27-11-2019, 10:57 AM
КОМУНИСТИЧКИ ЗЛОЧИНИ
01-12-2019, 08:11 PM
КРВАВО КОЛО ХЕРЦЕГОВАЧКО – кратко тумачење црвеног терора у Херцеговини
http://slobodnahercegovina.com/krvavo-ko...rcegovini/
http://slobodnahercegovina.com/krvavo-ko...rcegovini/
01-12-2019, 08:41 PM
.
Стравично страдање Јереја Војислава Стојиловића, пароха средњевског
Свештеник Војислав Стојиловић, парох у селу Средњеву у долини Пека, страдао је 16. септембра 1941. године у селу Раброво.
Комунисти су тога дана упали у село, оскрнавили цркву, запалили општину, а потом су ухватили и везали оца Војислава. Желели су да га пред народом означе и жигошу као народног непријатеља. Комунисти су у својој демонској ревности за ауто привезали везаног оца Војислава и одвели су га у село Раброво како би му тамо "судили".
Село Раброво је од Средњева удаљено око девет километара. Везани отац Војислав је ту раздаљину требало да претрчи брзином кретања аута (око тридесет и пет километара на сат).
Вучен је по блату, сав крвав и модар, изранављен, тешко изубијан и бесвестан.
У Раброво је довучен ни човек ни леш те је личио на некакву прљаву и крваву масу у облику кладе. Комунисти су га тада с муком освестили како би га приказали пред својим судом који је имао да испитује "злодела" овог србског свештеника.
Отац Војислав није имао никакву кривицу, осим што је као служитељ олтара Божијега проповедао Свето Јеванђеље и истину спасоносног пута Православља. Овај верни слуга и мученик Христов је, у ствари, био осуђен на смрт још пре заседања комунистичког "суда". У Раброву су требали да изврше смртну казну.
Извршиоци мучења и егзекутори оца Војислава су била два младића, студента, који су се на Универзитету задојили мрачном и крвавом идеологијом.
На почетку су му тестером секли прсте, а потом руке до лаката. Измучени свештеник је падао у несвест, а да би га из несвести враћали, ножем су му секли лице одсецајући му браду и образе, а потом и дебело месо. Затим су га, обезнањеног и крвавог, с муком усправили, водом повратили свести, па потом преломили на пола уз радосне усклике и узвике осталих безбожника који су посматрали извршење казне. Ломљење је извршено на тај начин што су га, живог и освешћеног, савијали напред док му се глава, теменом напред, није саставила са ногама.
Тада су , по налогу једног лекара и једне сеоске учитељице, који су давали инструкције за мучење, тело овог Свештеномученика бацили на ледину покрај млина у Раброву где је, растрзано и изуједано од изгладнелих сеоских паса, лежало три дана.
Стравично страдање Јереја Војислава Стојиловића, пароха средњевског
Свештеник Војислав Стојиловић, парох у селу Средњеву у долини Пека, страдао је 16. септембра 1941. године у селу Раброво.
Комунисти су тога дана упали у село, оскрнавили цркву, запалили општину, а потом су ухватили и везали оца Војислава. Желели су да га пред народом означе и жигошу као народног непријатеља. Комунисти су у својој демонској ревности за ауто привезали везаног оца Војислава и одвели су га у село Раброво како би му тамо "судили".
Село Раброво је од Средњева удаљено око девет километара. Везани отац Војислав је ту раздаљину требало да претрчи брзином кретања аута (око тридесет и пет километара на сат).
Вучен је по блату, сав крвав и модар, изранављен, тешко изубијан и бесвестан.
У Раброво је довучен ни човек ни леш те је личио на некакву прљаву и крваву масу у облику кладе. Комунисти су га тада с муком освестили како би га приказали пред својим судом који је имао да испитује "злодела" овог србског свештеника.
Отац Војислав није имао никакву кривицу, осим што је као служитељ олтара Божијега проповедао Свето Јеванђеље и истину спасоносног пута Православља. Овај верни слуга и мученик Христов је, у ствари, био осуђен на смрт још пре заседања комунистичког "суда". У Раброву су требали да изврше смртну казну.
Извршиоци мучења и егзекутори оца Војислава су била два младића, студента, који су се на Универзитету задојили мрачном и крвавом идеологијом.
