Погледи форум

.
ВЛАДИКА АТАНАСИЈЕ ЈЕВТИЋ: У ЦРКВИ НЕМА ВЛАСТИ, НЕГО САБОРА


Коментаришући прославу 800 година аутокефалности СПЦ епископ Атанасије, у интервјуу за РТВ Ким је изјавио:

„Могло је бити и боље, али то је организовао Синод. Овај Синод, са овим патријархом није, да кажем искрено, није прави одраз и израз наше јерархије“, додајући да је још од раније епископ бачки (Иринеј) наметнуо свој начин рада и да је прослава у Жичи била саборна. Прослава је настављена у Пећи, али на њу није дошла половна владика СПЦ. Епископ Атанасије сматра „да је боље било да је то претворено у један Сабор, да се настави Сабором из Жиче и да се направи Архијерејски сабор“.

„После су у Жичи архијереји покренули иницијативу да се одржи Сабор сада, јер по канонима имају два Сабора, један пролећни, а један јесењи. Код блаженопочившег патријарха Павла се то поштовало. Ово сада, ја не могу да схватим. Могу да кажем господин епископ бачки (Иринеј) је тај који не дозвољава да ја будем на Сабору, иако је била одлука из времена патријарха Павла да ме позивају, али ја се не осећам запостављено“, рекао је епископ.

Сем митрополита Хризостома, нико од чланова Синода СПЦ није присуствовао прослави у Пећи, а епископ Атанасије тври да је епископ бачки Иринеј преузео Патријаршију у Београду. „Ја сам то рекао патријарху (Иринеју) и писао му, скоро да му је преузео Патријаршију“, додавши да се епископ бачки „видно лакта да буде патријарх.“

Он је у осудио незаконито уклањанајање епископа западно-америчког Максима и професора Марка Вилотића са Богословског факултета у Београду, „приватизовање“ званичног сајта СПЦ и чињеницу да му се не дозвољава објављивање текстова у „Православљу“, гласилу СПЦ.

„Владика Максим је писмен, учен и честит човек, али по сваку цену хоће да га протерају. Тобож, није у неким иступима православан, али Амфилохије и ја направили смо један реферат, да је човек потпуно православан. То што је он поменуо индијску филозофију, то је и Николај (Велимировић) помињао“, наводи епископ Атанасије.

Коментаришући званично саопштење на сајту СПЦ у ком се, поводом писања о нерегуларностима око смене професора на Богословском факултету, нападају два дневна листа „Блиц“ и „Данас“ за антицрквену харангу, он сматра да то није званична осуда Српске православне цркве.

„То није став СПЦ, то је став дотичног господина (епископа Иринеја), па нека се он с њима расправља, с тиме нема везе Сабор архијереја. Углавном, неће то проћи и не може проћи таква брука да смени владику Максима који је похвала православља целога.“

Владика Атансије подсећа да у цркви нема власти, него има сабора, саборности и договора, као и „да Дух свети делује у цркви. Христос Духом светим руководи у цркви, ми Духом светим дишемо. Откуд би светитељи могли да чују наше молитве, да није Духа светога.“

Говорећи о стању на Косову и Метохији он сматра да „Срби треба да опстану и остану. Ми имамо, пословицу ’кадар бити стићи и утећи и на страшном месту постојати’. Стићи кад треба, ми смо сутра сви спремни да идемо на Косово.“

„Срби су сведоци тога страшнога места. Наследници, носиоци и бранитељи и заступници такве вековне традиције живог предања косовског и косовског завета“, каже епископ Атанасије и додаје да су Срби на Косову и Метохији семе између 1500 црква и манастира. „Треба да их посећујемо јер им тако велику храброст доносимо“, закључио је умировљени епископ захумско-херцеговачки Атанасије (Јевтић).


Радио Ким

Ено и Синиша Мали велики мученик и неки главоња директор ЕПС-а добише ордење од Патријарха. Ај Синиша се није ни прекрстио а овај је покушао да се прекрсти али му нешто није пошло за руком...


Како може неко ко је академски лопов да добије ордење...


На шта је спала ова црква, туга...

(31-10-2019, 11:55 AM)Mekenzi Пише: [ -> ]Ено и Синиша Мали велики мученик и неки главоња директор ЕПС-а добише ордење од Патријарха. Ај Синиша се није ни прекрстио а овај је покушао да се прекрсти али му нешто није пошло за руком...


Како може неко ко је академски лопов да добије ордење...


На шта је спала ова црква, туга...

Није добио ордење од Патријарха већ од Епископа Јована. Тај догађај је већ постављен на одговарајућој теми.

