15-02-2020, 09:25 PM
Страница: 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30 31 32 33 34 35 36 37 38 39 40 41 42 43 44 45 46 47 48 49 50
21-02-2020, 05:18 PM
Autor filma je izvjesni Miloslav Samardžić
[/b]
https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/144...video.html[b]
[/b]https://www.slobodna-bosna.ba/vijest/144...video.html[b]
03-03-2020, 03:08 PM
ОТКОПАНА ИСТИНА: Из штампе изашао „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944.“
Ко хоће да заиста разуме српску поделу на четнике и партизане треба да прочита ову књигу „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“, која је деценијама била закопана у земљу. Аутентично сведочење о голготи народа током Другог светског рата које је званична историја, углавном, прећуткивала.
Ратни дневник Лазара Тркље је аутентично сведочење о голготи народа током Другог светског рата на територији Југославије, коју је званична историја углавном прећуткивала. Хиљаде трагичних људских судбина забележено је и отргнуто од заборава у потресним ратним записима које је Лазар Тркља, професор теологије, секретар Земљорадничке задруге и блиски сарадник Драже Михаиловића, водио од пролећа 1941. године до јесени 1944. године.
На више стотина густо куцаних страница сачуваног текста налазе се спискови убијених, али и убица, наредбе, одлуке, политичке и војне процене ситуације на терену, описи прогона, страдања и трагедије народа у Србији, Црној Гори, Херцеговини, Босни, Лици, масовних и монструозних усташких злочина, братоубилачког рата, ратних операција партизана, четника, усташа, Немаца и Италијана, пружајући читаоцу аутентично сведочење из прве руке о збивањима у Другом светском рату.
Ово драгоцено историјско штиво, које описује сурову природу грађанског рата вођеног на рушевинама Краљевине Југиославије, скривано је деценијама, закопано у земљу, као највећа породична тајна, коју ни Озна није успела да открије. У књизи Ратни дневник Лазара Тркље 1941-1944, откопана истина први пут је предочена јавности.
Убили су га Немци крајем рата тако што га је у великом збегу са народом препознао Секула Дрљевић, отпадник црногорског рода, ухапсио и предао у руке нациста. Причу о Лазару Тркљи, објавићемо наредних дана.
Књигу „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“ штампао је Службени гласник, а до краја недеље појавиће се у књижарама.
https://jadovno.com/otkopana-istina-iz-s...l5XEbjp1IU
Ко хоће да заиста разуме српску поделу на четнике и партизане треба да прочита ову књигу „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“, која је деценијама била закопана у земљу. Аутентично сведочење о голготи народа током Другог светског рата које је званична историја, углавном, прећуткивала.
Ратни дневник Лазара Тркље је аутентично сведочење о голготи народа током Другог светског рата на територији Југославије, коју је званична историја углавном прећуткивала. Хиљаде трагичних људских судбина забележено је и отргнуто од заборава у потресним ратним записима које је Лазар Тркља, професор теологије, секретар Земљорадничке задруге и блиски сарадник Драже Михаиловића, водио од пролећа 1941. године до јесени 1944. године.
На више стотина густо куцаних страница сачуваног текста налазе се спискови убијених, али и убица, наредбе, одлуке, политичке и војне процене ситуације на терену, описи прогона, страдања и трагедије народа у Србији, Црној Гори, Херцеговини, Босни, Лици, масовних и монструозних усташких злочина, братоубилачког рата, ратних операција партизана, четника, усташа, Немаца и Италијана, пружајући читаоцу аутентично сведочење из прве руке о збивањима у Другом светском рату.
Ово драгоцено историјско штиво, које описује сурову природу грађанског рата вођеног на рушевинама Краљевине Југиославије, скривано је деценијама, закопано у земљу, као највећа породична тајна, коју ни Озна није успела да открије. У књизи Ратни дневник Лазара Тркље 1941-1944, откопана истина први пут је предочена јавности.
Убили су га Немци крајем рата тако што га је у великом збегу са народом препознао Секула Дрљевић, отпадник црногорског рода, ухапсио и предао у руке нациста. Причу о Лазару Тркљи, објавићемо наредних дана.
