[Мића Адмирал]

И немојте убудуће постављати питања док се на претходно не одговори. Ако неко испадне из система, као Влад, па треба да се убаци, нека се не убацује сам него нека сачека, па ћемо га убацити у згодном тренутку.
Ајде, Жућо.

Бенито, опрости мени грешноме, мораћу да прекршим правила игре. Правила и постоје да би се кршила.
Неће ме бити неколико дана, одлазим у топлије крајеве попут Просветара ономад.
Елем, поставићу три питања, па ви одговарајте ако хоћете. А ако нећете - не морате.
У питању су следеће тривије:

1. Ко је 9. марта 1991. пљунуо тенк, па је потом због тога био ухапшен?

2. Никола Тесла је највећи проналазач и инжењерски геније свих времена. Имао је неколико стотина признатих патената, а богами много пута је био и "покраден". Пре пар година наиђох у релевантној страној литератури из области физике на један изненађујући податак. Наиме, Тесла је у току неких експеримената са електромагнетним пољима и таласима заправо први открио једну физичку појаву. Након пар година други је научник добио Нобелову награду за откриће те исте физичке појаве. И гле неправде, та зајебанција никад није исправљена, тако да и дан данас поменута физичка појава носи име оног другог научника. Примена је широка, нарочито у индустрији и медицини. Тривија у тривији: откриће је коришћено у Америци током 20-их година прошлог века као испомоћ при куповини дечије обуће. Питање гласи: шта је то Тесла открио?

3. Како се звао први Србин који је летео у летелици сопствене израде?

Ово ти је без везе. Ко ће да аминује да ли је одговор тачан? Поготово на друго питање.
За треће ће неко одговорити. За прво је лако, то сам био ја.

---

То да.
Е сад:
- који командант корпуса је имао највише проблема због своје љубавнице?
- како се она звала?

Ти рече на некој теми да је раскалашно понашање Игњатовића коштало главе. То је делимично тачно. Швалерка му је била комунисткиња, ћерка попа Караматијевића. И тај поп је под утицајем деце пљунуо на цркву.
Раковић је имао швалерку, и то вероватно не једну. Цветић такође. Звонко је имао девојку-вереницу. Кондор је убијен са вереницом. Туфегџић је имао девојку и мало дете. Једино ако је навраћао у Мајур. Лека је био један од најлепших четника, могуће да су се ломиле око њега. Вили такође. Митић је имао швалерку. Читао сам њену изјаву, две деценије после рата, где се прави блесава. Итд, итд.... Толики корпуси, а још више команданата. Ко зна на кога ти мислиш.

Бенито, да ли си сигуран ово у вези Игњатовића и ћерке попа Караматијевића ? Знаш ли име ћерке ( било их је више ). Односно да ли је могуће да је један други четн. командант био у вези са ћерком попа Караматијевића ?

[Милослав Самарџић]

Раковић и Митић нису имали швалерке. Биле су им девојке или веренице.

[Бенито]

И немојте убудуће постављати питања док се на претходно не одговори. Ако неко испадне из система, као Влад, па треба да се убаци, нека се не убацује сам него нека сачека, па ћемо га убацити у згодном тренутку.
Ајде, Жућо.

Бенито, опрости мени грешноме, мораћу да прекршим правила игре. Правила и постоје да би се кршила.
Неће ме бити неколико дана, одлазим у топлије крајеве попут Просветара ономад.
Елем, поставићу три питања, па ви одговарајте ако хоћете. А ако нећете - не морате.
У питању су следеће тривије:

1. Ко је 9. марта 1991. пљунуо тенк, па је потом због тога био ухапшен?

2. Никола Тесла је највећи проналазач и инжењерски геније свих времена. Имао је неколико стотина признатих патената, а богами много пута је био и "покраден". Пре пар година наиђох у релевантној страној литератури из области физике на један изненађујући податак. Наиме, Тесла је у току неких експеримената са електромагнетним пољима и таласима заправо први открио једну физичку појаву. Након пар година други је научник добио Нобелову награду за откриће те исте физичке појаве. И гле неправде, та зајебанција никад није исправљена, тако да и дан данас поменута физичка појава носи име оног другог научника. Примена је широка, нарочито у индустрији и медицини. Тривија у тривији: откриће је коришћено у Америци током 20-их година прошлог века као испомоћ при куповини дечије обуће. Питање гласи: шта је то Тесла открио?

3. Како се звао први Србин који је летео у летелици сопствене израде?

Ово ти је без везе. Ко ће да аминује да ли је одговор тачан? Поготово на друго питање.
За треће ће неко одговорити. За прво је лако, то сам био ја.

