тај положај оставку немачком команданту Србије због стрељања у маси грађанства у Крагујевцу, Краљеву, Шапцу итд. током јесени 1941. На то је 4. јануара 1942. године добио из Хитлерове Врховне команде на Источном фронту следећу поруку: "Завереничко држање кругова тадашње Југославије коштало је онда немачку војску тешких крвавих жртава, а уз то драгоцених недеља, које су после недостајале крајем 1941. приликом сламања Совјетске Русије. Тешке жртве немачке војске које су с тим повезане, иду на рачун Србије. Ако ђенерал Недић себи то предочи, он ће морати да призна да је Немачка досад према Србији испољила велико стрпљење. Ми, међутим, нисмо спремни да тражимо од немачких војника нове жртве у Србији само зато што један део српског народа слуша бољшевичке, енглеске и јеврејске подбадаче, и дозвољава да се подбуњује. Ако се ђенерал Недић сада демонстративно повлачи, стрпљењу Владе Рајха доћи ће крај. Последице тога Србија ће имати да припише самој себи". 18
18 Овај цитат пренет је из студије Ивана Авакумовића "Хитлер према Србима за време Другог светског рата" ("Наша реч", за септембар-октобар 1975. године). Он га је узео из књиге "The Testament of Adolf Hitler", уредник Francois Genoud, London, 1959. са стр. 72"
Живан Кнежевић, "27. март 1941.", Пишчево издање, стр. 346-347
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 49 Гост(а)