Погледи форум

Новотарије, које дефинитивно разарају живи организам Српске Православне Цркве
у Актуелно, Вести, Хроника 29. јула 2017. 1 Коментар

Ако нисам кокошка да снесем јаје, знам шта је мућак“!
Јован Скерлић
Овим речима, нашег најпознатијег Српског књижевног критичара, на одговор онима који му упутише примедбу, зашто сам не напише које дело, а не да критикује познате српске писце, одговорио је дакле: „Ако нисам кокошка да снесем јаје, знам шта је мућак“, тако и ми, који патимо због урушавања наше Свете Православне Цркве, те једине духовне тврђаве, која наc је бранила (и одбранила) кроз векове, од свих страних завојевачких насртаја, да би сада, поклекла… указаћемо на, тек неколико фактора, који нама упадају у очи, а њих је више.
Колико је углед СПЦ нарушен новотарским „пастирским“, екуменским вратоломијама које релативизују Свето Предање и озбиљно уздрман најновијим „канонским беспоретком“, види се и по њиховим резултатима.
Оно што су екуменисти у задњих неколико годинa, као и настрани удбашки жбири убачени у Цркву у задњих пола века једноумља урадили Српској Православној Цркви, то није успело ни Брозу ни Павелићу, али ни Турцима за 500 година – заједно (1)!
1. Новотарија названа „гажење Часног Крста“.
Ево једног званичног примера како у СПЦ антихристи газе по крсту (Епархија банатска)
Извор: http://www.tvorac-grada.com/forum/viewto...8ed9595554
Господ Бог Духом Светим кроз 73. правило 6. Васељенског сабора наредио члановима своје земаљске војујућe Цркве да искључе из Цркве све оне који убудуће буду сликали крстове по подовима (и затим их газили). Ево те заповести Господње:
Цитат:
6. Васељенски caбop, Правило 73:
Пошто нам је Животворним Крстом откривено спасење, ми морамо све старање наше уложити, да се одаје достојна част ономе, средством кога смо се спасли од старога пада.
Према томе, одавајући Часноме Крсту поклонење и умом, и ријечју, и осјећајем, заповједамо, да са свијем морају бити изглађене слике крста, што неки на поду цртају, да се, кад стају ногама они што иду, не наноси увриједа знамењу побједе наше.
Ради тога наређујемо да се одлуче сви они, који у напријед буду цртали на подовима слике крста (2).

Претечe антихриста газе Крст!
Свети Сава за Србе рече: – Срби, народ мој, је Христов!
А ти човече, јеси ли Србин?
2. Криви крст на црквама, као масонски симбол и пентаграм у кругу, као најмоћнији сатанистички симбол

Београд: иконостас у Саборној цркви (снимак ртс-а)
Припадници тајних друштава су често архитекте и уметници који своје знакове подмећу такозваним „профанима“, то јест неупућенима, а такви су сви који нису с њима. Они су неке од тих симбола и раније убацивали у уметност православне вере. Најпознатији пример је масонско око у троуглу, које се и у Русији и у Грчкој и код нас јавља већ у 18. и 19. веку, као симбол „свевидећег ока Божјег“. За масоне, то је симбол њихoвог бога, кога они зову Велики Архитекта Универзума.

Тако је и овај темпларски крст на звонику храма – постављен укриво. Криви крст је масонски симбол. Ктитор овог храма у Епархији захумско-херцеговачкој, подигнутог 2007. године, Србин je из САД.

Један од најмоћнијих сатанистичких симбола – пентаграм у кругу, на звонику српског православног храма (и то изнад крста!); на слици: епископ аустралијско-новозеландски Иринеј и епископ јегарски Порфирије (3).
3. Католичка новина у СПЦ – клупе, седење у цркви и флертовање црквених великодостојника, као сасвим нова појава у СПЦ
Када сам својевремено (потписник ових редова С. Л.) службовао у Канади као српски свештеник у епархији на чијем се челу налази епископ (ког су пре пар година сменили), на моје запрепашћење у овој епархији, односо у цркви, којој ми је додељена да је опслужујем, затекао, праве правцате, идентичне као у католичким црквама, клупе за седење.