На почетку су му тестером секли прсте, а потом руке до лаката. Измучени свештеник је падао у несвест, а да би га из несвести враћали, ножем су му секли лице одсецајући му браду и образе, а потом и дебело месо. Затим су га, обезнањеног и крвавог, с муком усправили, водом повратили свести, па потом преломили на пола уз радосне усклике и узвике осталих безбожника који су посматрали извршење казне. Ломљење је извршено на тај начин што су га, живог и освешћеног, савијали напред док му се глава, теменом напред, није саставила са ногама.
Тада су , по налогу једног лекара и једне сеоске учитељице, који су давали инструкције за мучење, тело овог Свештеномученика бацили на ледину покрај млина у Раброву где је, растрзано и изуједано од изгладнелих сеоских паса, лежало три дана.
Нећемо никада престати нашу борбу нити повити главу пред нашим непријатељима Немцима, који користе извесне заблуделе синове српског народа као што су недићевци и љотићевци.
Д М
01-12-2019, 11:36 PM
(01-12-2019, 08:11 PM)Mitic Пише: КРВАВО КОЛО ХЕРЦЕГОВАЧКО – кратко тумачење црвеног терора у Херцеговини
http://slobodnahercegovina.com/krvavo-ko...rcegovini/
Др Саво Скоко, пуковник ЈНА у пензији и партизан је написао двотомну књигу "Крваво коло херцеговачко" и непристрасно и доста објективно описао ова дешавања.
02-12-2019, 10:05 AM
Комунисти су свештеника Војислава Стојиловића из Средњева оптужили да је љотићевац.
02-12-2019, 10:55 AM
02-12-2019, 12:56 PM
(02-12-2019, 10:05 AM)пек. Пише: Комунисти су свештеника Војислава Стојиловића из Средњева оптужили да је љотићевац.
Комунисти су све свештенике које су почели да убијају оптуживали да су љотићевци.
После заједничког напада са комунистима на Велико Градиште, Воја Триброђанин се одваја од њих после убиства свештеника Стојиловића. После хапшења свештеника Вите Марковића из Кучева и намере комуниста да му суде, Воја представницима партизана отворено прети да ће они својим главама одговарати уколико се о. Вити нешто деси.
02-12-2019, 02:22 PM
(01-12-2019, 08:11 PM)Mitic Пише: КРВАВО КОЛО ХЕРЦЕГОВАЧКО – кратко тумачење црвеног терора у ХерцеговиниНетачан је опис слике.Николу Ђурковића су убили Италијани, па су после натерали случајне пролазнике у Херцег Новом да играју коло око његовог тела.
http://slobodnahercegovina.com/krvavo-ko...rcegovini/
02-12-2019, 04:53 PM
(02-12-2019, 02:22 PM)Филип Ђукић Пише:(01-12-2019, 08:11 PM)Mitic Пише: КРВАВО КОЛО ХЕРЦЕГОВАЧКО – кратко тумачење црвеног терора у ХерцеговиниНетачан је опис слике.Николу Ђурковића су убили Италијани, па су после натерали случајне пролазнике у Херцег Новом да играју коло око његовог тела.
http://slobodnahercegovina.com/krvavo-ko...rcegovini/
На слици се виде наоружани људи.
02-12-2019, 04:55 PM
(02-12-2019, 04:53 PM)ХраброСрце Пише:То су Италијани, а и нису сви наоружани.(02-12-2019, 02:22 PM)Филип Ђукић Пише:(01-12-2019, 08:11 PM)Mitic Пише: КРВАВО КОЛО ХЕРЦЕГОВАЧКО – кратко тумачење црвеног терора у ХерцеговиниНетачан је опис слике.Николу Ђурковића су убили Италијани, па су после натерали случајне пролазнике у Херцег Новом да играју коло око његовог тела.
http://slobodnahercegovina.com/krvavo-ko...rcegovini/
На слици се виде наоружани људи.
02-12-2019, 08:36 PM
У монографији о средњевској цркви коју је писао Млађан Цуњак пише да се свештеник звао Војислав Стојановић сигурно је грешка.
04-12-2019, 01:31 AM
Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживио је Мане-Манојло Вековић, родом од Мојковца.
...
