[Бенито]

Има логике за кнеза Павла. Никад не бих погодио, али има смисла да је он проследио информације Черчилу, пошто је кнез Павле био англофил.

А љубав према мајци Русији због мајке?

А претпостављам да је информацију о нападу Немачке на СССР сазнао из састанака са Хитлером.

Тако је. Несвесно се "излануо".

Мислим да је ово обавештајни податак. Кнез Павле није хтео да ода извор, па је то "гурнуо" у Хитлерова уста.
Нашао си ме, баш, када немам ни мало времена. А то сад треба тражити.

[Милослав Самарџић]

Од свих топова произведених средином 19. века у Крагујевцу, у почецима војне индустрије у Србији, сачуван је само један. Где се налази?

Колико је мени познато у империјалном музеју у Лондону. Наши су га поклонили Британцима са неким заплењеним аустроугарским заставама 1915. године.

Није. Много ближе...

На београдској твђави није,тамо је на ливади Де Банжов најстарији . . .

У војном музеју у Софији.
Када си коришћени ови топови последњи пут, а у којој бици су допринели победи?

Знам да су до 1908. били у градској артиљерији у Нишу,па су избачени због попуне застарелости . . .

А што се тиче тога кад су задњи пут коришћени,да нису можда на Мачковом Камену?

Негде давно сам прочитао да су наши дотерали батерију неких тотално застарелих топова кратког домета и измасакрирали картечом швабе у јуришу . . .

Ти тотално застарели топови имали су једну добру ствар: због глатких цеви били су одлични за гађање картечом (као данас ловачке двоцевке за сачму). Други разлог што су опстајали је изгледа тај што су били наши. Војсци је било жао да их баци. Трећи наравно што је практично било немогуће да нестану "гранате". Свакако гвожђе могло се трпати у цеви.
Највећа победа баш захваљујући овим топовима била је против Турака на Шуматовцу. Турака је било много више и ишлинсуну густим стројевима, а картеч их је унаказио.
Последњи пут коришћени су 1915. и тада су их Бугари запленили.
Произведено их је негде око 60, 1850-тих.

[Mitic]

Има логике за кнеза Павла. Никад не бих погодио, али има смисла да је он проследио информације Черчилу, пошто је кнез Павле био англофил.

А љубав према мајци Русији због мајке?

Да, наравно. Мајка је мајка

А не знам тачно какав је био став кнеза Павла према СССР-у?
За време кнеза Павла су успостављени односи између Краљевине Југославије и СССР-а, и то 1940. године. А чини ми се да се и раније планирало на успостављању односа са СССР-ом

[Александар Динчић]

Знам да су до 1908. били у градској артиљерији у Нишу,па су избачени због попуне застарелости . . .

Овај податак имам и ја. Пошто је у Нишу био пребачен Војни музеј, да не би страдао у Београду, па су неки топови и заставе предати Британцима. Сад чујем да је овај ретко виђен топ завршио у Софијском музеју. Нов и мени непознат податак. Увек се да нешто научити.

Када смо код музеја, где се данас чува једна заплењена српска застава из Великог рата? Којој јединици је припадала и где је изгубљена?

[ХраброСрце]

Знам да су до 1908. били у градској артиљерији у Нишу,па су избачени због попуне застарелости . . .

Овај податак имам и ја. Пошто је у Нишу био пребачен Војни музеј, да не би страдао у Београду, па су неки топови и заставе предати Британцима. Сад чујем да је овај ретко виђен топ завршио у Софијском музеју. Нов и мени непознат податак. Увек се да нешто научити.

Када смо код музеја, где се данас чува једна заплењена српска застава из Великог рата? Којој јединици је припадала и где је изгубљена?

Је ли то она застава у музеју у Бечу? Скоро смо водили полемику око тога.

[Александар Динчић]

Није у Бечком музеју. Стави ми линк где је вођена о томе дебата.

[ХраброСрце]

Та лажна је ваљда из бечког музеја.
Ова се налазила између два рата у Берлину.

Душан Бабац пише:
- Ово је застава 1. коњичког пука Милоша Обилића Дринске дивизије, заробљена у ноћи 5. на 6. новембра 1915, на локалитету Ћићевац - Радошевац. У историјском музеју у Берлину, у чијој сали је изложена 1930-их имају документацију, као и исечке из тадашњих немачких новина, а застава је нестала 1945. Иначе, на сајту Импирал Вор Мјузеума се може наћи фотографија управо ове заробљене српске заставе и то фотографија обе стране заставе.
Другим речима, то није застава која је данас у Бечу.

Страна 852,853. Ова тема.

[Александар Динчић]

Ово ми је потпуно промакло...