Покушао сам ово некако да исправим и обратио се дотичном владици, али је резултат био за мене – поражавајући!
Прави хорор!
Док се борих успоставити црквени ред у мојој удаљеној цркви, епископ се са својим суседним свештеницима препуцавао (свештенику у Хамилтону упутио оштро писмо у коме му наређује да исели пса из своје породичне куће!) око бизарних ствари и за цркву небитних (4).
Касније добих информацију, шта је у питању: наиме, дотични је владика окружен, као наводно својим сарадницима, махом људима католичког порекла, те је то и за мене било судбоносно, ситуацију са клупама у цркви нисам исправио (чак сам и депортован из Канаде ради уношења немира).
У сваком случају, ова је новотарија у СПЦ на мени оставила такав утисак, да се и дан данас, после толико година, од тог не могу опоравити (као да сам ја виновник свега) а то питање, нисам могаo никако ставити на дневни ред у СПЦ.


Пошто је те године (2008) оболелог српског патријарха Павла у Патријаршији СПЦ, замењивао митрополит Амфилохије, желео сам му то објаснити, но прилика ми није пружена… Зашто?! Тек касније сам схватио, да су на заједничком задатку, јер тада нисам још знао, да Амфилохије поседује и папски прстен (који се додељује само католичким бискупима).
Цитат:
„Митрополит црногорско-приморски Амфилохије учествује у папској процесији у Котору на њиховог „Светог Трипуна“. Процесију предводе папски прелати, који Боку Которску зову „заљевом хрватских светаца“ (о томе је Хрватска телевизија пустила емисију „У сусрет светом Трипуну“ 4.2 2011, у 15,30 часова). Зато је и митрополит Амфилохије добио папин бискупски прстен“(5).
Још су стaри Латини говорили: Врана врани неће вадити очи – „Cornu copiae“. У том светлу, цитираћемо вест званичних новина СПЦ, која гласи: „Његово Високопреосвештенство Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије присуствовао је у петак, 23. августа 2013. године, светој архијерејској Литургији коју је у манастиру Острог служио Његово Преосвештенство Епископ канадски г. Георгије. Овом прилико бесједама сабраном вјерницима обратили су се Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и Преосвећени Владика Георгије.
Извор: Митрополија црногорско-приморска“
Ево и фотографије, како би све било јасно (6).

4. Бечки валцер у цркви

Занимљива новотарија у црногорским црквама, што и разумемо, јер какав је духовни пастир у њој, народ је још и добар! У Црној Гори, чији митрополит добија папски прстен (ово на фотосу није прстен јер се СПЦ епископима тајно додељује) , што је симбол да Православље тамо буде урушено, друго шта и не можемо очекивати у тим црквама тамо, већ да се игра и плеше.
Прво, се помолимо Богу газећи по крсту и Сунцу Правде,


онда зовнемо Жику хармоникаша, да нам одсвира један господски бечки валцер…
____________________________________________
Референце:
(1). http://www.svetinikolajzicki.com/compone...1-11-53-29
(2). http://www.pogledi.rs/diskusije/viewtopi...a8e365bd46
(3). http://borbazaveru.info/content/view/5946/1/
(4). http://www.telegraf.rs/vesti/836467-sram...smrdi-foto
(5). http://borbazaveru.info/content/view/3416/54/
(6). http://www.spc.rs/sr/episkop_georgije_sl..._u_ostrogu
Славиша Лекић, свештеник

http://www.vaseljenska.com/vesti/novotar...vne-crkve/

Мислим да глупостима и лажима са секташких сајтова није место овде.

