[Vlad Alekš]

Слободан Јовановић је на сјајан начин описао појаву "полуинтелектуалца". За која два српска интелектуалца се може рећи да су ову појаву наслутули још у 19. веку?

Обојица су били Пречани. И били су прави интелектуалци, никако "полу". Први је написао "текст" стотинак година пре Јовановића и анализирао је само Србе у Аустроугарској.
Други је свој "текст" објавио педесетак година пре Јовановића и анализирао је читаву српску нацију. Он је заправо кренуо од критике једног песника.

То су били Лаза Костић и Ђорђе Натошевић. Како су им се звали "текстови"?

[ЛукаЛоко]

Није Самарџић одговорио ништа, јер "све" "ништа", "ово-оно", НИЈЕ ОДГОВОР.
Ево одговора (никако да нађем времена):
Одмах по окупацији, италијанска војска је заузела целу Далмацију, Боку которску, Црну Гору и добар део Косова и Метохије. Тамо где су се сусретали са Немцима, звале су се окупационе зоне, односно постојале су демаркационе линије између надлежности две окупаторске војске, и биле су ствар договора између двојице вођа, и мењале су се три пута до капитулације Италије.
У дубини, Италијани су стварали провинције, а њихове границе дефинисали посебним билатералним уговорима са новооснованом НДХ.
То су Римски уговори, између фашистичке Италије и НДХ, који су потписани 18. маја 1941. године у Риму. Граница између провинције Котор и НДХ постављен је на истоку провинције Котор, тако што је граница ишла од јадранске обале, на подручју између Цавтата и Витаљине, према северо-истоку до границе са Црном Гором. Тако су у састав Боке которске ушле и Груде.
Зашто је ово важно?
Пре овог разграничења, Груде су биле у саставу Бановине Хрватске, а у мају 1940. године, хрватски бан Шубашић је донео одлуку да се општине Цавтат и Груде споје у једну општину, са центром у Груди. После Римских уговора, власти НДХ су морале да успоставе ново "опћинско поглаварство Конавле" са центром у Цавтату. 
Зашто су усташе нагласиле Конавле?
Зато што су одвајањем Груде од Дубровника, Конавле први пут од средњег века, када су Дубровчани купили Конавле, одвојене од Дубровника. Да нагласим, да су Мачек и компанија у преговорима са кнезом Павлом, при стварању Бановине Хрватске, и својој амбицији да Дубровник уђе у састав Бановине Хрватске, то посебно наглашавали како би добили целе Конавле. На тај начин не само да су отели Дубровник са његовим историјским залеђем, него су ушли и у контролу Боке которске и њеног изласка на отворено море.
То је био један од главних разлога стварања Српског културног клуба.
Да нагласим:
После капитулације Италије, Немци су запосели све територије које је држала италијанска војска. Створили су привремену управу за Црну Гору, врло сличну Аћимовићевом комесаријату у Србији 1941. године. С тим да су припојили бившу италијанску провинцију "Котор", односно Боку которску са Конавлима, централној власти на Цетињу.
На тај начин Бока которска је први пут у историји постала део Црне Горе. Дакле, када прочитате негде да је Бока за време комуниста први пут постала део Црне Горе, то није тачно. То се десило годину дана раније, односно за време немачке окупације.
Наравно, титоисти су Конавле вратили Хрватској и тако потврдили неуставну отимачину Дубровника и Конавла из 1939. године, да би све посолио Добрица Ћосић, "великан српске књижевности", када је Превлаку Светог Саве поклонио новој независној Хрватској.
Оно што је битно из свега овога закључити:
Становници Боке которске, нама и себи познатији као Бокељи, једино су 1918. године одлучивали у којој држави желе да живе. Тада су јасно и прецизно одлучили да буду део државе са центром у Београду.
Све друге одлуке, пре и после тога, када је Бока которска постајала део разних државних творевина, од талијанске провинције "Котор", немачке Црне Горе, комунистичке федералне јединице Црне Горе, до данашње независне Црне Горе, НИСУ БИЛЕ ПЛОД ДЕМОКРАТСКЕ ОДЛУКЕ БОКЕЉА.
Није ни чудо што Бокељи ни данас нису задовољни својим државним статусом.

 Границе између Краљевине Италије и НДХ-е, изгледа, имале су привремени карактер.
Римски уговор су морала ратифицирати оба дома италијанског парламента а до дискусије у парламенту није никад дошло.
Хрвати су негодовали што нису добили читаву Далмацију, док су Италијани са своје стране очекивали цело приморје до врхова планина.
Основана је једна билатерална комисија за успостављање коначних граница, која је са италијанске стране намерно радила пуно лагано. Заиста та комисија још августом 1943., то јест пре италијанске капитулације није била завршила свој рад, чак нити за први део, онај за словеначки и ријечки крај.