(31-10-2019, 01:52 PM)Шумадинац Пише: [ -> ]

(31-10-2019, 11:55 AM)Mekenzi Пише: [ -> ]Ено и Синиша Мали велики мученик и неки главоња директор ЕПС-а добише ордење од Патријарха. Ај Синиша се није ни прекрстио а овај је покушао да се прекрсти али му нешто није пошло за руком...


Како може неко ко је академски лопов да добије ордење...


На шта је спала ова црква, туга...

Није добио ордење од Патријарха већ од Епископа Јована. Тај догађај је већ постављен на одговарајућој теми.

Није шија него врат....

Митрополит Амфилохије: Тражити некакву ”аутокефалну Црногорску Цркву” могу само људи који не знају шта је Црква

Поводом изјаве господина Мила Ђукановића, предсједника Црне Горе, о Цркви - Цетиње, 2. новембар 2019.


На празник Светог Петра Цетињског, рукоположеног за Митрополита у Сремским Карловцима од насљедника Пећких Патријараха (1784) по укидању Пећке Патријаршије (1766), господин Ђукановић ставља ”реално на дневни ред”, питање Православне Цркве у Црној Гори; оптужујући СПЦ и њену филијалу у Црној Гори да покушава да поништава, на уврједљив начин, ”све вриједности савремене Црне Горе”. Изјављује да не може даље затварати очи пред тим виталним проблемом са намјером да, на основу “историјских чињеница и логике утемељене у канонском праву” и вођен својим интересима, изграђује друштво и вјерских слобода да би се сваком грађанину обезбједило ”да своја вјерска права може остваривати у цркви у којој он жели а не у некој коју му неко прописује као монополску”.

Свако частан и разуман, у свој хришћанској васељени Истока и Запада, знаде и признаје да, у некадашњој Зети, данашњој Црној Гори, како историјски, тако и канонски, већ 800 година постоји јединствена Православна Црква, основана Светим Савом, Архиепископом жичким (1219). И као што је Светог Петра и све његове претходнике рукополагао насљедник Пећког Патријарха, тако је било и са данашњим Митрополитом, који је устоличен децембра 1990. године уз присуство тадашње (и садашње) нове власти у Црној Гори (додуше, тада збачена власт била је ставила вето старом Митрополиту Данилу Дајковићу на долазак Амфилохија-Риста Радовића, Морачанина, за Митрополита). Сигурни смо да г. Ђукановић памти да је дуго времена сарађивао са овом Црквом (и овим Митрополитом), помагао градњу Храма Христовог Васкрсења, тражио и добио пријем код Српског Патријарха Павла… Понадали смо се да је то била његова потрага, као Титовог пионира, за Богом и дубљим смислом живота. На основу, пак, онога што сада тврди, види се да је то и тада, као и сада, био приватни властољубиви политичко-партијски интерес, проглашен за државни интерес Црне Горе и њених ”европских вриједности”.

Оптужбе за субверзивну и антидржавну дјелатност и за рушење културе Црне Горе против Православне Цркве, која је створила Црну Гору и сву њену културу, морал и духовност, дала јој писмо и књижевност, уродиле су послије рата (1945) убиством Митрополита црногорског, преко 120 свештеника, рушењем цркве Светог Петра на Ловћену, осудом на 11 година затвора Митрополита Арсенија и увођењем марксизма као једино важеће науке и религије. Да ли се ово кумровачки ђаци враћају том и таквом односу према Цркви? Бојати се и још горем, јер ондашњи властодршци макар нијесу стварали своје цркве, а иако су отимали имовину, нису и храмове (као што пријете садашњи).

Жао нам је да уважени господин Ђукановић, предсједник Црне Горе покушава да гради идентитет Црне Горе на лажним историчарима који пројицирају послијератну тоталитарну идеологију на претходних хиљаду година историје Дукље, Зете и Црне Горе, као и историју и устројство Православне Цркве на њима измаштаном лажном канонском поретку. Да је крштен и да иде у Цркву, он би знао да православни Хришћани на Литургији не исповиједају ни грчку, ни руску, ни српску ни црногорску ни било коју националну Цркву, него вјерују ”у једну, свету, саборну (католичанску) и апостолску Цркву” Христову и да је за Хришћане битно да припадају тој Цркви Божијој – Христовој, а не какав је њен спољашњи поредак условљен историјским збивањима. Већ је прије двије хиљаде година Апостол Павле записао да у Цркви Христовој ”Нема Јеврејина ни Грка, нема роба ни господара, нема мушкога рода ни женскога; јер сте ви сви једно у Христу Исусу.” (Гал. 3, 28) Таква Црква постоји на просторима данашње Црне Горе од апостолских времена, а са оваквим спољашњим устројством – 800 година!