Па највећа секта СПЦ је баш у БЕОГРАДИЈА.....цео Српски Православни Свет може без вас........али ви волите наше црквене Паре.........толико од ваше Православље

Ви сте новокомпаван у овоме......зашто се глуп према позадине те прич.....што ми овде лично знадемо из искуства......

Хајде нам говорите од тог ТКЗ СВЕШТЕНИКА што сте послали у Европи.....које имао психичке проблема.....ко се волио да бије.

Јели је тај УБИО НЕКОГА У СРБИЈИ?

.
У парохијском дому Храма Светог Саве у Београду, 27. јула одржана је пројекција филма о Патријарху Варнави Росићу
"И живот за Православље" аутора Вељка Ђурића Мишине.



https://youtu.be/YRqaQISD4PI

.
ПАТРИЈАРХ: "Угледајмо се на Светог деспота Стефана Лазаревића и његову мајку!"

https://youtu.be/GHGtk7R_Dbc

.
Патријарх Иринеј: "Заједничка молитва има велику снагу пред Богом нашим"

https://youtu.be/_J_qhH6HfqA

Григорије узео нови милион продајом земљишта!
у Вести, Регион 3. августа 2017. 0

Преосвештени и свакој власти преподобни владика Григорије недавно је повећао конто на рачуну за нешто више од милиона марака. Према нашим сазањима, владика је двојици инвеститора продао дио земљишта у бившој касарни „Лука Вукаловић“, које је Епархији 2009. године поклонила Влада Републике Српске и тадашњи премијер Милорад Додик. Додик је свом пријатељу поклонио велико земљиште под изговориом да ће се правити хиподром и отворити Коњички клуб „Вранац“ како би се дјеца са посебним потребама лијечила хипотерапијом, а заузврат је Григорије активно учествовао у његовој политичкој кампањи и промоцији убјеђујући Херцеговце да је Додик добар човјек, месија и велики Херцеговац који ће препородити регију. Нажалост владикини коњи су врло брзо доживјели судбину крава са „Фарамленда“, и послије неколико мјесеци изгладњивања у бившој касарни пребачени су околину Гацка и на Зубце, гдје је Додик такође поклонио Епархији велико војно земљиште. Наводне хуманитарне активности биле су само маска да се Григорије докопа вриједног земљишта у центру Требиња, јер упркос бомбастичним најавама дворских режимских медија, презентацијама, округлим столовима и глчорификовању лажног хуманитарца, хипотерапија и лијечење дјеце уз помоћ коња никада није заживјело, а ан мјесту несуђеног хиподрома никнуће стамбени комплекс.
Херцеговачки владика и бискуп требињски, како сам себе назива, нешто више од милион марака инвестираће у градњу новог луксузног стамбено-пословног објекта у требињском насељу Ложиона, тик поред Требишњице, а посао ће да се изведе преко повезаних лица и фирми. Ово није први велики неимарски посао владике Григорија, јер је прије 7 година Епархија са пропалим Неимарством и контраверзним бизнисменом Матом Уљаревићем, који је ојадио и преварио неколико стотина породица, изградила стамбено-поословни објекат у требињском насељу Брегови поред кошаркашких терена Дејана Бодироге. Нажалост и Бодирога је један у низу преварених, од ове године више нема његовог чувеног кампа у Требињу, умјесто спортских терена градиће се зграде а чувени кошаркаш већ дуже времена заобилази Требиње и Херцеговину у широком луку из свима добро знаних разлога.
Трговина баш иде од руке херцеговачком Џорџу Клунију, како су медији назвали владику због модерног стила облачења и савременог начина живота, а прије десетак година на Рондоу у центру Мостара, владика је продао црквено земљиште за око 3,5 милиона марака, што је изазвало невјерицу и огорчење код српских повратника. Осим по инвестицијама у хотеле, ресторане и стамбено-пословне компексе, за сада се не зна гдје завршавају огромни новци од продаје и изнајмљивања епархијске имовине од Дубровника до Стона и Мостара.
Све да није било ранијих богатих поклона зграда и земљишта, милионских кредита, грантова, донација, јавних фирми и банака које плаћају закуп, милионче које је владика узео од дијела земљишта у касарни је богата награда и апанажа од Милорада Додика за десетогодишњу промоцију, па и активно учешће у предизборним кампањама јер је владика чак кршио закон и изборну ћутњу позивајући на скупу у Невесињу Херцеговце дан уочи последњих општих избора 2014. године да не вјерују лажним месијама и гласају за Додика који им је саградио болницу. Владика је свјеснуо обмануо Херцеговце јер је добро знао да болницу није саградио Додик већ покојни добротвор из Америке Михајло Лабало.
Док је владика носио мантију, имао монашку косу и браду, писао је писма у коме је жестоко јавно критиковао и вријеђао Додика тврдећи да онај ко лаже тај и краде, а онај ко краде тај и убија, али се све преокренуло 2006. повратком Додика на пријесто, а на видјело полако излазе мотиви преокрета, трговина и договори иза кулиса. Григорије је материјализовао не само сарадњу са Додиком, већ и похвале Тадићу, преко кога је изнајмио Србији просторије за Конзулат у Мостару, и другим политичарима.
Владика и пар његових синекура живе одвећ луксузно и имају велику корист од подршке свакој власти. Григорије је добро уновчио политичку наклоност, продају и уступање своје популарности која није базирана на духовним подвизима већ необичном понашању за једног владику. Ипак сигурно је да наша Света, саборна, апостолска српска православна црква трпи велику штету и губи углед међу вјерницима због понашања неколицине недостојних који су злоупотријебили повјерње и не понашају се као апостоли вјере и хришћанства.
Небојша Вукановић / nebojsavukanovic.info