---

То да.
Е сад:
- који командант корпуса је имао највише проблема због своје љубавнице?
- како се она звала?

Ти рече на некој теми да је раскалашно понашање Игњатовића коштало главе. То је делимично тачно. Швалерка му је била комунисткиња, ћерка попа Караматијевића. И тај поп је под утицајем деце пљунуо на цркву.
Раковић је имао швалерку, и то вероватно не једну. Цветић такође. Звонко је имао девојку-вереницу. Кондор је убијен са вереницом. Туфегџић је имао девојку и мало дете. Једино ако је навраћао у Мајур. Лека је био један од најлепших четника, могуће да су се ломиле око њега. Вили такође. Митић је имао швалерку. Читао сам њену изјаву, две деценије после рата, где се прави блесава. Итд, итд.... Толики корпуси, а још више команданата. Ко зна на кога ти мислиш.

Бенито, да ли си сигуран ово у вези Игњатовића и ћерке попа Караматијевића ? Знаш ли име ћерке ( било их је више ). Односно да ли је могуће да је један други четн. командант био у вези са ћерком попа Караматијевића ?

Погледај опет код Кораћа, мислим да нисам погрешио. Тако како каже Кораћ исто тврди још један локални писац.

[Бенито]

Раковић и Митић нису имали швалерке. Биле су им девојке или веренице.

Не знам ко је била Раковићева вереница, али сигурно није био само са једном женом.
Митић је имао вереницу, ако је дозвољено да туђа, удата жена буде момку вереница.

[Перун]

Митић је ,,јахао г-ђу Младеновић” а ви знате ко је она била.

[Милослав Самарџић]

Раковић и Митић нису имали швалерке. Биле су им девојке или веренице.

Не знам ко је била Раковићева вереница, али сигурно није био само са једном женом.
Митић је имао вереницу, ако је дозвољено да туђа, удата жена буде момку вереница.

Жана је објаснила за Раковићеву девојку:
http://www.pogledi.rs/razgovori-sa-ravnogorcima-1-tom/

Митићева вереница после се удала за другог, после рата, она ми је то причала. Ако мислимо на Митића пилота, из Јужне Србије.

[Бенито]

Не мислимо на истог Митића. Написао је Перун горе.

[Мића Адмирал]

У вези Игњатовића и ћерке попа Караматијевића, не знам. Могуће је, поп је имао 5 кћери.
Када је реч о попу Јевстатију Караматијевићу ( 1885-1948 ), треба истаћи да је био учесник Ослободилачких ратова 1912-1918, а у ДСР на партизанској страни и био већник АВНОЈа у Бихаћу.
У том рату је изгубио : три ћерке, два брата, жену протиницу Јефимију ( 1887-1944 ), два унука...
Два сина су преживела рат : Првослав Пива ( 1912-1963 ), проф. на Архитектонском фак. и Вук ( 1921-1974 ).
Протине ћерке :
Радмила ( 1908-1970 ), уд.Петрић ( ћерка Бранка Петрић удала се за глумца Б.Фехмиуа ).
Зорица Зора, уд.Марковић ( 1910-1944 ).
Касија Каја ( 1916-1943 ).
Наталија Ната ( 1925- 1943 ).

Бранка Бака ( 1920 - 1995 ) била је удата за акт.капетана II кл. Милутина Ж. Матијашевића, начелника Штаба и помоћ.команд. Пожешког корпуса. После рата преудала се за Д.Л. Из оба брака остало је по двоје деце.

[Бенито]

Да додам само да је свештеник Јевстатије Караматијевић био и вођа соколске жупе за срез нововарошки тридесетих година прошлог века. Шта се са њим догодило да је 1941. године, не зна се тачно. Углавном, окупио је своје парохијане тога лета, попео се на неку столицу и рекао им:" Браћо и сестре, пола века сам вас лагао говорећи вам о Богу у овој згради.( показао је руком на цркву) Ово није никаква божија зграда, ово је обична штала. Нема Бога!!!"
Било је неких тумачења, да су му двоје старије деце, ћерка и син, сасвим смутили памет, комунистичком пропагандом коју су усвојили од комуниста студената са Београдског универзитета. И то је, вероватно, тачно. Али, требало би урадити посебну психолошку анализу како долази до тога да искусни, па чак и стари људи, који се баве изразито вредносно дефинисаним занимањима, а свештенички позив је репрезентативан у том погледу, могу да прихвате толико ставове који су вредносно толико супростављени самим постулатима њиховог дотадашњег учења и начина живота.
Све у свему, овај свештеник није био једини такав пример, али је свакако један од најрепрезентативнијих.