Усташе су увели у зграду групу од 6 четника. Био сам у овој групи пети у реду. Када смо ушли на први спрат ове зграде и ушли у дворану где је био крематоријум, усташки војници су повукли на једну страну велику гвоздену плочу и тако отворили врата од подрума где је горела велика ватра, чула се велика бука, од гасова или нафте који су горели под великим притиском, у исти мах кроз отвор у патосу из подрума је ударила велика врућина.
Усташе су тада бацили у ватру кроз овај отвор прва два четника, трећи се четник одупирао и борио онако свезан са свом својом снагом да га не баце жива у ватру, тада прискочише са стране неколико усташа и сурваше га жива у крематоријум. Четврти четник био се одвезао али је држао своје руке на леђима као да је свезан.
Када је овај четник пришао отвору крематоријума изненада је зграбио својим рукама два усташка војника који су њега приводили према отвору крематоријума и овај је четник тада са собом срушио у ватру крематоријума оба ова усташка војника. Када је овај четник падао са усташама у ватру, кликнуо је дубоким гласом црногорског горштака „Глава за Главу“.
....
Сутрадан после ове пуцњаве и бјежања неких Срба из Логора, дошла је југословенска комунистичка војска и преузела логор Јасеновац. Око 30 усташа са два усташка висока официра сачекали су комунисте и предали им логор. Комунистичком војском је командовао генерал Ненезић родом из Црне Горе.
Усташе и комунисти су тада нашли у порушеним зградама 15 изнемоглих четника војводе Павла Ђуришића. Генерал Ненезић је тада наредио да све ове четнике повежу и да их поубијају. Војници југословенске комунистичке војске тада су приводили четнике све једног по једног, свезаног са рукама на леђима, а један их је усташа убијао сјекиром у главу.
....
Тада генерал Ненезић рече овоме усташком бојнику и великом савезнику комуниста Југославије: „Можеш га убити сјекиром, клати оштром камом, давити рукама, горети у ватри или утопити у ријеку, али знај једно да се све директиве друга Тита морају извршити, друг је Тито наредио да се сви четници поубијају, не само четници већ да се поубијају и сви синови четничких официра, синови четничких трговаца и синови четничких учитеља.“
Када је дошао ред да усташа убије сјекиром у главу мене, усташки бојник тада рече да је овога задњега њему поклонио генерал, друг Ненезић да га бојник утопи у ријеку Саву. Усташки бојник тада са још два усташка војника одведу ме близу обале ријеке Саве где ме одвезаше и тада сва три усташе завикаше у исти мах „Бежи главом без обзира, Алах је моћан и велики он ће те чувати и спасити.“ Тада и ја неколико пута завиках „Алах је велики“ и иза тога стадох бјежати поред ријеке Саве према западу.
....
ГЛАСНИК »ЊЕГОШ«, СВЕСКА ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА, ЈУНИ 1992. (ЊУЈОРК)
https://jadovno.com/preziveo-likvidaciju...ebvCoNKiUk
...
Усташе су увели у зграду групу од 6 четника. Био сам у овој групи пети у реду. Када смо ушли на први спрат ове зграде и ушли у дворану где је био крематоријум, усташки војници су повукли на једну страну велику гвоздену плочу и тако отворили врата од подрума где је горела велика ватра, чула се велика бука, од гасова или нафте који су горели под великим притиском, у исти мах кроз отвор у патосу из подрума је ударила велика врућина.
Усташе су тада бацили у ватру кроз овај отвор прва два четника, трећи се четник одупирао и борио онако свезан са свом својом снагом да га не баце жива у ватру, тада прискочише са стране неколико усташа и сурваше га жива у крематоријум. Четврти четник био се одвезао али је држао своје руке на леђима као да је свезан.
Када је овај четник пришао отвору крематоријума изненада је зграбио својим рукама два усташка војника који су њега приводили према отвору крематоријума и овај је четник тада са собом срушио у ватру крематоријума оба ова усташка војника. Када је овај четник падао са усташама у ватру, кликнуо је дубоким гласом црногорског горштака „Глава за Главу“.
....
Сутрадан после ове пуцњаве и бјежања неких Срба из Логора, дошла је југословенска комунистичка војска и преузела логор Јасеновац. Око 30 усташа са два усташка висока официра сачекали су комунисте и предали им логор. Комунистичком војском је командовао генерал Ненезић родом из Црне Горе.