(03-08-2017, 01:15 PM)Прст_у_ока_ћирилици Пише: [ -> ]Григорије узео нови милион продајом земљишта!
у Вести, Регион 3. августа 2017. 0

https://s1.postimg.org/528dk0pnj/IMG_3711.jpg


Има већу кубикажу од Арт.... тј. Марковог.....

.
Поводом Дана сећања на страдале и прогнане Србе у оружаној акцији Олуја 5. августа 2017. године у свим храмовима Српске Православне Цркве биће служен парастос жртвама са почетком у 11 часова. Истог дана у 12 часова огласиће се звона са свих храмова и манастира Српске Православне Цркве.

https://youtu.be/2sVOaSTUBi8

СПЦ

.
МАЈКО ПРАВОСЛАВНА (Албум сећања на 4. август 1995)

https://youtu.be/tXzhWNzonw8

.
Епископ Атанасије (Јевтић) - Теологија, икономија, литургија

https://youtu.be/jda-uOH5kds

.
ПАТРИЈАРХ: "Молитве помажу када је чисто срце и када су искрене вера и љубав према Богу"

https://youtu.be/MG_CyAbsx5c

.
Љубав Божија је изнад људских бројки (Будите савршени као што је Отац ваш небески)

Говори: протојереj проф. др Љубивоје Стојановић

https://youtu.be/yer5RegnYV4

.
ПОСТ У ЧАСТ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ


У Цркви Христовој је личност Пресвете Богородице одувек посебно поштована, а један од видова тог поштовања Богомајке јесте и Успенски (Госпојински) пост који је установљен у Њену част. Лик Свете Дјеве посебно се разоткривао народу Божјем још у Старом Завету праобразима: у Лествици Јаковљевој, Купини неопалимој, у чудесном пролазу Јевреја кроз Црвено море, у сасуду са маном, у Гедеоновом руну, а на крају пророк Исаија предсказује: „Ето, девојка ће зачети, и родиће сина, и даће му име Емануил“ (Ис. 7, 14). Због своје непроцењиве улоге – Рођења Господа нашег Исуса Христа Спаситеља нашег, Пресвета Владичица Богородица одувек је посебно поштована, а Црква јој је богомудро, као израз поштовања, подарила Успенски (Госпојински) пост који претходи празнику Њеног Успенија.




