Није он био никаква "контраверзна" личност. Био је обичан резервни поднаредник и као такав је учествовао у Априлском рату. То што му је Пећанац, као и многим другима, дао моћ па га у лето 41, прогласио војводом Сухопланинским не значи да је он то уистину и био.
Они који су били предратни чланови четничког удружења, а Пећанац их ставио под његову команду, или неких сличних њему, нису улазили у та удружења да би се бавили пљачком или радили за окупатора. Зато су га и напуштали у првој згодној прилици.
У марту 42, Цветић га је буквално молио да пређе на Дражину страну, али он се уплашио. Уместо тога учествовао је са Немцима у великој хајци на Голији која је имала за циљ хватање Драже Михаиловића.
Од тог тренутка, Цветићу је он постао и крвни непријатељ, исто као и Кесеровићу. Ђуровићев одред је остао једини легализовани четнички одред у Србији, и директно је био везан, финансиран и наоружан од немачког SDI у Београду. Немци су, наиме, добро проценили да им само ту, на средокраћи Копаоника и Голије, са центром у Рашки, треба један четнички одред, како би спречили стварање једног масивног Дражиног корпуса, који би могао да учини многе невоље Немцима.
Зато је и Химлер долазио и спровео акцију "Копаоник", која се десила и на обронцима Голије, и нанела приличну штету Цветићу, нарочито у месту Рудно и околини. И после тога, доласком Бугара у ове крајеве, Машан је као немачки опуномоћеник наставио са својим прљавим работама.
Међутим, пошто су Бугари добили овај део Србије као своју окупациону зону, а имали су довољно својих снага да ударе и на Кесеровића и на Цветића, Машан Ђуровић им је био чист вишак. Уследило је прегањање са Немцима из Београда који нису хтели да се одрекну свог поузданика, док га дефинитивно нису препустили бугарској судбини.
То га је, милошћу Драже, директно и без ефективне војне јединице, довело у оквире ЈВ, ПРВИ ПУТ ОД АПРИЛСКОГ РАТА. Али, и тада је наставио да ради за Немце, и зато га је Кесеровић убио.
Дакле, за Машана Ђуровића нема ништа контраверзно и скоро све чињенице се знају. Те чињенице могу да потврде само један закључак - битанга.
(16-02-2023, 01:30 PM)Београђанин Пише: [ -> ]Његов штаб је био у Јошаничкој Бањи. Ту је ухапсио Лоренса и Цветковића. Јако компликована личност. Знам да су га Немци 1942. стрпали у Нишки логор, и да је имао борбе против Немаца на северу Космета због чега су Немци напали Кесеровића на Копаонику, јер су мислили да су он и Кесеровић пријатељи.
Тако је. Једини логораш који је ушао и изашао из логора на коњу.
(14-02-2023, 12:13 AM)Александар Динчић Пише: [ -> ]Није препоручљива за читање јер Лоренс не може да сложи исправну слику и може да наведе на погрешан траг и закључке. Много је боље да је оставио сведочанства из београдског казамата где је доспео. Једино што је добро је то што је скинуо вишедеценијску љагу са четника Богдана Гордића, да су напали четнике и партизане за време борбе на Попинској реци 13. октобра (у партизанској верзији само партизане). То су, ипак, били четници војводе Роде. Једино то.
Морам да оставим примедбу на ово.
Овакве књиге, сведочења учесника догађаја, је пожељно прочитати.
Али, као и сваку литературу, потребно је сагледати критички и упоредити са другим изворима.
Мени је књига Линдзи Грејема, америчког официра ОСС код партизана у Словенији одлична.
Без обзира што се у њој налази доста ствар које се нису показале као тачне. Зато што оне представљају како су размишљали учесници догађаја.
Пар примера из главе из његове књиге, ако се добро сећам: он наводи како није имао поверања у партизане, предали су им експлозив да минирају пругу, што су они рекли да су учинили. После пар дана је видео да возови пролазе том пругом, и помислио да нису обавили задатак, склонили експлозив и сл. Из извештаја окупационих власти знамо да су се проста минирања пруге решавала прилично брзо, мање од пола дана, те да је сасвим могуће да је минирање извршено и да је после тога настављен саобраћај.
Како је онда могло да дође до таквог става? Да ли савезнички официри нису знали да се пруга брзо поправља? За то имам примере и код четника.
Други пример је да примећује захлађење односа са партизанима крајем 1944. године, и њихово неповерење према англоамеричким снагама. Није му најјасније како је до тога дошло, а потпуно је несвестан (или игнорише чињеницу) да су се енглеске снаге искрцале у Грчкој помогле грчким монархистима у борби против комуниста.
(16-02-2023, 09:34 PM)ватхра Пише: [ -> ] (14-02-2023, 12:13 AM)Александар Динчић Пише: [ -> ]Није препоручљива за читање јер Лоренс не може да сложи исправну слику и може да наведе на погрешан траг и закључке. Много је боље да је оставио сведочанства из београдског казамата где је доспео. Једино што је добро је то што је скинуо вишедеценијску љагу са четника Богдана Гордића, да су напали четнике и партизане за време борбе на Попинској реци 13. октобра (у партизанској верзији само партизане). То су, ипак, били четници војводе Роде. Једино то.