Усташе и комунисти су тада нашли у порушеним зградама 15 изнемоглих четника војводе Павла Ђуришића. Генерал Ненезић је тада наредио да све ове четнике повежу и да их поубијају. Војници југословенске комунистичке војске тада су приводили четнике све једног по једног, свезаног са рукама на леђима, а један их је усташа убијао сјекиром у главу.
....
Тада генерал Ненезић рече овоме усташком бојнику и великом савезнику комуниста Југославије: „Можеш га убити сјекиром, клати оштром камом, давити рукама, горети у ватри или утопити у ријеку, али знај једно да се све директиве друга Тита морају извршити, друг је Тито наредио да се сви четници поубијају, не само четници већ да се поубијају и сви синови четничких официра, синови четничких трговаца и синови четничких учитеља.“
Када је дошао ред да усташа убије сјекиром у главу мене, усташки бојник тада рече да је овога задњега њему поклонио генерал, друг Ненезић да га бојник утопи у ријеку Саву. Усташки бојник тада са још два усташка војника одведу ме близу обале ријеке Саве где ме одвезаше и тада сва три усташе завикаше у исти мах „Бежи главом без обзира, Алах је моћан и велики он ће те чувати и спасити.“ Тада и ја неколико пута завиках „Алах је велики“ и иза тога стадох бјежати поред ријеке Саве према западу.
....
ГЛАСНИК »ЊЕГОШ«, СВЕСКА ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА, ЈУНИ 1992. (ЊУЈОРК)
https://jadovno.com/preziveo-likvidaciju...ebvCoNKiUk
04-12-2019, 02:14 AM
(04-12-2019, 01:31 AM)Mitic Пише: Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживио је Мане-Манојло Вековић, родом од Мојковца.
...
Усташе су увели у зграду групу од 6 четника. Био сам у овој групи пети у реду. Када смо ушли на први спрат ове зграде и ушли у дворану где је био крематоријум, усташки војници су повукли на једну страну велику гвоздену плочу и тако отворили врата од подрума где је горела велика ватра, чула се велика бука, од гасова или нафте који су горели под великим притиском, у исти мах кроз отвор у патосу из подрума је ударила велика врућина.
Усташе су тада бацили у ватру кроз овај отвор прва два четника, трећи се четник одупирао и борио онако свезан са свом својом снагом да га не баце жива у ватру, тада прискочише са стране неколико усташа и сурваше га жива у крематоријум. Четврти четник био се одвезао али је држао своје руке на леђима као да је свезан.
Када је овај четник пришао отвору крематоријума изненада је зграбио својим рукама два усташка војника који су њега приводили према отвору крематоријума и овај је четник тада са собом срушио у ватру крематоријума оба ова усташка војника. Када је овај четник падао са усташама у ватру, кликнуо је дубоким гласом црногорског горштака „Глава за Главу“.
....
Сутрадан после ове пуцњаве и бјежања неких Срба из Логора, дошла је југословенска комунистичка војска и преузела логор Јасеновац. Око 30 усташа са два усташка висока официра сачекали су комунисте и предали им логор. Комунистичком војском је командовао генерал Ненезић родом из Црне Горе.
Усташе и комунисти су тада нашли у порушеним зградама 15 изнемоглих четника војводе Павла Ђуришића. Генерал Ненезић је тада наредио да све ове четнике повежу и да их поубијају. Војници југословенске комунистичке војске тада су приводили четнике све једног по једног, свезаног са рукама на леђима, а један их је усташа убијао сјекиром у главу.
....
Тада генерал Ненезић рече овоме усташком бојнику и великом савезнику комуниста Југославије: „Можеш га убити сјекиром, клати оштром камом, давити рукама, горети у ватри или утопити у ријеку, али знај једно да се све директиве друга Тита морају извршити, друг је Тито наредио да се сви четници поубијају, не само четници већ да се поубијају и сви синови четничких официра, синови четничких трговаца и синови четничких учитеља.“
Када је дошао ред да усташа убије сјекиром у главу мене, усташки бојник тада рече да је овога задњега њему поклонио генерал, друг Ненезић да га бојник утопи у ријеку Саву. Усташки бојник тада са још два усташка војника одведу ме близу обале ријеке Саве где ме одвезаше и тада сва три усташе завикаше у исти мах „Бежи главом без обзира, Алах је моћан и велики он ће те чувати и спасити.“ Тада и ја неколико пута завиках „Алах је велики“ и иза тога стадох бјежати поред ријеке Саве према западу.