Књигу „Ратни дневник Лазара Тркље 1941 – 1944 – Откопана истина“ штампао је Службени гласник, а до краја недеље појавиће се у књижарама.
https://jadovno.com/otkopana-istina-iz-s...l5XEbjp1IU
05-03-2020, 12:13 AM
Живот у торбу, злато у погачу, па међу Немце
Пише: Никола Тркља
После једне мучне расправе са Чичом на Колашинским пољима 1942. године, Лазар Тркља, секретар Земљорадничке странке, члан Централног националног комитета, председник Комитета за Херцеговину и лични пријатељ Драже Михаиловића, није био сигуран да ли ће извући живу главу кад напусти Врховну команду.
Ипак, након полемике која је више личила на свађу, Дража му је рекао да има пуно поверење у њега и поверио му један опасан и необичан задатак.
Пилоти Југословенске војске који су пребегли у Каиро скупили су нешто новца и преко савезничке мисије послали у Дражин штаб. Одатле је новац ваљало пребацити породицама у Београд.
Новац је био у злату. Дража је дао Лазару десет килограма злата и пет хиљада долара у папирима, за рад београдске организације и за породице пилота.
Лазар је добио и пратњу али се од ранца ни за живу главу није одвајао. Прешао је у Србију преко Увца. Стално му је било на памети ако се нешто деси са новцем, нико га неће опрати ни оправдати, осим да изгуби главу.
Нико од његових пратилаца није знао шта носи. Ишао је кроз Санџак. У Радоњи је на Малу Госпојину наишао на славу. Морао је чак и говор да држи, али са ранцем. Потом се пребацио код породице Тодоровић у Драгачевски срез. Ту је прибавио документа на име Милан Петровић, економ из Миросаљаца, срез Драгачево. Коначио је код пријатеља учитеља.
Замолио је домаћицу да испече две велике погаче, у њих је потрпао злато и тако ставио у ранац. Учитељу је морао да каже шта носи. Једну погачу је дао пратиоцу и у Јеменској Стени код Пожеге сео у воз за Београд. И поред бројних контрола Немаца и Љотићеваца остао је прибран а пратиоца је стално морао да опомиње да чува торбу.
Међутим, дојавили су му још пре него што је ушао у воз да му Немци спремају дочек у Београду. Због тога је морао да изађе из воза раније, на станици Звечка код Обреновца. Отишао је до Стублина и ту сачекао колеге које су га увеле кришом у град.
У Београду су тих дана биле сталне рације. Доста Лазарових другова пало је Немцима у руке. Зато се никоме није јављао. Тражен је на више адреса и одлучио је да се склони на периферију града. Састајао се на различитим локацијама и успео да раздели злато и новац.
Таман кад је помислио да је све свршено осетио је хладан додир цеви под плећима. У Милешевској улици ухватио га је омалени агент и са упереним пиштољем привео у станицу. Претресли су их и код његовог сапутника пронашли су нешто фунти. Видео је да више не може да врда, да му је спремљен свилен гајтан.
Одлучио је да се открије. Рекао је да он није никакав инжењер Петровић него Лазар Тркља, секретар Земљорадничке странке и сарадник Драже Михаиловића. Рекао је да дошао у Београд и донео новац наших пилота из Каира који су упутили породицама да би могли да преживе окупацију.
Одмах су их из кварта пребацили у управу полиције. Убрзо се појавио и Бошко Бећаревић, шеф одсека за комунисте и онај Томић, коме Лазар није знао име. Кад им је испричао зашто је дошао у Београд и шта је радио, упитали су га да ли неко може да потврди његов идентитет.
Сетио се Радана Грујичића. Он је био правник, рођен у Пљевљима, пре рата био је близак комунистима док се није запослио преко Задружног савеза у полицију. Током рата у Специјалној полицији био је заменик Бошка Бећаревића, шеф одсека за борбу против комуниста. Водио је истрагу против Петра Стамболића, Драже Марковића, Олге Дедијер, Владимира Рибникара, Вере Милетић…
Побегао је у Аустрију 1944. године али је са собом понео досијеа комуниста све са њиховим исказима. Американци су га одмах преузели у њихов сервис а он им је омогућио да боље „упознају“ водеће југословенске комунисте, посебно кад су слали оружје и помагали револуцију и устанак у Грчкој.