Тако схваћена Митрополија црногорско-приморска, без обзира како се звала и како се зове, као епископија саборне Цркве Христове, није ничија ”филијала” (како је предсједник назива) него својом Литургијом представља пуноћу Цркве Христове, којој свака друга Православна Црква, Епископија дарује свепуноћу Љубави Оца и Сина и Духа Светога. Ту свепуноћу је она кроз вијекове остваривала у оквирима Пећке Патријаршије – Православне Цркве Српске. Када је укидана организација Пећке Патријаршије (1766), Митрополија црногорска је и даље живјела својом природном пуноћом. И не само то: писмо Митрополита Саве Петровића Синоду Руске Цркве, написано у име свих епископа некадашње Пећке Патријаршије, представља његов захтјев Руском Синоду да постави свог човјека и обнови од Грка укинуту Пећку Патријаршију (свакако на притисак отоманских власти). Ту вјерност Патријаршији је потврдио и Свети Петар рукоположењем не у Цариграду, коме је Митрополија формално припадала, већ у Карловцима. То је потврдио и Петар Други, рукоположен за јеромонаха од канонског Константинопољског Рашко-призренског митрополита Ананија, али за епископа у Петрограду, као и његови насљедници све до Митрофана Бана. У то вријеме је Митрополија називана и аутокефалном, као једина епископија Пећке Патријаршије која је сачувала своју (а тиме и Пећке Патријаршије) самосталност, а у исто вријеме и као Црквом чији су митрополити из тог разлога имали и титулу ”егзарх пећког трона” и који су створили независну Црну Гору. Као таква, Митрополија (=Црква) црногорска је 16. децембра 1918. године, и то прва, одлуком свог Синода, под предсједништвом Митрополита Митрофана Бана, васпоставила јединство свих епископија – епархија (=Цркава) некадашње Пећке Патријаршије.

О некаквом тадашњем укидању Црногорске Цркве говоре само људи који не знају шта је Црква. Тзв. обнављање ”аутокефалне Црногорске Цркве” (1993) представља авантуру групе црквених деликвената, која, као и друге невладине организације, нема никакве везе са изворном Црквом у Црној Гори, као ни са васељенском Православном Црквом. То што је Митрополија црногорска Уставом СПЦ из 1931. године добила (вратила) и назив ”приморска” (први писани траг о том називу имамо у Молитвослову из 1504, гдје се тадашњи Митрополит Роман потписује као црногорски и приморски), догодило се због тога што јој је тада присаједињена Епархија бококоторска, основана у некадашњој Аустроугарској.

Тражити, дакле, у Црној Гори, некакву ”аутокефалну Црногорску Цркву”, или нову Православну Цркву, могу само људи који не знају шта је и ко је Црква. А темељити идентитет секуларне Црне Горе, на нечему што је све друго само није Црква – значи темељити је на лажи и лажним идејама, на партијској антицрквеној идеологији.

Надамо се да европска Црна Гора, ако стварно хоће то да буде, неће озаконити, Предлогом закона о слободи вјероисповијести предвиђено, пљачкање храмова Цркве Христове, вјековне Митрополије црногорско-приморске и других епархија Српске Православне Цркве у Црној Гори, саграђених до 1918. године.

Посебно се надамо да господин Ђукановић неће као човјек, државник и изворни Црногорац, дозволити себи да изгуби образ оваквим безакоњем и нељудским антиевропским чином.


Архиепископ цетињски
Митрополит црногорско-приморски
+Амфилохије

(12-12-2019, 05:45 PM)Шумадинац Пише: [ -> ]

Лијепо прича владика, али се бојим да су његове ријечи бацање бисера пред свиње!

.
ВЛАДИКА ГРИГОРИЈЕ: Србији нема спаса ако јој омладина гледа Пинк

https://srbin.info/pocetna/aktuelno/vlad...leda-pink/

.
Наши комунисти су убили митрополита Јоаникија, побили преко 120 свештеника, затворили су 1953. митрополита Арсенија и осудили га на 11 година затвора на правди Бога, прогонили митрополита Гаврила зато што је бранио да се сруши црква на Ловћену. И сада исти тај дух настављају њихови наследници, јер су практично ови који управљају Црном Гором Брозови пионири. То је комунистички, партијски однос према цркви, не знајући ни шта је црква, него имајући своје партијско-идеолошко мишљење....