[Шумадинац]

Мислиш на домаћу препеченицу, тзв Љуту мученицу?

Тако је!
Није се правио алкохол на тај начин.
Које пиће је било, условно речено, уместо ракије?

Није био познат процес дестилације, тако да ништа од жестине није постојало. Ни ракија, ни вињак итд.
Занимљиво је да је код Руса постојала нека врста вотке. Залеђивањем се из алкохолног пића вадио део воде, али не и алкохола, чиме је повећаван проценат алкохола.

Пило се вино, можда пиво, и неке комбинације на њиховој бази.

---

Е, то су ти питања за средњу школу- општа култура.
Све оно што је пронађено приликом проналаска Америке било је недоступно становништву Европе у Средњем веку.

Не само то, мислим да је и пиринач дошао касније, са Турцима.

Процес издвајања алкохола дестилацијом долази у Србију са турском најездом, крајем 14. и почетком 15. века. Прво се правила ракија од комине грожђа. Вино је било пиће средњовековне Србије, виноградарство је било развијено, тако да је комовица понела примат "прве српске ракије". Када је Србија потпала под турско ропство, опада популарност вина и дестилата комине грожђа и на сцену ступају воћне ракије, пре свега од шљива и дивљих крушака.

[Mitic]

Шта се пило?

Свети Сава је препоручивао да се пије прокувана вода с кимом, пре свега из здравствених разлога.Врло је цењено вино, јер је реч о скупом пићу. Занимљиво је да је више фаворизовано бело вино у односу на оно црвено. Осим вина које су углавном могли да приуште они богатији, пило се пиво и водњика – пиће од лагано преврелог воћа, једна врста цидера. Ракија коју ми сматрамо националним пићем се први пут помиње у изворима тек у петнаестом веку.

https://www.dnevnik.rs/drustvo/gastroher...10-06-2018

http://www.planeta.org.rs/67/16_trpeza.htm#.Xd2Ow4NKiUm

[Шумадинац]

Може се с правом рећи да су владари из дома Немањића и њихови најближи рођаци били први Срби који су били у прилици да кушају оно што би ми данас назвали комовицама, лозовачама и траварицама. Наравно, ово нису чинили уживања ради већ само у сврху лечења. Жестока алкохолна пића наши преци су почели више да користе од средине 15. века кад смо потпали под власт муслиманске велесиле.

[Милослав Самарџић]

Мислиш на домаћу препеченицу, тзв Љуту мученицу?

Тако је!
Није се правио алкохол на тај начин.
Које пиће је било, условно речено, уместо ракије?

Није био познат процес дестилације, тако да ништа од жестине није постојало. Ни ракија, ни вињак итд.
Занимљиво је да је код Руса постојала нека врста вотке. Залеђивањем се из алкохолног пића вадио део воде, али не и алкохола, чиме је повећаван проценат алкохола.

Пило се вино, можда пиво, и неке комбинације на њиховој бази.

---

Е, то су ти питања за средњу школу- општа култура.
Све оно што је пронађено приликом проналаска Америке било је недоступно становништву Европе у Средњем веку.

Не само то, мислим да је и пиринач дошао касније, са Турцима.

Не, пиринач се узгајао у околини Ниша, пре Турака.
Није било дакле пасуља, сунцокрета (само уље од маслине, али много чешће свињска маст), кромпира и кукуруза.
Не верујем да је ово баш толико познато.

[Милослав Самарџић]

Шта се пило?

Свети Сава је препоручивао да се пије прокувана вода с кимом, пре свега из здравствених разлога.Врло је цењено вино, јер је реч о скупом пићу. Занимљиво је да је више фаворизовано бело вино у односу на оно црвено. Осим вина које су углавном могли да приуште они богатији, пило се пиво и водњика – пиће од лагано преврелог воћа, једна врста цидера. Ракија коју ми сматрамо националним пићем се први пут помиње у изворима тек у петнаестом веку.

https://www.dnevnik.rs/drustvo/gastroher...10-06-2018

http://www.planeta.org.rs/67/16_trpeza.htm#.Xd2Ow4NKiUm

Црно и црвено вино били су далеко чешћи од белог, тако пише у књизи ''Приватни живот у српским земљама средњег века''.