....
ГЛАСНИК »ЊЕГОШ«, СВЕСКА ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА, ЈУНИ 1992. (ЊУЈОРК)
https://jadovno.com/preziveo-likvidaciju...ebvCoNKiUk
Овај се ваљда представио овоме као муслиман, јер је био са сјевера ЦГ и познавао њихове обичаје. Мислим да ово има и у некој од књига преживjелих црногорских четника, нисам сигуран.
04-12-2019, 05:26 PM
(04-12-2019, 02:14 AM)ХраброСрце Пише:(04-12-2019, 01:31 AM)Mitic Пише: Покољ четника из уже пратње војводе Павла Ђуришића преживио је Мане-Манојло Вековић, родом од Мојковца.
...
Усташе су увели у зграду групу од 6 четника. Био сам у овој групи пети у реду. Када смо ушли на први спрат ове зграде и ушли у дворану где је био крематоријум, усташки војници су повукли на једну страну велику гвоздену плочу и тако отворили врата од подрума где је горела велика ватра, чула се велика бука, од гасова или нафте који су горели под великим притиском, у исти мах кроз отвор у патосу из подрума је ударила велика врућина.
Усташе су тада бацили у ватру кроз овај отвор прва два четника, трећи се четник одупирао и борио онако свезан са свом својом снагом да га не баце жива у ватру, тада прискочише са стране неколико усташа и сурваше га жива у крематоријум. Четврти четник био се одвезао али је држао своје руке на леђима као да је свезан.
Када је овај четник пришао отвору крематоријума изненада је зграбио својим рукама два усташка војника који су њега приводили према отвору крематоријума и овај је четник тада са собом срушио у ватру крематоријума оба ова усташка војника. Када је овај четник падао са усташама у ватру, кликнуо је дубоким гласом црногорског горштака „Глава за Главу“.
....
Сутрадан после ове пуцњаве и бјежања неких Срба из Логора, дошла је југословенска комунистичка војска и преузела логор Јасеновац. Око 30 усташа са два усташка висока официра сачекали су комунисте и предали им логор. Комунистичком војском је командовао генерал Ненезић родом из Црне Горе.
Усташе и комунисти су тада нашли у порушеним зградама 15 изнемоглих четника војводе Павла Ђуришића. Генерал Ненезић је тада наредио да све ове четнике повежу и да их поубијају. Војници југословенске комунистичке војске тада су приводили четнике све једног по једног, свезаног са рукама на леђима, а један их је усташа убијао сјекиром у главу.
....
Тада генерал Ненезић рече овоме усташком бојнику и великом савезнику комуниста Југославије: „Можеш га убити сјекиром, клати оштром камом, давити рукама, горети у ватри или утопити у ријеку, али знај једно да се све директиве друга Тита морају извршити, друг је Тито наредио да се сви четници поубијају, не само четници већ да се поубијају и сви синови четничких официра, синови четничких трговаца и синови четничких учитеља.“
Када је дошао ред да усташа убије сјекиром у главу мене, усташки бојник тада рече да је овога задњега њему поклонио генерал, друг Ненезић да га бојник утопи у ријеку Саву. Усташки бојник тада са још два усташка војника одведу ме близу обале ријеке Саве где ме одвезаше и тада сва три усташе завикаше у исти мах „Бежи главом без обзира, Алах је моћан и велики он ће те чувати и спасити.“ Тада и ја неколико пута завиках „Алах је велики“ и иза тога стадох бјежати поред ријеке Саве према западу.
....
ГЛАСНИК »ЊЕГОШ«, СВЕСКА ШЕЗДЕСЕТ СЕДМА, ЈУНИ 1992. (ЊУЈОРК)
https://jadovno.com/preziveo-likvidaciju...ebvCoNKiUk
Овај се ваљда представио овоме као муслиман, јер је био са сјевера ЦГ и познавао њихове обичаје. Мислим да ово има и у некој од књига преживjелих црногорских четника, нисам сигуран.
Споменица покрета српских четника Равна Гора,издање Погледа,иначе милсим да је Димитријевић спаковао доста тога у Голгота четника,и лепо хронолошки спојио,,прескочио је Танасковића из Милешевсског,и Осмајлића из Берана,њихова сведочанства су исто значајна.
« Старије Теме | Новије Теме »
Корисника прегледа ову тему: 2 Гост(а)