Кад му је УДБА ушла у траг, брзо је пребачен у САД, а затим у Канаду где је живео од продаје југословенских књига под именом Марко Јанковић. Сарађивао, како је сам рекао, чак и са издавачком кућом „Комунист“.
После појављивања у штампи исказа Вере Милетић, мајке Мире Марковић, УДБА се поново за њега заинтересовала. На захтев Југославије ухапшен у Канади 1992. године али није осуђен. Умро у старачком дому 1996. године.
Чим је Радан ушао у просторију препознао је Лазара и поздравио се са њим. Ово је Лазар Тркља, рекао је колегама који су одмах одустали од спровођења у логор на Бањицу.
Договорили су се да ствар не пријављују Немцима, да их врате на место где су ухапшени и да ником не причају. Лазар успут успео чак да из пробушеног сица у ауту извади шифрарник који је ту гурнуо кад су га доводили.
Нашао се поново на улици и тек тада га је облио хладан зној. Само двадесетак минута раније био је убеђен да му нема спаса и да ће допасти у канџе Немцима. Још једном, као много пута до тада, током рата, срећа је била на његовој страни.
https://tamodaleko.co.rs/zivot-u-torbu-z...dju-nemce/
Пише: Никола Тркља
После једне мучне расправе са Чичом на Колашинским пољима 1942. године, Лазар Тркља, секретар Земљорадничке странке, члан Централног националног комитета, председник Комитета за Херцеговину и лични пријатељ Драже Михаиловића, није био сигуран да ли ће извући живу главу кад напусти Врховну команду.
Ипак, након полемике која је више личила на свађу, Дража му је рекао да има пуно поверење у њега и поверио му један опасан и необичан задатак.
Пилоти Југословенске војске који су пребегли у Каиро скупили су нешто новца и преко савезничке мисије послали у Дражин штаб. Одатле је новац ваљало пребацити породицама у Београд.
Новац је био у злату. Дража је дао Лазару десет килограма злата и пет хиљада долара у папирима, за рад београдске организације и за породице пилота.
Лазар је добио и пратњу али се од ранца ни за живу главу није одвајао. Прешао је у Србију преко Увца. Стално му је било на памети ако се нешто деси са новцем, нико га неће опрати ни оправдати, осим да изгуби главу.
Нико од његових пратилаца није знао шта носи. Ишао је кроз Санџак. У Радоњи је на Малу Госпојину наишао на славу. Морао је чак и говор да држи, али са ранцем. Потом се пребацио код породице Тодоровић у Драгачевски срез. Ту је прибавио документа на име Милан Петровић, економ из Миросаљаца, срез Драгачево. Коначио је код пријатеља учитеља.
Замолио је домаћицу да испече две велике погаче, у њих је потрпао злато и тако ставио у ранац. Учитељу је морао да каже шта носи. Једну погачу је дао пратиоцу и у Јеменској Стени код Пожеге сео у воз за Београд. И поред бројних контрола Немаца и Љотићеваца остао је прибран а пратиоца је стално морао да опомиње да чува торбу.
Међутим, дојавили су му још пре него што је ушао у воз да му Немци спремају дочек у Београду. Због тога је морао да изађе из воза раније, на станици Звечка код Обреновца. Отишао је до Стублина и ту сачекао колеге које су га увеле кришом у град.
У Београду су тих дана биле сталне рације. Доста Лазарових другова пало је Немцима у руке. Зато се никоме није јављао. Тражен је на више адреса и одлучио је да се склони на периферију града. Састајао се на различитим локацијама и успео да раздели злато и новац.
Таман кад је помислио да је све свршено осетио је хладан додир цеви под плећима. У Милешевској улици ухватио га је омалени агент и са упереним пиштољем привео у станицу. Претресли су их и код његовог сапутника пронашли су нешто фунти. Видео је да више не може да врда, да му је спремљен свилен гајтан.
Одлучио је да се открије. Рекао је да он није никакав инжењер Петровић него Лазар Тркља, секретар Земљорадничке странке и сарадник Драже Михаиловића. Рекао је да дошао у Београд и донео новац наших пилота из Каира који су упутили породицама да би могли да преживе окупацију.
Одмах су их из кварта пребацили у управу полиције. Убрзо се појавио и Бошко Бећаревић, шеф одсека за комунисте и онај Томић, коме Лазар није знао име. Кад им је испричао зашто је дошао у Београд и шта је радио, упитали су га да ли неко може да потврди његов идентитет.