Успенски (Госпојински) пост најмлађи је међу вишедневним постовима, а установљен је по примеру Пресвете Богомајке, која је време пре смрти проводила у посту и молитви. По својој строгости овај свети пост блажи је од Свете Четрдесетнице, а строжи од Божићног и Апостолског поста. Успенски пост доста је млађи од сâмог празника Успенија Пресвете Богомајке, а први спомен овог поста налазимо код Светог Теодора Студита, који каже: „Исто тако треба држати и пост Богородице, а само дан Преображења Господњег разрешава се на уље и рибу“. По мишљењу неких овај пост је настао да би источна Црква имала четири поста који би били саображени са четири годишња доба, као што је случај у западној Цркви. Приликом формирања овог поста, највише недоумица било је везано за празник Преображења Господњег који има дуго попразништво, и самим тим на неки начин ремети ток и ритам поста. Друго важно сведочанство о Успенском посту налазимо у томосу сједињења из 920. године, који каже да се Они који су ожењени могу причестити само три пута годишње, и то на празнике: Васкрскрсења Господњег, Рождества Господњег и на Успеније Пресвете Богородице.

О старини Светоуспенског поста говоре Епископ Кесарије Палестинске Атанасије и Никон Црногорац који наводе писмо Митрополита Никејског Јована које је упутио Јерменском католикосу Захарију, у коме се између осталих помиње и Успенски пост. Никон Црногорац такође сведочи о Успенском пост када каже да они који држе Успенски пост традицију овог поста темеље на Апостолском предању. На питање Светогораца које су упутили Патријарху Николи у вези Успенског поста, Свјатјејши Патријарх је одговорио нагласивши да је Успенски пост постојао раније, али је због незнабожачких постова који су тада бивали, био премештен. Такође Патријарх Никола сведочи да су пост у част Богородици постили ради исцељења особито они који су били болесни. У делу „О три четрдесетнице“ које се приписује Антиохијском Патријарху Анастасију, сведочи да је по апостолским установама од Педесетнице до Успенија постојао пост, и да је самим тим постојало три вишедневна поста, али да је због дужине тај пост подељен на Апостолски и Успенски пост, те смо тако добили четири вишедневна поста.

Успенски пост је коначно утврђен за време цариградског Патријарха Луке Хрисоверга (1156-1169) на Цариградском Синоду (1166. године). И поред свих ових сведочанстава о Успенском посту, у типицима све до 12. века нема спомена о њему. Први спомен налазимо у типику манастира Светог Николе Казуланског у Јужној Италији, из 1174. године. У овом типику је записано да пост у част Богородици не почиње 1./14. августа, због празника Светих мученика Макавеја, већ почиње 2./15. августа. Занимљиво је да ни један каснији типик не говори о Успенском посту, већ помињу само три вишедневна поста. Када је богослужење у питању, међу вишедневним постовима једино за време Свете Четрдесетнице (Васкршњег поста), имамо значајне богослужбене особености. Када је у питању Успенски пост занимљиво је поменути праксу Јеладске Цркве у којој се за време успенског поста, након вечерњег богослужења служи молебни канон Пресветој Богородици, који има за циљ усрднију молитву Пресветој Богомајци за време поста који је установљен у њену част.

Свако помињање поста подразумева и истицање нераскидиве везе са Светом Евхаристијом, јер је сваки Пост саставни део литургијског живота. Сваки подвиг Хришћана у посту и молитва своју пуноћу добија у активном учествовању у Светој Литургији, будући да пост сâм по себи никада није био индивидуални чин, већ је увек био поткрепљен литургијским опитом Цркве, добијајући у евхаристијском сабрању своју круну.


СПЦ