[Николај]

Да, зато сам и ставио напомену да је то формација према његовим мемоарима. Али опет, чудно ми је да командант не би знао колико је имао јединица под собом.

[Милослав Самарџић]

Изгледа да није ни постојала, уопште је не помиње. Не верујем да би прећутао постојање целе бригаде.

Постојала је, помиње се на више места. Она је била од Крагујевца на запад, према Горњем Милановцу, штаб је једно време био у Дивостину.
Ово је из архива:
Формација 1. шумадијског корпуса према радиограму тадашњег команданта, мајора Душана Смиљанића, Дражи, од 25. децембра 1942, била је:
1. гружанска бригада: командант поручник Марко Музикравић,
2. гружанска бригада: пор. Новак Јанићијевић,
1. крагујевачка бригада: п.пор. Живорад Павловић,
2. крагујевачка бригада: пор. Чеда Јовановић,
3. крагујевачка бригада: капетан Александар Блазнавац,
Лепеничка бригада: капетан Александар Милошевић,
Левачка бригада: капетан Бранимир Цветковић,
Команданти срезова тада су били:
Гружа: Драгутин Драгојловић,
Крагујевац: капетан Душан Јевтић,
Лепенички: капетан Никола Кордић,
Левачки: п.пор. Животије Жунић.
Истом депешом мајор Смиљанић извештава Дражу да је за команданта 2. шумадијског корпуса одређен капетан Александар Милошевић. Овај корпус је ускоро формиран, тако што је 1. шумадијски подељен на два дела. Извор: АВИИ, ЧА, К-289, рег. бр. 5/1.

[Милослав Самарџић]

Да, зато сам и ставио напомену да је то формација према његовим мемоарима. Али опет, чудно ми је да командант не би знао колико је имао јединица под собом.

Ипак, писао је у десетој деценији, а ова бригада му је била најдаља. То је дакле Жика ''Пешак'', командант.

[Мића Адмирал]

Прва Крагујевачка бригада ГШ :
пеш.мајор Милован Д.Симовић - командант бригаде, од 17.авг.1942.( докум. ). Ухапшен поч. дец.1942, па од 7.дец.1942 - Жика Пешак.
Зашто Аца не помиње бригаду :
Бригада је форм. у лето 1942 , тада је Аца постао команд.Лепеничке бригаде. Када Аца постаје команд.Другог шумад.корпуса, Прва Кг бригада 7.дец.1942 прелази у Први шумад.корпус где остаје до 11.фебр.1944 од када је под непоср.командом Шумад.гр.корпуса. Односно ишла је стално уз Дују Смиљанића. Бригада је 27.дец.1944. у Босни спала на 3 оф. и 16 војника и престала је да постоји.

[Бенито]

Што волим кад овако изујеш.

[Николај]

Значи, Милошевић је тачно написао и ова структура Другог шумадијског корпуса је добра.

[Милослав Самарџић]

Значи, Милошевић је тачно написао и ова структура Другог шумадијског корпуса је добра.

Па да, с напоменом да је 1. крагујевачка била у 1. шумадијском само док је њим командовао Смиљанић.

[ЈВуО-КГ]

Испричао сам ово једном форумашу још прошле године,пре отварања ове теме,једну анегдоту коју сам чуо на Телевизији Крагујевац.

По обнови рада телевизије почели су да репризирају неке емисије које су снимане почетком овог века а неке и мало пре. И у једној,која се зове Крагујевац што некад бејаше, реприза епизоде са Драгомиром Фелбом,познатим глумцем.

И прича он ту све и свашта, о овоме о ономе и у једном тренутку водитељка поставља питање "Да ли сте некада имали проблема због презимена које се не завршава на ИЋ. Фелба је гледа, настаје тајац од пар секунди и иде одговор "Па овај..кхм..кхм..у Корману (периферно насеље у Крагујевцу),зауставила ме је четничка тројка...а овај,знате, ја сам онда био у националној служби (недићевац)...легитимисали су ме, неколико секунди су ме посматрали чудно,гледали су се и међусобно,мало се потегла прича о томе чије је то презиме а ја сам им рекао,па браћо,ено онај Павелић се презива на ИЋ па видите шта направи...онда ми један од њих рече,ма и то што кажеш и пустише ме."