[Mitic]

И ја мислим да су црно и црвено вино били чешћи, а можда је бело вино фаворизовано током неког периода. Имали смо квалитетна вина и пре 90 година

"Kralj Aleksandar želeo je da vinarija koju je napravio posluži kao primer šumadijskim domaćinima. Vina su se čuvala u bačvama slovenskog hrasta na dubini od 15 metara i na prirodnoj temperaturi od 12 stepeni, jer u to vreme nisu postojale klime i drugi rashlađivači, a to je idealna temperatura za odležavanje belih vina. Presa koja je tada korišćena pri pravljenju, stigla je iz Francuske i sada je ovde u vinariji", izjavio je za RINU Dragan Reljić, upravnik Zadužbine kralja Petra I.

Srpskim vinom bili su oduševljeni svi kraljevi strani prijatelji, vinska kultura je živela i dokazivala da Srbija nije samo zemlja šljive i rakije, već da može stati rame uz rame sa Italijom i Francuskom. Narod je znao koliko njihov kralj voli vino, pa su mu za svadbu uručili neuobičajen poklon.

https://www.b92.net/zivot/vesti.php?yyyy...id=1622515

Замало да црвеноармејци све униште. Бенито је помињао да је пробао неке старе сорте вина

[ватхра]

Мислиш на домаћу препеченицу, тзв Љуту мученицу?

Тако је!
Није се правио алкохол на тај начин.
Које пиће је било, условно речено, уместо ракије?

Није био познат процес дестилације, тако да ништа од жестине није постојало. Ни ракија, ни вињак итд.
Занимљиво је да је код Руса постојала нека врста вотке. Залеђивањем се из алкохолног пића вадио део воде, али не и алкохола, чиме је повећаван проценат алкохола.

Пило се вино, можда пиво, и неке комбинације на њиховој бази.

---

Е, то су ти питања за средњу школу- општа култура.
Све оно што је пронађено приликом проналаска Америке било је недоступно становништву Европе у Средњем веку.

Не само то, мислим да је и пиринач дошао касније, са Турцима.

Не, пиринач се узгајао у околини Ниша, пре Турака.
Није било дакле пасуља, сунцокрета (само уље од маслине, али много чешће свињска маст), кромпира и кукуруза.
Не верујем да је ово баш толико познато.

Не знам који је ваш извор за пиринач, ја сам нашао да то за Ниш спомиње путописац Де ла Брокијер, 1432. године. Значи по доласку Турака.

[Милослав Самарџић]

Да, моја грешка.

[Бенито]

Славио је херојску Србију и њене војнике којима је удес судио да прођу кроз тешка искушења.

"Србија је велика земља, јер сте Ви својим јунаштвом задивили цео свет". Речи су једног страног официра из савезничке земље.

А када је 1917. године одржан помен на заједничком гробљу, упутио је сенима војника своје нације следеће речи: "Устаните да се поклоните пред славним фалангама Срба који су достојни старога Рима".


Како се зове овај поморски официр из савезничке земље?

Адмирал Ернест Трубриџ.

Митићу, да ли је ово одговор на Твоје питање?

[Mitic]

Славио је херојску Србију и њене војнике којима је удес судио да прођу кроз тешка искушења.

"Србија је велика земља, јер сте Ви својим јунаштвом задивили цео свет". Речи су једног страног официра из савезничке земље.

А када је 1917. године одржан помен на заједничком гробљу, упутио је сенима војника своје нације следеће речи: "Устаните да се поклоните пред славним фалангама Срба који су достојни старога Рима".


Како се зове овај поморски официр из савезничке земље?

Адмирал Ернест Трубриџ.

Митићу, да ли је ово одговор на Твоје питање?

Потпуно сам заборавио на то питање. Унео сам се у дискусију везану за исхрану у средњем веку.

Тачан одговор је адмирал Гепрат. Тако је храбрио наше војнике кад их је дочекивао у Бизерти.

"Правда" доноси текст о адмиралу Гепрату поводом његове смрти. Погледати следећи линк

http://www.digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine...7/mode/1up

[Бенито]

Близу си.
Заједно са члановима Врховне централне управе, било их је 177.
Друго питање: Колико је међу члановима било жена?

10.

Перуне, да ли је ово тачан одговор?

[Бенито]

Пардон, грешка.

[Бенито]

Близу си.
Заједно са члановима Врховне централне управе, било их је 177.
Друго питање: Колико је међу члановима било жена?

Колико чланова није било на списку?

23.

[Перун]

Близу си.
Заједно са члановима Врховне централне управе, било их је 177.
Друго питање: Колико је међу члановима било жена?

Колико чланова није било на списку?

23.

Терајте даље, не знам одговор. Питао сам јер и мене занима. Само знам да неки никад нису откривени и вероватно неће ни бити.