Сетио се Радана Грујичића. Он је био правник, рођен у Пљевљима, пре рата био је близак комунистима док се није запослио преко Задружног савеза у полицију. Током рата у Специјалној полицији био је заменик Бошка Бећаревића, шеф одсека за борбу против комуниста. Водио је истрагу против Петра Стамболића, Драже Марковића, Олге Дедијер, Владимира Рибникара, Вере Милетић…
Побегао је у Аустрију 1944. године али је са собом понео досијеа комуниста све са њиховим исказима. Американци су га одмах преузели у њихов сервис а он им је омогућио да боље „упознају“ водеће југословенске комунисте, посебно кад су слали оружје и помагали револуцију и устанак у Грчкој.
Кад му је УДБА ушла у траг, брзо је пребачен у САД, а затим у Канаду где је живео од продаје југословенских књига под именом Марко Јанковић. Сарађивао, како је сам рекао, чак и са издавачком кућом „Комунист“.
После појављивања у штампи исказа Вере Милетић, мајке Мире Марковић, УДБА се поново за њега заинтересовала. На захтев Југославије ухапшен у Канади 1992. године али није осуђен. Умро у старачком дому 1996. године.
Чим је Радан ушао у просторију препознао је Лазара и поздравио се са њим. Ово је Лазар Тркља, рекао је колегама који су одмах одустали од спровођења у логор на Бањицу.
Договорили су се да ствар не пријављују Немцима, да их врате на место где су ухапшени и да ником не причају. Лазар успут успео чак да из пробушеног сица у ауту извади шифрарник који је ту гурнуо кад су га доводили.
Нашао се поново на улици и тек тада га је облио хладан зној. Само двадесетак минута раније био је убеђен да му нема спаса и да ће допасти у канџе Немцима. Још једном, као много пута до тада, током рата, срећа је била на његовој страни.
https://tamodaleko.co.rs/zivot-u-torbu-z...dju-nemce/
05-03-2020, 12:47 AM
Браво за ово.
05-03-2020, 06:49 PM
Доста обећавајуће делују мемоари.Видећемо..Још ништа у Гласнику није изашло.парадоксално,државна кућа а доста дела везаних за ЈВУО.
05-03-2020, 09:05 PM
... И онда је мрмот замотао чоколаду у фолију.
06-03-2020, 12:23 AM
Зашто тако?
06-03-2020, 01:12 PM
Пилоти који шаљу 10 кила злата, полиција која га свуда тражи по налогу Немаца, а кад га нађу онда га ни не претресу, и пусте пошто им све призна. Мислим стварно...
Ако треба шире објашњење...
Има код Тимотијевића у књизи наведено колико је злата и пара слато Дражи.
Тешко је да би их сами пилоти слали, пре Влада у егзилу, али добро, можда су му тако рекли.
Количина од 10 кила је просто претерана за тај период. Чак и његов опис да је сакрио по 5 кила злата у погачу, толика тежина се једноставно осети чим се узме у руку. Количина је једноставно претерана.
Опис да га свуда траже, он се крије данима, хапсе га са доказима, и онда пусте... Па личи да је нешто прескочио или засолио у свему томе.
Ако треба шире објашњење...
Има код Тимотијевића у књизи наведено колико је злата и пара слато Дражи.
Тешко је да би их сами пилоти слали, пре Влада у егзилу, али добро, можда су му тако рекли.
Количина од 10 кила је просто претерана за тај период. Чак и његов опис да је сакрио по 5 кила злата у погачу, толика тежина се једноставно осети чим се узме у руку. Количина је једноставно претерана.
Опис да га свуда траже, он се крије данима, хапсе га са доказима, и онда пусте... Па личи да је нешто прескочио или засолио у свему томе.
06-03-2020, 01:15 PM
Много је важнија аутентичност дневника или мемоара. Прво питање је да ли је он ово писао.
Ако је то сигурно утврђено, онда долазе ова питања која је Ватра поставио.
Ако је то сигурно утврђено, онда долазе ова питања која је Ватра поставио.