Морам да оставим примедбу на ово.
Овакве књиге, сведочења учесника догађаја, је пожељно прочитати.
Али, као и сваку литературу, потребно је сагледати критички и упоредити са другим изворима.
Мени је књига Линдзи Грејема, америчког официра ОСС код партизана у Словенији одлична.
Без обзира што се у њој налази доста ствар које се нису показале као тачне. Зато што оне представљају како су размишљали учесници догађаја.
Пар примера из главе из његове књиге, ако се добро сећам: он наводи како није имао поверања у партизане, предали су им експлозив да минирају пругу, што су они рекли да су учинили. После пар дана је видео да возови пролазе том пругом, и помислио да нису обавили задатак, склонили експлозив и сл. Из извештаја окупационих власти знамо да су се проста минирања пруге решавала прилично брзо, мање од пола дана, те да је сасвим могуће да је минирање извршено и да је после тога настављен саобраћај.
Како је онда могло да дође до таквог става? Да ли савезнички официри нису знали да се пруга брзо поправља? За то имам примере и код четника.
Други пример је да примећује захлађење односа са партизанима крајем 1944. године, и њихово неповерење према англоамеричким снагама. Није му најјасније како је до тога дошло, а потпуно је несвестан (или игнорише чињеницу) да су се енглеске снаге искрцале у Грчкој помогле грчким монархистима у борби против комуниста.
Сагласан са тобом - наравно да је пожељно читати и такво, мемоарско штиво, више да се спозна дух времена и размишљања одређене групе него ради јурења чињеница. Ако те нека тема интересује ваљда желиш да прочиташ што више и различито о истој..
Болд: зар није Френклин Линдзи? Мени се рецимо књига допада, невезано за то што је критичан према партизанима.
Човек делује веома поштен и доста је успео да похвата за време његовог боравка тамо. Друго, он је једно време био и шеф АММ у Београду , је ли тако?
Мислим да је у принципу тачан, с обзиром да је био у Словенији, пртз тамо стварно нису хтели да макну од средине 1944 без озбиљног товара помоћи (коју су ионако имали у изобиљу) има разних извора на тему.
Што се тиче твог примера за Грчку, ниси у праву. Пртз драстично мењају став према Савезницима у септембру, дакле пре и невезано за интервенцију уГрчкој, то је само био изговор.
(16-02-2023, 09:16 PM)Александар Динчић Пише: [ -> ] (16-02-2023, 01:30 PM)Београђанин Пише: [ -> ]Његов штаб је био у Јошаничкој Бањи. Ту је ухапсио Лоренса и Цветковића. Јако компликована личност. Знам да су га Немци 1942. стрпали у Нишки логор, и да је имао борбе против Немаца на северу Космета због чега су Немци напали Кесеровића на Копаонику, јер су мислили да су он и Кесеровић пријатељи.
Тако је. Једини логораш који је ушао и изашао из логора на коњу.
Да, само Бугари су га стрпали у Нишки логор, а не Немци. И Недић га је избавио.
Није Недић, него Немци.
Има Недић довољно терета, не треба му још и додавати.

Јесте, Френклин Линдзеј, куцао сам из главе.
Био је после у Београду, има слика његова са аеродрома са Арсом и осталима кад чекају Монтгомерија мислим.
Не знам како дефинишеш "изобиље помоћи у Словенији".
За озбиљне борбе треба и по 10 кила снабдевања по војнику (муниција, гориво, храна).
Такве количине савезници једноставно нису могли да допреме авионима, како је једино ишло за Словенију.
Иначе има разлике у размишљању нижих официра са терена, са командама. Ови на терену су у фазону "дај да пошаљу топче и нешто муниције, и заузећемо цео град Немцима".
А више команде наводе "дај да им пошаљемо тенковску бригаду и артиљерију, да могу да очисте терен после повлачења Немаца".
Da,da, definitivno je Lindzi bio sef AMM kratko, posle Hantimgtona.
Partizani u Slo nisu hteli nista da rade. Imali su obilje u odnosu na to šta su još tražili da bi se pokrenuli tipa da sruše neku prugu.
Takodjer, sigurno nisu bili baš u deficitu jer su imali velike magacine u Istri - imali, dok im Nemci nisu oteli.
Jedan su im Nemci počistili i u Trogiru.
За Машана Ђуровића, Бенито и Динчић су све у праву.
У Титовом Ужицу 21. дец. 1961. отпочело је суђење Хансу Колу, по кривици због злочина над цивилним становништвом ( с. Висибаба, Мочиоци, Брезова...). На суђењу, чак невезано за питања, Кол је сведочио како је пустао браду, преоблачио се у четника и одлазио у одред Машана Ђуровића, пошто је претходно извршио наоружање њихово...