[Vlad Alekš]

Границе између Краљевине Италије и НДХ-е, изгледа, имале су привремени карактер.
Римски уговор су морала ратифицирати оба дома италијанског парламента а до дискусије у парламенту није никад дошло.
Хрвати су негодовали што нису добили читаву Далмацију, док су Италијани са своје стране очекивали цело приморје до врхова планина.
Основана је једна билатерална комисија за успостављање коначних граница, која је са италијанске стране намерно радила пуно лагано. Заиста та комисија још августом 1943., то јест пре италијанске капитулације није била завршила свој рад, чак нити за први део, онај за словеначки и ријечки крај.

Да ли се слажеш да ми сада поделимо јадранску обалу? Нама до Задра, а вама од Задра. А у Задру да имамо два градоначелника - један Србин и један Италијан? Шта кажеш, а?

[Monarhist]

Границе између Краљевине Италије и НДХ-е, изгледа, имале су привремени карактер.
Римски уговор су морала ратифицирати оба дома италијанског парламента а до дискусије у парламенту није никад дошло.
Хрвати су негодовали што нису добили читаву Далмацију, док су Италијани са своје стране очекивали цело приморје до врхова планина.
Основана је једна билатерална комисија за успостављање коначних граница, која је са италијанске стране намерно радила пуно лагано. Заиста та комисија још августом 1943., то јест пре италијанске капитулације није била завршила свој рад, чак нити за први део, онај за словеначки и ријечки крај.

Да ли се слажеш да ми сада поделимо јадранску обалу? Нама до Задра, а вама од Задра. А у Задру да имамо два градоначелника - један Србин и један Италијан? Шта кажеш, а?

Нека њима Задар. Заслужили су.

[Бранке]

Границе између Краљевине Италије и НДХ-е, изгледа, имале су привремени карактер.
Римски уговор су морала ратифицирати оба дома италијанског парламента а до дискусије у парламенту није никад дошло.
Хрвати су негодовали што нису добили читаву Далмацију, док су Италијани са своје стране очекивали цело приморје до врхова планина.
Основана је једна билатерална комисија за успостављање коначних граница, која је са италијанске стране намерно радила пуно лагано. Заиста та комисија још августом 1943., то јест пре италијанске капитулације није била завршила свој рад, чак нити за први део, онај за словеначки и ријечки крај.

Да ли се слажеш да ми сада поделимо јадранску обалу? Нама до Задра, а вама од Задра. А у Задру да имамо два градоначелника - један Србин и један Италијан? Шта кажеш, а?

Нека њима Задар. Заслужили су.

И онда Малом Радојици и Јанковић Стојану на очи,ццццц . . . 

[Бранке]

15. јун 1868, а војне вежбе су почеле 22. маја.
10. јуна 1868. је убијен и све је обустављено.
Ко нам је тада чувао леђа, за у операцију, сем наравно Русије?

Одакле то да нам је Русија чувала леђа уопште? Чак шта више,Михајлови потези са Бугарима су ишли на штету Руским интересима на Балкану у којима сем 1914. ретко да је било места за нас . . .

Са научног скупа који је недавно био у КГ,с ад читам зборник реферата. Све је документовано. Био је договор Михаила и руских дипломата да причају једни против других пред Аустријанцима и осталима, да би сакрили план који су имали. План је био да чекају напад Пруске на Француску. Бизмарк је 1866. поразио Аустрију а следећа мета била му је Француска. План је био да рат почне јуна 1868, тада су сви рачунали с тим. Али, испоставило се да је Пруска напала тек. 1870. Дакле, да је Михаило остао жив, тада би српска војска запосела Босну, уз заштиту Русије и Пруске, да нас не нападну Аустроугари.

Искрено,мени се тај след догађаја не слаже са каснијим Руским потезима,а са друге стране зашто би нама пораз Француске која је нам је од Крима доста помогла одговарао? До душе,аустријским дебаклом од Пруса(као војске,у последње време се занимам наоружањем,и фасцинира ме то како напредак оружја лако од једне војске направи буквално зечеве за одстрел),Србији је прилично пао камен са врата а и не може се рећи да Руси нису једини шверцовали пушке Михајлу . . .

[Милослав Самарџић]

Десет година касније, много тога се променило.