06-03-2020, 02:31 PM
У тексту пише да су их претресли, ево тог дела:
"Таман кад је помислио да је све свршено осетио је хладан додир цеви под плећима. У Милешевској улици ухватио га је омалени агент и са упереним пиштољем привео у станицу. Претресли су их и код његовог сапутника пронашли су нешто фунти. Видео је да више не може да врда, да му је спремљен свилен гајтан."
А што се тиче количине, можда је и претерао, ко зна. А сложио бих се да је пре могуће да је Влада у егзилу послала новац и злато. Можда су и нашли злато, али Тркља то не помиње. Сигурно је нешто изостављено. Можда су му запленили злато, а њега пустили.
И што каже Бенито, треба проверити да ли је Тркља то писао
"Таман кад је помислио да је све свршено осетио је хладан додир цеви под плећима. У Милешевској улици ухватио га је омалени агент и са упереним пиштољем привео у станицу. Претресли су их и код његовог сапутника пронашли су нешто фунти. Видео је да више не може да врда, да му је спремљен свилен гајтан."
А што се тиче количине, можда је и претерао, ко зна. А сложио бих се да је пре могуће да је Влада у егзилу послала новац и злато. Можда су и нашли злато, али Тркља то не помиње. Сигурно је нешто изостављено. Можда су му запленили злато, а њега пустили.
И што каже Бенито, треба проверити да ли је Тркља то писао
06-03-2020, 03:10 PM
(06-03-2020, 02:31 PM)Mitic Пише: [ -> ]У тексту пише да су их претресли, ево тог дела:Добро, да прескочимо драматични опис хладне цеви који се осећа кроз више слојева одеће, али касније наводи да је не само успео да се ослободи шифарника док је био привођен, него и да га је после пронашао тамо где га је сакрио у колима. Што би рекли, хоће централа једном да погреши, али два пута...
"Таман кад је помислио да је све свршено осетио је хладан додир цеви под плећима. У Милешевској улици ухватио га је омалени агент и са упереним пиштољем привео у станицу. Претресли су их и код његовог сапутника пронашли су нешто фунти. Видео је да више не може да врда, да му је спремљен свилен гајтан."
(06-03-2020, 02:31 PM)Mitic Пише: [ -> ]А што се тиче количине, можда је и претерао, ко зна. А сложио бих се да је пре могуће да је Влада у егзилу послала новац и злато. Можда су и нашли злато, али Тркља то не помиње. Сигурно је нешто изостављено. Можда су му запленили злато, а њега пустили.Ма није ту битно злато, већ шта је Тркља знао и шта је испричао у полицији. Не би га тек тако јурили, ухватили са доказима, лажним документима, а потом пустили пошто је све признао.
Шта мислиш како су у то време гледали оне које ухапси специјална полиција и пусти као да ништа није било?
06-03-2020, 03:30 PM
(06-03-2020, 01:12 PM)ватхра Пише: [ -> ]Пилоти који шаљу 10 кила злата, полиција која га свуда тражи по налогу Немаца, а кад га нађу онда га ни не претресу, и пусте пошто им све призна. Мислим стварно...
Ако треба шире објашњење...
Има код Тимотијевића у књизи наведено колико је злата и пара слато Дражи.
Тешко је да би их сами пилоти слали, пре Влада у егзилу, али добро, можда су му тако рекли.
Количина од 10 кила је просто претерана за тај период. Чак и његов опис да је сакрио по 5 кила злата у погачу, толика тежина се једноставно осети чим се узме у руку. Количина је једноставно претерана.
Опис да га свуда траже, он се крије данима, хапсе га са доказима, и онда пусте... Па личи да је нешто прескочио или засолио у свему томе.
Са тим златом се много манипулисало. Ширене су свакакве приче. Малтене, као да четници пливају у злату.
06-03-2020, 03:38 PM
(06-03-2020, 01:15 PM)Бенито Пише: [ -> ]Много је важнија аутентичност дневника или мемоара. Прво питање је да ли је он ово писао.
Ако је то сигурно утврђено, онда долазе ова питања која је Ватра поставио.
Питање како је рукопис уопште закопан. Ако је само бачен у земљу, вероватноћа да се нешто види је 1% Ако је спакован у неку посуду, далеко је већа. На пример, када су откопавали ратне белешке и дневнике четовођа из Топличког устанка, мада су били адекватно смештени па затим положени у земљу, много је тешка читљивост била. А то је можда 5 година. А ово седамдесет и више.