[ЈВуО-КГ]

Па, овако. Један наш великан био је, као млад чиновник, у близини књаза Милоша Обреновића. Тада је тај човек долазио и разговарао са књазом. То је било у више наврата. Тада се овом нашем великану родила идеја да напише један врло важан документ.
Ко је, дакле, тај човек- странац који је долазио код књаза Милоша Обреновића?

Ами Буе ?

[Andrejevic]

Мени на памет пада само Илија Гарашанин,али он је свој важан документ написао за време Александра Карађорђевића и Уставобранитеља.

[Бенито]

Па, овако. Један наш великан био је, као млад чиновник, у близини књаза Милоша Обреновића. Тада је тај човек долазио и разговарао са књазом. То је било у више наврата. Тада се овом нашем великану родила идеја да напише један врло важан документ.
Ко је, дакле, тај човек- странац који је долазио код књаза Милоша Обреновића?

Ами Буе ?

Не.

---

Мени на памет пада само Илија Гарашанин,али он је свој важан документ написао за време Александра Карађорђевића и Уставобранитеља.

Добро ти пада на памет.
Ко је странац?

[ЈВуО-КГ]

Франтишек Зах .

[Бенито]

Ма јок.

[Перун]

Чуо сам једну занимљиву причу (уколико је тачна, не верује се све нашем народу). Могуће да је вазана за овај догађај. Пошто је Милош био неписмен имао је печат са ексерчићем на њему. На основу тог ексера књаз је знао како да окрене печат, да не би наопако печатирао. Свему овоме чудио се један странац који је долазио код њега и ту причу пренео у Европу.

[Бенито]

То је легенда, или тај није разумео.
То што је био неписмен, не значи да је био глуп. Памтио је визуелно и знао је добро кад је знак у наопаком положају. Ексерчић је ту био да би могао да га помера и по томе је знао да ли је то печатирао или покушавају да му потуре фалсификат.

[ЈВуО-КГ]

Бенито, само да оставим један видео, ако ти је промакао. Ишло некад давно на РТС. Одатле ми Ами Буе пао напамет. Пре неки дан сам погледао. Бољег од Милана Ст. Протића нису могли да нађу за ову емисију.

п.с. одговор и даље не знам.

[Перун]

Павел Јосеф Шафарик?

[Бенито]

Ради се о Дејвиду Уркарту, британском публицисти и амбасадору у Турској. То је врло важна личност за нашу историју.
Наиме, он је један од водећих идеолога русофобије у британској политици. Вероватно, и водећи уз неприкосновеног свог премијера Лорд Палмерстона. Обојица су сматрали да је Отоманска империја кључ заустављања руског утицаја на топлим морима и Блиском истоку. Разлика је била у томе што је Уркарт сматрао да се балкански народи, а пре свега Срби, не могу довека на силу држати у оквиру Турске. Напротив, мислио је да треба подржати српску идеју о свеопштем уједињењу , пре свега, Срба. Одличног саговорника нашао је у лукавом и тада већ мудром књазу Милошу Обреновићу. Под његовим утицајем Милош је почео окретати политику према Великој Британији. И није то било само његово мишљење у том, па и каснијем периоду. Читава једна генерација сматрала је да се Србија треба везивати за силе које, по њима, немају директан интерес на Балкану, за Британију и Француску.
У ствари, Уркарт је откачињао Србе од панславизма, али и од Аустрије. Заузврат им је нудио подршку баш у ономе о чему сви Срби мисле још од Карађорђа, и пре њега. Са друге стране, Аустрију, а касније АУ, сталну трују информацијама како ће им Срби отети део државе да би ујединили све Србе. Тако касније настаје једна од највећих акција АУ контраобавештајне офанзиве, представљањем српског плана о Великој Србији.
Гарашанин је присуствовао разговорима између Уркарта и Књаза. Ту је он почео да формулише своју јасну политичку визију, сачињену у Начертанију.
Дакле, није случајно што је уговор о проширеној Србији из 1915. године, настао баш у Лондону. Истовремено, Британија није хтела ни по коју цену да се одрекне АУ, ни Османске Турске, као два главна савезника. Велика Србија окренута Великој Британији била би трећи елемент у везивном ткиву једне бране која би затворила Русима излаз на топла мора.
Након неколико десетина година, сад већ искусна српска политичка елита, добро је разумела сву ову акцију и водила своју политику. Знали су добро да би опстанак АУ, због њене изразито србомрзачке политике довео до поновног рата и можда и нестајања српског народа. Зато је донета Нишка декларација и ти вековни планови Британије су сузбијени. Улазак Америке у рат, довео је до нестајања АУ,којих су се Британци одрекли тек 1918. године и почели да преформулишу своју балканску политику. У томе ће главни идеолог бити Ситон-Вотсон и од тада креће подршка Хрватима. Што се тиче Срба, пад Империјалне Русије довео је до велике катастрофе.
А што се тиче Карла Маркса, Уркарт и он су били одлични пријатељи, а обојица и велики русофоби. Приватно, Маркс је за Уркарта говорио да је лудак. Можда и због тога што Уркарт није био србофоб, а Маркс , као сваки Герман, јесте и то изразити.
Ајде даље, ко хоће.

[Милослав Самарџић]

Павле Бакић, родом са Гледићких планина, био је Деспот у XVI вјеку, погинуо је у Славонији.

Јесте, погинуо је 1537. код Ђакова, у боју против Турака.

[Перун]

Павле Бакић, родом са Гледићких планина, био је Деспот у XVI вјеку, погинуо је у Славонији.

Јесте, погинуо је 1537. код Ђакова, у боју против Турака.

Ипак сам био у праву. Вишак је средњевековни.

Милославе, дајте једно занимљиво питање о четницима а да не буде баш много тешко.

[Бенито]

Нема Милослава, па ћу да ти дам једно лагано.
Сви знамо да је од почетка до краја рата уз Чичу остала застава 41. пешадијског пука.
Питао сам Милослава ономад о београдским четницима и кад су кренули да се окупљају.
Овде постављам питање: да ли су београдски четници имали неку сачувану заставу из АР, и, ако јесу, ком пуку ВКЈ је припадала та застава?
Ето, то је лагано питање.

[Милослав Самарџић]

Да, то је баш лагано.