[Mitic]

Драгољуб Мићуновић, Весна Пешић.

[Бенито]

Нисмо ни тражили интервјуе од формалних комуниста. Били смо опозициони часопис. Дакле, неко од опозиционих лидера је у питању.

Вук Драшковић?

[Бенито]

Па, где си Бранке, нема те једно 500 страна.

Кућа - посо - посо -кућа . . .

Ајде, неки закључак после ове карте.

Војводство је било чисто замазивање очију Србима за услуге током револуције . . . Са једне стране су Аустријанци тиме Мађарима набили прст у око,а са друге умирили Србе са "самоуправом" . . .

Колико је то била "Српска Војводина" најбоље доказује то што у њу нису ушле територије Војне границе настањене Србима па су Срби у њој постали проста већина тек кад је укинута,а успут буквално све највише функције водили Аустријанци . . .

2. Принцеза Клеопатра, кћерка кнеза Александра Карађорђевића и кнегиње Персиде. Клеопатра је умрла изузетно млада. Кнез Александар Карађорђевић је у спомен на њу подигао спомен-чесму у порти цркве у Неменикућама испод Космаја.

Иначе за воду са чесме кажу да је лековита . . . мада сумњам да би се комшије повише чесме сложили са тим . . .

Иначе,кад смо већ код Војводине из тог периода . . . пре неколико дана је био јубилеј,пре 170 година десио се један врло битан догађај за историју(а може се рећи и његов даљи развој) једног града у Војводини . . . Шта се збило и који је град у питању?

Бранке, тачно је да је Српска Војводовина била замазивање очију Србима. Али....
Кад погледаш карту, како неко рече, добар део касније није уједињен са Србијом. Међутим, тада су ти делови, односно Лугошка област и половина Темишварске области, припале новој држави Румунији, а не Мађарској, а поготово Аустрији. Све друге области, осим појаса око Сент Андреје, припале су Србији 1918. године. Уосталом, иста правна јединица, иако је прошло 70 година, ујединила се са Србијом. Срем се, као што знаш, посебно ујединио са Србијом.
У томе је важан значај Српске Војводовине. Дакле, Срби из ових области, и поред великог броја жртава, нису борбу за своја права тражили преко трећих или четвртих држава и народа, као што су то тражили други словенски народи у оквиру Аустрије, а касније Аустроугарске.
Уосталом, помену Војну крајину, иако си погрешио, јер је све од Темишвара до Далмације била Војна крајина. Мислио си на Србе из Западне Славоније, Кордуна и Далмације. Они су касније своја права везивали уз Хрвате и резултати су били какви су били.
Ту је главни значај проглашења Српске Војводовине 1848. године.

[Милослав Самарџић]

Драгољуб Мићуновић, Весна Пешић.

Само Мићуновић, због екстремне мржње према четницима. Он је 1944/45. био скојевац, њих четворица долазили су са пиштољима у школу у Куршумлији. После су сви били на положајима, како рече Лука Степановић, доживотним. Пријављивали су неподобне Озни. Мићуновићев брат био је најекстрембији комуниста у Топлици, био је командант бригаде. Обојица су завршила на Голом отоку, али је ипак Мићуновић и после био један од главних носилаца комунистичке идеје.
- Са ким су "Погледи" објавили највише интервјуа?

[Mekenzi]

Драгољуб Мићуновић, Весна Пешић.

Само Мићуновић, због екстремне мржње према четницима. Он је 1944/45. био скојевац, њих четворица долазили су са пиштољима у школу у Куршумлији. После су сви били на положајима, како рече Лука Степановић, доживотним. Пријављивали су неподобне Озни. Мићуновићев брат био је најекстрембији комуниста у Топлици, био је командант бригаде. Обојица су завршила на Голом отоку, али је ипак Мићуновић и после био један од главних носилаца комунистичке идеје.
- Са ким су "Погледи" објавили највише интервјуа?

Са Вуком.Колико се сећам у оно време није било броја погледа а да није било Вука.

[DIDzM]

Мислим да је у питању Ђинђић.
Поменуто је у неком од силних интервјуа.

[Милослав Самарџић]

Мислим да је у питању Ђинђић.
Поменуто је у неком од силних интервјуа.

Да, највише са Ђинђићем.

- Колики је био највећи тираж ''Погледа'''; поређати три часописа по тиражима, 1990. године.

[Mitic]

"Погледи" су први са тиражом од 200.000 примерака. Друга би била "Дуга" са, рецимо, тиражом од 150.000 и трећи би био "НИН" са 100.000

[Бенито]

Какав црни НИН?
Можда неки ОН или Дмитровићев Интервју. Не мислиш ваљда на загребачки Старт? Имао је већи тираж од Дуге.

[Милослав Самарџић]

"Погледи" су први са тиражом од 200.000 примерака. Друга би била "Дуга" са, рецимо, тиражом од 150.000 и трећи би био "НИН" са 100.000

Погледи 200.000
Дуга 120.000
НИН 80.000

Интервју је имао око 40.000, као и Политикин свет. За Старт не знам.

- Које теме су Погледи први покренули?

[Бенито]

Јесте НИН, само су пола тога тиража куповале "друштвено политичке организације". Тако да не могу уопште да улазе у конкуренцију. Немој себе вређати.

[Mitic]

"Погледи" су први са тиражом од 200.000 примерака. Друга би била "Дуга" са, рецимо, тиражом од 150.000 и трећи би био "НИН" са 100.000

Погледи 200.000
Дуга 120.000
НИН 80.000

Интервју је имао око 40.000, као и Политикин свет. За Старт не знам.

- Које теме су Погледи први покренули?

Забрањене политичке теме у СФРЈ: демократија, вишестраначје, Дража, четници итд.

[Милослав Самарџић]

- Први афирмативни чланак о вишепартијском систему, фебруар 1988.
- Првожи предлог за укидање Закона о заштити имена и дела Ј.Б. Тита, мај 1988.
- Прво покретаее теме о злочинима комуниста, октобар 1989...
- Први и једини лист у СФРЈ који је је издавачког савета избацио, по тадашњим прописима обавезног, делегата Савеза комуниста, а с позивом на аутономију Универзитета (негде у јесен 1988).

- Колико је, отприлике, новинара и сарадника писало за Погледе?

[Mitic]

Отприлике, око 100 новинара и сарадника