Јесте, колега, али то се учи на факултету.
Ајде сад да ти напишем оно што се не учи, пошто нас има још неколико који " лупетамо", "као и обично" о српској историји. Док не преузму све ови зналци.
Дакле, један део Срба из освојеног Београда 1521. године, одселио се на пусто острво Вис. Живели су тамо скоро четири века бавећи се риболовом, морепловством, трговином.... А онда је дошао крај Првог светског рата, па Версај... Новостворена Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца и Краљевина Италија водиле су низ спорова око разграничења између две државе. За многе територије на које су обе државе претендовале, узимао се принцип самоопредељења становништва тих територија. Тако су неке , попут Истре, припале Италији. Питање Виса је било једно од кључних, јер то острво у доброј мери " контролише" пловидбу Јадраном. Становници Виса су се на референдуму изјаснили као православни Срби и да су за Краљевину СХС. Тако је Вис припао новој држави. У знак захвалности Момир Коруновић је направио пројекат православне цркве, а краљ Александар Карађорђевић је био покровитељ њене изградње. У тој истој цркви, након доласка Ивана Шубашића на место председника Владе Краљевине Југославије, Брозови партизани су се заклели на верност краљу Петру Другом.
Наравно, нешто након рата, титоисти су цео Вис прогласили за војну базу ЈНА. Са острва су становници могли да се одселе, али нико није могао да се насели. Млађи нараштаји су углавном, убрзо напустили Вис. Титоисти су то искористили и још 1970. године срушили православну цркву , коју је пројектовао Момир Коруновић. Након " домовинског рата" Туђманова клика је подржавила оно што су титоисти отели и продала којекаквим тајкунима и туристичким корпорацијама. Србима са Виса се данас ни траг не познаје.