Ханс Кол је био Немац, родом из Новог Врбаса, а у рату под именом Иван Колић био је шеф немачке обавешт. службе (Абвер) у Ужицу. Ухапшен је у Југославији 24. марта 1961. године, као представник минхенске фирме "СОМАГ".
Машан (1912. Гајтан) је био пореклом црногорац, а отац му је погинуо у Првом св. рату као оф ? српске војске.
(17-02-2023, 12:07 PM)Мића Адмирал Пише: [ -> ]За Машана Ђуровића, Бенито и Динчић су све у праву.
У Титовом Ужицу 21. дец. 1961. отпочело је суђење Хансу Колу, по кривици због злочина над цивилним становништвом ( с. Висибаба, Мочиоци, Брезова...). На суђењу, чак невезано за питања, Кол је сведочио како је пустао браду, преоблачио се у четника и одлазио у одред Машана Ђуровића, пошто је претходно извршио наоружање њихово...
Ханс Кол је био Немац, родом из Новог Врбаса, а у рату под именом Иван Колић био је шеф немачке обавешт. службе (Абвер) у Ужицу. Ухапшен је у Југославији 24. марта 1961. године, као представник минхенске фирме "СОМАГ".
Машан (1912. Гајтан) је био пореклом црногорац, а отац му је погинуо у Првом св. рату као оф ? српске војске.
kako su oni uspeli da uhvate Hansa Kola ...to mi nije jasno...posle toliko godina....
??????
(07-04-2023, 10:01 PM)Vladinica Пише: [ -> ] (17-02-2023, 12:07 PM)Мића Адмирал Пише: [ -> ]За Машана Ђуровића, Бенито и Динчић су све у праву.
У Титовом Ужицу 21. дец. 1961. отпочело је суђење Хансу Колу, по кривици због злочина над цивилним становништвом ( с. Висибаба, Мочиоци, Брезова...). На суђењу, чак невезано за питања, Кол је сведочио како је пустао браду, преоблачио се у четника и одлазио у одред Машана Ђуровића, пошто је претходно извршио наоружање њихово...
Ханс Кол је био Немац, родом из Новог Врбаса, а у рату под именом Иван Колић био је шеф немачке обавешт. службе (Абвер) у Ужицу. Ухапшен је у Југославији 24. марта 1961. године, као представник минхенске фирме "СОМАГ".
Машан (1912. Гајтан) је био пореклом црногорац, а отац му је погинуо у Првом св. рату као оф ? српске војске.
kako su oni uspeli da uhvate Hansa Kola ...to mi nije jasno...posle toliko godina....
??????
Тако што је уваљивао којекакве производе за разне немачке фирме у екс-ју,и у Суботици пијан лапрдао.Неко чуо,деловао сумњив,и пријавио га.
Иначе,симболично робијао,у том раздобљу расте интензитет односа екс Ју и Немачке/Аустрије,и у знак добре воље пусте га брзо.
Чини ми се да је на Буковима имао кључну улогу у стрељању.Љигавац обичан.
(08-04-2023, 04:53 PM)РежисерСтари Пише: [ -> ] (07-04-2023, 10:01 PM)Vladinica Пише: [ -> ] (17-02-2023, 12:07 PM)Мића Адмирал Пише: [ -> ]За Машана Ђуровића, Бенито и Динчић су све у праву.
У Титовом Ужицу 21. дец. 1961. отпочело је суђење Хансу Колу, по кривици због злочина над цивилним становништвом ( с. Висибаба, Мочиоци, Брезова...). На суђењу, чак невезано за питања, Кол је сведочио како је пустао браду, преоблачио се у четника и одлазио у одред Машана Ђуровића, пошто је претходно извршио наоружање њихово...
Ханс Кол је био Немац, родом из Новог Врбаса, а у рату под именом Иван Колић био је шеф немачке обавешт. службе (Абвер) у Ужицу. Ухапшен је у Југославији 24. марта 1961. године, као представник минхенске фирме "СОМАГ".
Машан (1912. Гајтан) је био пореклом црногорац, а отац му је погинуо у Првом св. рату као оф ? српске војске.
kako su oni uspeli da uhvate Hansa Kola ...to mi nije jasno...posle toliko godina....
??????
Тако што је уваљивао којекакве производе за разне немачке фирме у екс-ју,и у Суботици пијан лапрдао.Неко чуо,деловао сумњив,и пријавио га.
Иначе,симболично робијао,у том раздобљу расте интензитет односа екс Ју и Немачке/Аустрије,и у знак добре воље пусте га брзо.
Чини ми се да је на Буковима имао кључну улогу у стрељању.Љигавац обичан.
razumem..moze se reci samoinicijatvno se prijavio.
a ako je uhvacen -Požarevac....iz Vrnjaca kod Vrnjacke Banje...? i njemu je sudjeno u Zajacaru...ne znam da li je neko sem komunista pisao o tom slucaju...
hvala na informacijama...