[Мића Адмирал]

Да додам само да је свештеник Јевстатије Караматијевић био и вођа соколске жупе за срез нововарошки тридесетих година прошлог века. Шта се са њим догодило да је 1941. године, не зна се тачно. Углавном, окупио је своје парохијане тога лета, попео се на неку столицу и рекао им:" Браћо и сестре, пола века сам вас лагао говорећи вам о Богу у овој згради.( показао је руком на цркву) Ово није никаква божија зграда, ово је обична штала. Нема Бога!!!"
Било је неких тумачења, да су му двоје старије деце, ћерка и син, сасвим смутили памет, комунистичком пропагандом коју су усвојили од комуниста студената са Београдског универзитета. И то је, вероватно, тачно. Али, требало би урадити посебну психолошку анализу како долази до тога да искусни, па чак и стари људи, који се баве изразито вредносно дефинисаним занимањима, а свештенички позив је репрезентативан у том погледу, могу да прихвате толико ставове који су вредносно толико супростављени самим постулатима њиховог дотадашњег учења и начина живота.
Све у свему, овај свештеник није био једини такав пример, али је свакако један од најрепрезентативнијих.

Све си рекао. Искушење ( кушња ) је преломна тачка свих нас.

[Бенито]

Не могу да се сетим да ли је било питање, али није згорег поновити:
Комунисти су користили филм као пропагандно средство. Одмах после рата, од првог филма "Славица", сво становништво је било у обавези да масовно посећује пројекције тзв играних, а у ствари, пропагандних филмова. Наравно, са обавезним уводом неког документарног филма који је правило војно филмско предузеће "Застава", а у којима су се преносиле "вести" о успешној спољној политици вољеног вође или о успесима у изградњи социјализма.
Касније, када је добар део становништва прешао да живи у градове и ради у "радним организацијама", донекле је модификован начин одлазака у биоскоп. Наводно више није било обавезно, али су "синдикати" радних организација били у обавези да откупе онај број улазница за пројекцију новог "играног" филма, колико су имали запослених. И већина је ишла да то гледа. Отуда датира феномен да српска публика воли да гледа домаће филмове у биоскопима, више него америчке, што је било чудно свима у Западној Европи. Наравно, то следи из њихове предрасуде о брозовском социјализму као различитом од источноевропског.
И то је све ишло по лоју до једног занимљивог случаја. Наиме, када се појавио један играни филм, синдикат једног великог система је оценио филм као лажан и увредљив, и одбио је да откупи улазнице за тај филм, а нико од радника из тог система није отишао у биоскопе да га гледа.
Тај филм је, по мом скромном мишљењу, једно од ретких ремек-дела југословенске кинематографије снимљених у време комунизма.
Који је филм у питању и ко је то одбио да га гледа?

[Шумадинац]

"Јутро"?

[Бенито]

"Јутро"?

Не.

[Mitic]

Не могу да се сетим да ли је било питање, али није згорег поновити:
Комунисти су користили филм као пропагандно средство. Одмах после рата, од првог филма "Славица", сво становништво је било у обавези да масовно посећује пројекције тзв играних, а у ствари, пропагандних филмова. Наравно, са обавезним уводом неког документарног филма који је правило војно филмско предузеће "Застава", а у којима су се преносиле "вести" о успешној спољној политици вољеног вође или о успесима у изградњи социјализма.
Касније, када је добар део становништва прешао да живи у градове и ради у "радним организацијама", донекле је модификован начин одлазака у биоскоп. Наводно више није било обавезно, али су "синдикати" радних организација били у обавези да откупе онај број улазница за пројекцију новог "играног" филма, колико су имали запослених. И већина је ишла да то гледа. Отуда датира феномен да српска публика воли да гледа домаће филмове у биоскопима, више него америчке, што је било чудно свима у Западној Европи. Наравно, то следи из њихове предрасуде о брозовском социјализму као различитом од источноевропског.
И то је све ишло по лоју до једног занимљивог случаја. Наиме, када се појавио један играни филм, синдикат једног великог система је оценио филм као лажан и увредљив, и одбио је да откупи улазнице за тај филм, а нико од радника из тог система није отишао у биоскопе да га гледа.
Тај филм је, по мом скромном мишљењу, једно од ретких ремек-дела југословенске кинематографије снимљених у време комунизма.
Који је филм у питању и ко је то одбио да га гледа?

Можда "Пластични Исус"?

Или "Млад и здрав као ружа"?