Динча, књига депеша из 1942. године је једна од капиталних књига наше историографије посвећене Другом светском рату на тлу Краљевине Југославије.
У књизи "Пурпурна слобода" налазе се 34 депеше из те књиге, као извор, али и објашњење за неке догађаје. Наравно, укрштене са другим изворима...
Посебно је важно нагласити да се није слепо веровало у оно што у тим депешама пише. Баш напротив, ако су други извори другачије формулисали одређени догађај него садржај депеше, онда је постављена оправдана сумња да аутор депеше или не зна довољно о догађају или отворено лаже или кривотвори истину.
Е сад, ако су садржаји депеша нама у тој књизи већ потурени као фалсификат, који приређивачи нису умели да препознају, онда стварно српска историографија треба да се расформира и крене да се направи из почетка. Онда је то заиста трагедија.
Мени су рекли да су користили оригинале. Пошто сам их баш то и питао.
А што си од мене тражио оне депеше, кад си имао ту књигу?
Зато што су то биле депеше из 1943. године.
Шта Ти је, Милославе?
(20-07-2022, 10:30 AM)Милослав Самарџић Пише: [ -> ]:БенитоЗато што су то биле депеше из 1943. године.
Шта Ти је, Милославе?
Ко да попамти.
(19-07-2022, 11:13 PM)Бенито Пише: [ -> ]Динча, књига депеша из 1942. године је једна од капиталних књига наше историографије посвећене Другом светском рату на тлу Краљевине Југославије.
У књизи "Пурпурна слобода" налазе се 34 депеше из те књиге, као извор, али и објашњење за неке догађаје. Наравно, укрштене са другим изворима...
Посебно је важно нагласити да се није слепо веровало у оно што у тим депешама пише. Баш напротив, ако су други извори другачије формулисали одређени догађај него садржај депеше, онда је постављена оправдана сумња да аутор депеше или не зна довољно о догађају или отворено лаже или кривотвори истину.
Е сад, ако су садржаји депеша нама у тој књизи већ потурени као фалсификат, који приређивачи нису умели да препознају, онда стварно српска историографија треба да се расформира и крене да се направи из почетка. Онда је то заиста трагедија.
Наравно, ја сам у том смислу похвалио ауторе. Нису они проблем већ они из педесесетих који су прекуцавали, па њима остављали да приређују. Не треба српску историографију расформирати, већ треба рећи да су Југословени били мајстори свог заната да направе читаву пометњу када дође време после њих.
Користимо тачне термине:
Удба, и то војна у овом случају, је била мајстор у прављењу пометње у фалсификовању историјских докумената и тако су покушали да заувек промене слику прошлости.
А не никакви "Југословени" јер међу људима који су се тако национално изјашњавали било је не само врхунских стручњака, него изузетно поштених и моралних људи који такве будалаштине не би ни помислили да учине.
Никола Миловановић Грба и комп.
Ђурица Крстић -мемоари,чист предратни господин,есенција оне праве грађанске српске елите.Мало је описао рат,више породицу,каријеру,сремски фронт,али стил,знање,ерудиција....
(24-07-2022, 12:03 PM)РежисерСтари Пише: [ -> ] (20-07-2022, 03:47 PM)Београђанин Пише: [ -> ]https://stellapolarebooks.com/2022/07/18...%b0%d1%9a/
Можда да аутор рекне коју о свом директору Југословену,и његовим фалсификатима у јавности.Ал врана врани очи не вади.Казанџије!
Користи мемоаре комунисте Николе Љубичића, као релевантне, а не користи мемоаре Др Драгомира Стевановића "Сура слобода", вероватно као нерелевантне.
Зато и искључиво зато што смо то дело ми издали.
Болешчини краја нема.
Ма не, написао је пре тога, не верујем је да је знао за Стевановића.
Мени је стигла данас.
Делује ми интересантно, једва чекам да кренем са читањем.
Садржај
![[Слика: 20230125-132522.jpg]](https://i.postimg.cc/ZvNdKDFT/20230125-132522.jpg)
![[Слика: 20230125-132530.jpg]](https://i.postimg.cc/QBN1kmsb/20230125-132530.jpg)