Никада нисам нашао да је застава Нишког коњичког пука (касарна 1. коњичког пука „Милош Обилић“ је у Нишу – на Црвеном крсту) доспела у непријатељско заробљеништво у време Великог рата.
Сигурно бих знао да јесте.
Збуњен сам такође, јер 1. коњички пук није припадао Дринској дивизији, већ Српској коњичкој дивизији. Свака дивизија имала је по ратном распореду по један коњички пук, а мирнодопски коњички пукови улазили су у састав Коњичке дивизије. Дакле, само може да је застава Дринског коњичког пука (првог или другог позива), а не застава 1. коњичког пука Дринске дивизије, већ 1. коњичког пука Српске коњичке дивизије. Али, тај пук у оба позива није изгубио ни једну заставу. Напротив. Први коњички пук „Обилић“ прешавши Црну реку, под непријатељском артиљеријом и пешадиском ватром, гонио је непријатеља испред себе и са предходничким ескадроном под борбом продро у Битољ (новембар 1916), дочекан одушевљено од народа. Тада се завијорила и застава истог пука.

Међутим, 1. коњички пук „Милош Обилић“, уништен је на Мрамору, између Ниша и Прокупља, у априлу 1941. године, па је могуће да је тада и његова застава доспела у немачке руке. Али, то је већ Други светски рат.

Дакле, јесте једна застава (не пуковска) доспела код непријатеља и чува се у музеју. Зна ли неко која је то застава, где је изгубљена и где се чува?

Са оградом, да можда је заиста застава Дринског коњичког пука изгубљена и чува се у Берлинском музеју. То већ не знам.

[Бенито]

Није изгубљена ниједна пуковска застава. Та прича је разрешена и немојте се враћати на то.
Дакле, одговорите само ово што је Динчић питао.
ПС и замолио би све, а нарочито Милослава, да не постављају питања преко реда, док се на претходно не одговори. Знам да Милослав не поставља питање, ако није неки занимљив историјски податак. Али, то ништа не значи, пошто се закомпликују одговори и одговори на одговоре у вези више питања у исто време, па се изгуби сваки контекст.
Ја сада, рецимо, уопште не знам шта је задње питао Милослав и који је одговор на његово питање.
Поготово, када су нека занимљива питања на реду, попут Динчићевог о томе ко је обавестио Черчила о предстојећем нападу Немачке на СССР. Када су таква питања на реду, суздржите се мало, јер захтевају више простора за одговор.

[Vlad Alekš]

Ваљда смо превазишли основну школу.

Право да ти кажем ја не знам у ком разреду и из ког предмета се учи о застави. Посебно, ако је застава мењала изглед већ неколико пута, а држава прелазила из једног у други облик владавине.
Ја нисам сигуран да знам одговор на то питање у вези са заставом.

[Бенито]

После добијања Хатишерифа из 1830. године Србија је била аутономна кнежевина, али у оквиру Османског царства. После тога су уследио још један, трећи Хатишериф, којим је Коџа Милош издејствовао и право на прецизније дефинисање српске државности. Његова опозиција у самој Србији, која је увек била јака због његове самовоље и окрутности, то је искористила да прогура Устав којим би се регулисала права владара. Тим Уставом требало је да буде регулисано и питање заставе. То је једно од ретких питања где су се Коџа Милош и опозиција лако договорили.
Црвена и плава боја су карактерисале српску државу још од средњег века. У складу са "европском модом" требало је додати трећу боју. Опозицију су представљали писмени људи из "прека", тако да су предложили белу боју између две боје. Лукавом Милошу је то одговарало, јер се тако све више одвајао од Османске Турске , али и Русије. Овај предлог су предали Порти, која је Бератом одобрила ту заставу, као и остале предлоге.
Умешала се, наравно, Руска Империја која је била заштитница православних Хришћана у оквиру Османског царства још од 18 века. Они су, практично, укинули то несрећно решење, које је било укидање симболике српске државе као наследнице средњевековне Србије. Црвена и плава боја биле су везане, а бела боја је остављена као основна.
Многи историчари су то погрешно коментарисали као обрнуту руску заставу. Карађорђе је још у додиру са Русима држао овакву заставу, па је то била основа за ово погрешно тумачење.
Ради се о сасвим супротној ствари. Руси су знали, као што знају и уче и дан-данас, да су на простор где сада живе дошли из ових крајева. Зато је њима бела боја на врху. Ми смо то, под утицајем Јиречека и сличних, то заборавили. Другим речима, руска застава је обрнута српска застава, а не како слушамо коментаре данашњих великих стручњака.
Да упростимо, српска застава је аутохтоно српска и једна је од најстаријих у Европи. Све остало су лупетања мрзитеља Срба и оних који више воле да причају него да читају.

[Mitic]

Ко је био веза између др Драгољуба Јовановића и Драже?

Ово питање остаде без одговора. Чекамо одговор од имењака Динчића.

И гдин Милослав је имао питање, па да затворимо тај круг

[Бенито]

Ајде Самарџић и Динчић да одговоре, па да идемо даље.

[Милослав Самарџић]

Н акоје питање?
Видим уназад 5-6 страна на свако је одговорено.
Мислим да тим строгим правилима само успораваш квиз.
Сад имам два питања, али док даш дозволу, заборавићу.