Мислим се ја нешто после, нису они тебе због презимена загледали.

[Николај]

У октету Недићеве Националне службе 8. априла 1943. у Крагујевцу, трећи слева Васа Пантелић, пети Мија Алексић, седми Драгомир Фелба:

[ЈВуО-КГ]

Николај, позната ми је ова слика. Знаш ли нешто о судбини Драгише званог Чавка (први с лева) и Василија Рајевца ( други с лева)?

п.с.Има неки клип на YT о Мији Алексићу и помиње се у наслову стрељање ђака и неки његов одлазак у партизане(???) а мени је један респектабилан историчар рекао да је Мија по доласку комуниста у град нестао негде на 7 дана и онда се вратио као партизан. А све време је био Недићевац.

[Шумадинац]

Николај, позната ми је ова слика. Знаш ли нешто о судбини Драгише званог Чавка (први с лева) и Василија Рајевца ( други с лева)?

п.с.Има неки клип на YT о Мији Алексићу и помиње се у наслову стрељање ђака и неки његов одлазак у партизане(???) а мени је један респектабилан историчар рекао да је Мија по доласку комуниста у град нестао негде на 7 дана и онда се вратио као партизан. А све време је био Недићевац.

Наравно, да је у том интервју слагао. Јер, колико се зна, он је 1944. био на Гледићу у саставу Равногорске омладине.

[ЈВуО-КГ]

Наравно, да је у том интервју слагао. Јер, колико се зна, он је 1944. био на Гледићу у саставу Равногорске омладине.

Не знам Шумадинац, мени овај рече да Мија није мрдао одавде. Ко ће га знати...

[Николај]

Николај, позната ми је ова слика. Знаш ли нешто о судбини Драгише званог Чавка (први с лева) и Василија Рајевца ( други с лева)?

То ми није познато.

А Мија ми је и деловао увек као конформиста.

[Мића Адмирал]

САОПШТЕЊЕ, петак, 20.нов.1942, " Ново време "

Због припадности организације Драже Михаиловића и због неовлашћеног држања оружја,
осуђено је на смрт , од стране Преког суда Заповедника полиције за сигурност и безбедност у Београду, 13 доле
наведених лица :

1. Петар Грујић, учитељ, рођ. 23. апр. 1912.
2. Драгић Ђорђевић, земљорадник, рођ. апр. 1907.
3. Милош Николић, земљорадник, рођ. 23. апр. 1897.
4. Милисав Радовановић, земљорадник, рођ. 20. фебр. 1920.
5. Живота Јаковљевић, земљорадник, рођ. 1894.
6. Милентије Радовановић, земљорадник, рођ. јан. 1916.
7. Радивоје Јаковљевић, опанчар, рођ. 1913.
8. Илија Илић, земљорадник, рођ. јула 1898.
9. Војислав Милићевић, земљорадник, рођ. 2. фебр. 1899.
10. Живадин Павловић, земљорадник, рођ. 1907.
11. Стојадин Милетић, земљорадник, рођ. 12. јула 1912.
12. Живадин Јевтић, земљорадник, рођ. авг. 1895.
13. Душан Младеновић, предс.општине, рођ. окт. 1889.

Виши СС - Фирер и Зап. - полиције у Србији
МАЈСНЕР
СС - Групенфирер
18.нов. 1942.

Моје напомене :
ред.бр. 12, заменио је сина Миодрага
ред. бр. 13, заменио је сина Светислава
Такођер су похапшени, али су избегли стрељање и отерани у логор Маутхаузен :
Александар Трифуновић
Драгољуб Тодоровић
Светислав Милићевић
Аксентије Илић
Сви су из с. Велика Сугубина, срез Левачки
ред. бр. 1 - учитељ и рез. официр, четовођа села постављен од команд. Левачке бригаде. О његовом страдању писао је краг. књижевник Светислав Максимовић у књизи : Они су нас убијали. По доласку комуниста и Максимовић је поделио судбину оних о којима је писао.