[Monarhist]

Границе између Краљевине Италије и НДХ-е, изгледа, имале су привремени карактер.
Римски уговор су морала ратифицирати оба дома италијанског парламента а до дискусије у парламенту није никад дошло.
Хрвати су негодовали што нису добили читаву Далмацију, док су Италијани са своје стране очекивали цело приморје до врхова планина.
Основана је једна билатерална комисија за успостављање коначних граница, која је са италијанске стране намерно радила пуно лагано. Заиста та комисија још августом 1943., то јест пре италијанске капитулације није била завршила свој рад, чак нити за први део, онај за словеначки и ријечки крај.

Да ли се слажеш да ми сада поделимо јадранску обалу? Нама до Задра, а вама од Задра. А у Задру да имамо два градоначелника - један Србин и један Италијан? Шта кажеш, а?

Нека њима Задар. Заслужили су.

И онда Малом Радојици и Јанковић Стојану на очи,ццццц . . . 

 
Стојану су Задар поробили, а Радојици није у лепом памћењу остао   али знаш шта, Радојица се са Бећир-агом обрачунао, надам се да ћемо се и ми са овим агама данас обрачунати. 

[Monarhist]

15. јун 1868, а војне вежбе су почеле 22. маја.
10. јуна 1868. је убијен и све је обустављено.
Ко нам је тада чувао леђа, за у операцију, сем наравно Русије?

Одакле то да нам је Русија чувала леђа уопште? Чак шта више,Михајлови потези са Бугарима су ишли на штету Руским интересима на Балкану у којима сем 1914. ретко да је било места за нас . . .

Са научног скупа који је недавно био у КГ,с ад читам зборник реферата. Све је документовано. Био је договор Михаила и руских дипломата да причају једни против других пред Аустријанцима и осталима, да би сакрили план који су имали. План је био да чекају напад Пруске на Француску. Бизмарк је 1866. поразио Аустрију а следећа мета била му је Француска. План је био да рат почне јуна 1868, тада су сви рачунали с тим. Али, испоставило се да је Пруска напала тек. 1870. Дакле, да је Михаило остао жив, тада би српска војска запосела Босну, уз заштиту Русије и Пруске, да нас не нападну Аустроугари.

Искрено,мени се тај след догађаја не слаже са каснијим Руским потезима,а са друге стране зашто би нама пораз Француске која је нам је од Крима доста помогла одговарао? До душе,аустријским дебаклом од Пруса(као војске,у последње време се занимам наоружањем,и фасцинира ме то како напредак оружја лако од једне војске направи буквално зечеве за одстрел),Србији је прилично пао камен са врата а и не може се рећи да Руси нису једини шверцовали пушке Михајлу . . .

 Читав 19. век је некако био неповољан за Аустрију. Ја лично као монархиста симпатишем Хабзбурге, заиста нису заслужили оно што им се дешавало, од револуције 1848., италијанских ратова, па до 1914.

[Перун]

Тако је поручниче!

Који генерал ВКЈ је настрадао у борбама током Априлског рата?

Рез. пеш. бригадни генерал Михаило С. Голубовић 8. априла тешко рањен у груди. Подлегао ранама у болници у Лебанима 14. априла.

Самарџић у чланку о Дражиним генералима наводи да их је током АР страдало 11. Је ли то податак преузет од Бјелајца?

[Милослав Самарџић]

Тако је поручниче!

Који генерал ВКЈ је настрадао у борбама током Априлског рата?

Рез. пеш. бригадни генерал Михаило С. Голубовић 8. априла тешко рањен у груди. Подлегао ранама у болници у Лебанима 14. априла.

Самарџић у чланку о Дражиним генералима наводи да их је током АР страдало 11. Је ли то податак преузет од Бјелајца?

Јесте.

[Бенито]

Којих 11 генерала?

[Милослав Самарџић]

Којих 11 генерала?

https://www.pogledi.rs/%d0%b4%d1%80%d0%b...d0%b8.html

[Шумадинац]

Била је прва лекарка у Црној Гори која је завршила Медицински факултет на Сорбони 1907. године. Објавила први српско-француски речник. Превела „Горски вијенац“ на француски језик. Била је чланица Међународног црвеног крста у Женеви. Ценећи ту њену заслугу, кнез Никола ју је наградио спомен-брошем израђеним у злату и платини, са ликом Његоша. Касније 1926. године, у Београду, одбранила је докторску тезу из књижевности. Током 2. светског рата приклонила се четницима. Крајем рата одступала је до Зиданог моста, заједно са неколико хиљада Срба из Црне Горе, где су је комунисти препознали, убили и бацили у Саву, у 59-ој години живота.

Како се звала ова велика Српкиња?